Izvor: MozzartSport.com, 06.Avg.2015, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A zašto da ih ne pobedimo opet?
Vojvodina od 21.00 na Karađorđu dočekuje Sampdoriju. Ne sa ciljem da odbrani ogroman kapital iz prvog meča, nego da dokaže, pre svega sebi, da može da se porve za to mesto u grupnoj gazi Lige Evropa
Borusija Dortmund, Ajaks, Rubin Kazanj, Atletik Bilbao, Steaua koja je namučila Partizan... Teško da u baražu za plasman u Ligu Evropa može da se pronađe protivnik za kog bi bilo koji srpski klub mogao da kaže: >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << „Ma prolazimo sigurno“. Ali zar nije takav stav provejavao i kada je na žrebu za treće kolo Vojvodina izvukla Sampdoriju? Zar nije ogromna većina odmah potrčala do kladionice da opali keca na Samp? I baš zato večerašnji revanš na punom Karađorđu u Vojvodini ne bi smeli da shvate kao puko otaljavanje posla i čuvanje čini se nedostižnog kapitala iz Torina, već kao novu priliku da uživaju u onome zašta igrači ceo život rad i priliku da konkurenciji, a pre svega sebi dokažu da imaju kvalitet da uz malu dozu sreće na žrebu možda naprave i taj iskorak koji nam toliko dugo već izgleda kao nezamisliv.
KVOTE ZA MEČ VOJVODINA - SAMPDORIJA
Isto tako izgledala je i mogućnost da Vojvodina smrvi Sampdoriju sa 4:0 u prvom meču. Đenovljani međutim mogu samo da budu zahvalni što nisu primili i peti, pa možda i šesti gol. Baš zato Novosađani ne smeju da se zadovolje bilo čime osim nove pobede. Jer da nije bilo ove prve ne bi se Ognjen Ožegović toliko osilio da protiv Javora u Superligi uhvati „one“ makazice na kojima bi mu i Zlatan Ibrahimović čestitao. Domino efekat. Ali ne u destruktivnom smislu. Pobedi ih još jednom, pokaži da si bolji, a onda se ni ta Borusija neće zaleteti kao što bi protiv rivala za koga zna da joj nije ravan. Pobedi sebe. Pokaži sebi da nema razloga da ustukneš kao što je Voša učinila pre dve godine protiv Šerifa kada je jedini put imala izglednu šansu da se dokopa grupe nekog evropskog takmičenja.
Uostalom, da je ta Sampdorija toliko jaka ne bi na Olimpiku izgledala onako nemoćno pre samo nedelju dana.
„U prvom meču sam stekao utisak da su dosta tanki u odbrani. Posebno levi štoper i levi bek. Postavku igre smo zato zasnovali na njihovim slabijim stranama. Ali da se ne lažemo. Ima tu tri ili četiri vrhunska igra. Špic Luis Murijel, pa Eder, Sorijano, Fernando koga su doveli iz Šahtjora. Biće teško. I nema govora da će biti kao u Torinu. Na kraju krajeva, svesni smo i mi da je onaj rezultat delom bio zasluga sreće jer smo golom na vreme otvorili utakmicu“, smireno govori 20-godišnji defanzivac Vojvodine Radovan Pankov.
Nismo ga okrenuli bez razloga. Ako je pred prvi okršaj najveće pitanje bilo kako će Vojvodina do gola pored tradicionalno čvrstih italijanskih ekipa sada je jasno da će, posebno na početku koji će biti jedina šansa Sampa, poslednja linija biti pod posebnim udarom. Gosti nemaju šta da čekaju. Pankov je svestan izazova. Ne i uplašen.
„To eventualno jurišanje napred može da bude problem samo za njih. Mi nemamo šta preterano da filozofiramo. Treba da igramo kao što smo igrali u Torinu. Da se ne opustimo. Ako damo jedan gol, oni moraju pet, a mi smo pokazali da možemo da im damo ne jedan, nego četiri. Za rezultat se zato ne bojim. Niti iko uopšte dovodi u pitanje naš prolaz dalje. Što se toga tiče nema mesta za strah“, uverava Pankov.
Treba ipak imati u vidu da je taj Murijel, samo primera radi, plaćen 10.500.000 evra, da je reprezentativac četvrtfinaliste Svetskog prvenstva Kolumbije, da ga u Italiji porede sa Ronaldom. Sećamo se i onog slaloma od 30 metara u Torinu. Za posle nije imao snage, ali tek da igrači Voše naslute koliko je nezgodan protvnik.
„Iskreno, verovatno najbolji igrač protiv kog sam igrao. Očekivao sam da je u duelu nešto slabiji, pošto nije nešto visok. Ma kakvi. Jak, baš jak, dobro se postavlja, pokretljiv je. Savremen tip igrača. Kažu za njega da je među dva ili tri najveća potencijala među napadačima u Seriji A“, priznaje član šampionske generacije Orlića sa Novog Zelanda.
S druge strane, odbrana Voše početkom sezone nije ulivala posebno poverenje. Onih 0:4 protiv Čukaričkog delovalo je deprimirajuće. Ali protiv Sampa u Torinu, a potom i protiv Javora ni gol u mreži novosadske Stare dame ni posebno izgledna šansa za protivnika. Ofanzivni deo tima – prokletstvo je do defanzivaca – uvek prvi zapadne za oko, ali čini se da poslednja linija Voše izgleda sve sigurnije?
„Neću da tražim alibi... Međutim, zbog Mundijalita nisam prošao pripreme sa ekipom, imao sam samo tri slobodna dana. Nino Pekarić, Igor Đurić i ja pre početka kvalifikacija nismo odigrali nijednu takmičarsku utakmicu. Kad sam ja zimus počeo da igram redovnije on je bio na pozajmici u Radu. I samo to može da bude razlog. I da se razumemo – može da ide samo na bolje. Od onog protiv Čuke ne može gore“, smeje se Pankov.
(NAPOMENA: Očekuje se da bi na desnom beku Lakićević mogao da dobije priliku umesto Vasilića, a na mestu desnog štopera moguć je povratak oporavljenog kapitena Pekarića, ali šanse da opet počne meč ima i mladi Pankov)
I zaista tim je rastao uz utakmice u utakmicu, a dobro je poznato – što jača utakmica to bolja škola. Zašto onda ne iskoristiti ovu večerašnju da se lestvica podigne još malo više. Možda baš toliko bude dovoljno za sledeći put.
Onda si već – evropska Voša!
Nastavak na MozzartSport.com...
