Izvor: B92, 05.Jan.2014, 16:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZOI u Sočiju - olimpijada straha
Beograd -- Zimske olimpijske igre, koje bi trebalo od 7. do 23. februara da budu održane u crnomorskom gradu Sočiju, kao da sve više postaju - olimpijada straha.
Geneza stvaranja ovakvog utiska nije kratka. Na stranu to što sa Zapada na Rusiju mnogi i dalje gledaju kao na autokratsku zemlju, mnogo je toga što je u međuvremenu učinjeno kako bi se umanjio značaj velikog sočijskog događaja, piše Politika.
"Borba za poštovanje ljudskih prava”, oličena u brizi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za sudbinu ženske pank grupe "Pusi rajot” čije članice su osuđene na zatvorske kazne, ili desetogodišnjeg uznika Mihaila Hodorkovskog (svi su nedavno pušteni iz zatvora), stalno "ažuriranje”, takozvanog spiska Magnitskog kojim se pojedinim ruskim zvaničnicima zabranjuje ulazak u SAD...
Usledile su i kritike na ruski zakon o zabrani promocije homoseksualizma pred maloletnicima, što se pretvorilo u opštu paniku da će svako od učesnika takmičenja i posetilaca igara, a ko je naklonjen gej populaciji, u Rusiji imati velikih problema.
U sve se uplela i afera s bivšim pripadnikom američkih obaveštajnih službi Edvardom Snoudenom koja i dan-danas drži pažnju javnosti. Potom su se pojavili saveti da u Sočiju ne bi trebalo koristiti mobilne telefone i tablete pošto će sve biti prisluškivano. Ukratko, teško je setiti se olimpijskih igara koje su unapred pratile tolike negativne informacije.
A onda su se desila dva teroristička napada u Volgogradu. Prvi na železničkoj stanici, drugi u trolejbusu. Teško je na bilo koji način povezati ove događaje sa onim što bi početkom februara trebalo da usledi u sedamsto kilometara udaljenom Sočiju, ali strah ima moć da se širi, bez obzira na pravac i ciljnu grupu kojoj je namenjen.
Ukratko, sudeći po iznetim događajima Rusija, po mnogima, nije bezbedna zemlja. Čak ni novogodišnja konferencija za medije predsednika Vladimira Putina u kojoj je šef ruske države pokazao veliku dozu dobre volje i spremnosti na saradnju sa svima, nije odagnala neke sumnje u to da će igre u crnomorskom gradu proteći glatko.
Olimpijske igre su, baš usled svoje atraktivnosti i privlačnosti za veliki broj gledalaca, uvek nekako bile na ivici bezbednosti. U najupečatljivijem sećanju je ostao masakr u Minhenu 1977.
Tada je palestinska teroristička grupa "Crni septembar” otela, a potom i likvidirala 11 članova izraelskog olimpijskog tima. U vatrenom okršaju koji je usledio ubijena su petorica članova "Crnog septembra” ali i jedan nemački policajac. Interesantno je da su, kako se posle ispostavilo, Palestincima logistiku obezbedili – pripadnici nemačkih neonacističkih grupa.
Kada je reč o Sočiju, u ovogodišnju Zimsku olimpijadu upleteno je neobično mnogo politike. Nekolicina zapadnih šefova država (francuski, nemački, litvanski...) već su najavili da neće doći na svečano otvaranje, tako da su mnogi sa zlobom primetili kako će Vladimir Putin tokom svečanosti biti okružen, uglavnom, autoritarnim liderima pojedinih azijskih i afričkih država.
Do 7. februara ostalo je tek mesec dana. A borba protiv terorizma ne može da se dobije u tako kratkom vremenu i pored svega što je do sada urađeno u tom smislu. Ruski predsednik Putin našao se u posebno delikatnoj situaciji: neophodno jače angažovanje policijskih snaga, a moguće i pripadnika ruskih oružanih snaga, dalo bi puno aduta svima koji na evroazijskog džina gledaju kao na zemlju u kojoj demokratija, jednostavno, ne može da zaživi.
Sa druge strane, u Moskvi ne sumnjaju u upletenost stranih terorističkih organizacija u događaje koji su potresli Volgograd i celu Rusiju. I to nas vraća u vremena kada je svet bio jasno podeljen na "dobri zapad” i "zli istok”.
Ovaj put protagonisti takve politike nisu svetski lideri već ljudi iz podzemlja, pripadnici kojekakvih terorističkih grupa, koji su svesni da samo u podeljenom svetu njihovo delovanje ima pravi efekat. Zato je zajednička borba protiv ove pošasti postala neminovnost. Francuski predsednik Fransoa Oland i Putin su još pre nekoliko dana u telefonskom razgovoru sabirali ideje kako se na pravi način izboriti protiv terorizma.
Da li je toliko pominjano prisluškivanje svega i svačega – od šefova država i vlada, pa preko njihovih kuvara i sobara, do najobičnijih službenika po kancelarijama širom pet kontinenata – pravi način za pravovremeno otkrivanje terorističkih planova i njihovo osujećivanje odgovor na najopasnije pretnje našeg doba?
Kako je u svojoj novogodišnjoj poruci izjavio Tomas Bah, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, terorizam "nikada ne sme da pobedi”. Soči će, u tom smislu, za sve biti veliki ispit.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
