Izvor: juGmedia, 13.Sep.2015, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZLATNI RUDNIK
Zamislite olimpijske krugove. Onda, na ona dva donja, ispod njih, dodajte još jedan. Dobićete, jednu malu, obrnutu, piramidu od krugova. Ta piramida, predstavlja mozak. Kao što se ona sastoji od krugova, on se sastoji od delova.
Onaj poslednji krug dole, docrtani, on je ekvivalent evolutivno najstarijem delu u vašim mozgovima. U tom delu, nalaze se stah, glad, seks, hrabrost, ono najosnovnije što nam treba za preživljavanje. To svi dobijemo kada se rodimo, oni krugovi iznad, >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << oni su naš potencijal. Kultura, ono što nas odvaja od životinja. Sve što su ljudi stvarali godinama unazad, od nastanka, nalazi se tu, ipak, nije na izvolte.
Sada, zamislite da su krugovi međusobno povezani milijardama tunela. U jednom su muzika, ples, u drugom slika, logika, u trećem orjentacija, pisanje, u četvrtom pevanje, urednost, u petom mirnoća, zrelost. Svi krugovi su prepuni talenata i svuda su iscrtani tuneli kako doći do njih. Ipak, put je otvoren, samo za neke. To je ono, što dobijete od Boga. Za ostalo, morate da se borite, jer, trebaće vam više snage, nego da stvarno kopate tunel.
Otupljujemo, lagano zatvaramo mogućnosti, sve ono što su nam preci otvarali, sve što su stvarali, odbacujemo, predali smo se bez borbe, zadovoljavamo se osnovnim. Lak plen. Popale nam onaj poslednji krug dole, golotinjom, hranom, beznađem, ubace nas u stroj, i ne daju nam gore.
A vredi se boriti, verujte mi, jer, za ovo kopanje, ne treba vam motika. Ni kramp. Ne pravi žuljeve. I dok čitate ovo, već ste izbacili kubik. Možda i ne razumete, ali već idete na gore. Hoćete još? Osvrnite se oko sebe. Mora da vidite negde olovku. Uzmite je u ruku, nacrtajte Čiča Glišu. Ma ne morate čak ni to, samo držite olovku, stavite papir ispred sebe, razvucite osmeh i razmišljajte šta da nacrtate.Probajte nešto i da napišete. Opet ste izašli iz prvog kruga.
Uzmite daljinski, pustite neku radio stanicu. Neku koju nikada niste slušali, nešto što je totalno suprotno od vašeg muzičkog ukusa. Ostavite, iako vam nije prijatno, već idete po krugu gde niste nikada bili. Ustanite, probajte da ispratite ritam, iako je nov, iako je nerazuman, probajte da ga ispratite. Sada već kopate po novom krugu. Ponovite to nekoliko puta, počećete i da uživate.
Sada ćete reci, lako je. Nije uvek tako. Za neke stvari treba i više. Dok dođete do onih krugova koji su na vrhu, potrudite se da išarate one ispod, najviše što možete. Završite sa lakim stvarima, završite sa stvarima koje mogu da se nauče, za gore, treba žrtva, ali kada dođete dotle, već ćete znati da ona nije uzaludna. Već ćete znati, da delite teret. Pa i kada niko ne nosi, vi ćete sami. Taman da iscrtate krug na gore, još jedan, onaj koji ne postoji. Ja verujem u vas, pitanje je, da li i vi verujete u sebe?
Imate li drugi izbor? Imate, možete da odete sa ovog teksta i da nastavite po starom. Samo, nemojte da se žalite kako vam je život prazan. Da bi bio ispunjen, trebate doći do zlatne žice, a ona se na žalost po mnoge, nalazi gore.
(Kraj)
