Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Avg.2020, 10:17
Vermeš Paliću dao "Olimpijadu" 1880, u Atini tek 1896.
Palić je dobio "olimpijadu" pre tačno 140 godina - prve igre održane su 26. avgusta 1880. zahvaljujući plemiću Lajošu Vermešu čiji je olimpijski san inspirisao i Pjera de Kubertena da 16 godina kasnije u Atini pokrene moderne olimpijske igre.
Profesor Branko Mrkić u univerzitetskom udžbeniku napisao je da se Palićka olimpijada "može nazvati zlatnim dobom sporta", podseća za Tanjug plemićev unuk Mihalj Vermeš.
U taj san Vermeš (1860-1945) >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je uložio čitavo bogatstvo, a o kome i danas svedoče dve najlepše vile na Palićkom jezeru - Lujza i Sova za koju, lokalni mediji vole da kažu da je bila prvo olimpijsko selo na svetu, navodi unuk palićkog plemića.
O značaju Palićkih igara, čiji je olimpijski plamen ugasio Prvi svetski rat, a na kojima su učestvovali najbolji sportisti Austrougarske, kasnije i okolnih zemalja, govori i činjenica da su organizatori sportskih događaja u Pešti i Beču raspored pravili strahujući da se ne poklope sa Vermeševim.
Lajošev unuk, kaže da njegov deda nije bio samo mecena, vizionar, inicijator i organizator igara kasnije nazvanih Palićka olimpijada, već i dobar sportista koji je i kralja Aleksandra Obrenovića učio mačevanju.
"Želeo je da sport bude dostupan svima", priča Mihjalj i podseća da se ideja o Palićkoj olimpijadi rodila 1876. godine i da je tada njegov deda otišao u Napulj da sa Mironovog Bacača diska uzme meru da bi napravio isti takav.
Na prvim igrama bile su tri discipline - rvanje, skok u dalj i bacanje kugle, objašnjava Mihalj i dodaje da je njegov deda ubrzo počeo da pravi atletsku stazu i gradi biciklističku - treću u Evropi, posle Nemačke i Engleske.
Paralelno sa tim uvođene su nove discipline - gimnastika, plivanje, atletika - brzo hodanje, trke sa i bez prepona, skok u vis, skok s motkom, boks, rvanje, mačevanje, veslanje, biciklistička trka Subotica - Palić i nazad. Kaže, igre su organizovane i leti i zimi pa odatle i klizanje, jedrenje na ledu, skok u vodu s motkom
Tadašnje novine pisale su da na imanju Vermeša ima 26 objekata namenjenih sportu, sportistima i kulturi, .... a jedan od preostalih je i Riblja čarda čiji posetioci nisu ni svesni da je to nekada bila fiskulturna sala plemića čiji je se olimpijski san sanjao 34. godine.
Izgradnja Sovine kule - "olimpijskog sela" i biciklističke staze koštala ga je milion forinti, a tada je godišnja plata službenika bila 300, slikovito nam predočava to vreme i poduhvat svog dede Mihalj, profesor matematike u penziji.
Lajoš Vermeš bio je plivač, atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista, a na kraju kada je ostao bez svega radio je kao profesor na Univerzitetu u Klužu.
Palićka olimpijada je, kako dodaje, rodila velike sportiste, među njima je bio i Đuro Stantić koga sudije nisu htele da puste u čizmama i odelu da se takmiči u brzom hodanju pa je ljut prešao spoljni, duži krug izvan staze paralelno s takmičarima i pobedio. Dobio je tada trenera i nastavio da pobeđuje. U Berlinu je 1901. u trci na 75 kilometara bio prvi. U Atini je 1906. dobio zlatnu medalju, prvu za Suboticu.
Mađarski Olimpijski i sportski muzej izdao je knjigu "Vermeš Lajoš - prvi mađarski sportski fotograf", gde piše da ga je Pjer de Kuberten zvao na osnivačku skupštinu u Pariz i da je prvi u Evropi od statične slike napravio pokretnu, rekao je Mihalj i dodao da je u Mađarskoj snimljen i film o njegovom dedi.
Vermeš je uticao i na razvoj turizama, Palić je bio mondenska banja, u to vreme biti tamo značilo je da pripadate obrazovanoj i visokoj klasi. Zbog velikog broja gledalaca, a procene su da ih je bilo i 10.000, Vermeš je, kako dodaje Mihalj 1895 uveo tramvaj kojim je povezao Suboticu i Palić.
"Želja zvana tramvaj" skupo ga je koštala, partner ga je prevario i bogatstvo je nestalo, priča Mihalj i dodaje da je dedi tada ostala samo karta za doživotnu besplatnu vožnju tim tramvajem.
Palićka olimpijada statusno priznata kao preteča olimpijskih igara, rekao je Mihalj i dodao da su subotički sportisti 1900. godine zbog poznanstva njegovog dede i kralja pozvani u Beograd gde su trijumfovali. Uz sve prikazali su im i fudbal, a kralju Aleksandru poklonili fudbalsku loptu.
Mihalj zato dodaje, da bi u znak sećanja na vreme kada je Palić bio centar sportskog života srednje Evrope, a Subotičani odnosili pobede i na najvećim takmičenjima bilo dobro da se vila Sova, koja je i danas, iako, bez vrata i prozora zajedno sa vilom Lujzom pretvorenom u hotel ukras Palića, pretvori u Muzej sporta.
Vermeš na Paliću uz obalu koja nosi njegovo ime ima spomenik, a najboljim lokalnim sportistima, među kojima je bio i Davor Štefanek, dodeljuju se medalje Lajoša Vermeša.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
