Izvor: MVP.rs, 24.Jul.2016, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RIO 2016: Učiteljica istorija
Upoznajte se sa najvažnijim događajima na olimpijskim košarkaškim turnirima.
Kada je košarka postala deo Olimpijskih igara saznali smo u uvodnom izlaganju iz serijala "RIO 2016". Od tada je sama igra pretrpela mnogo promena kako bi dobila oblik koji danas poznajemo, ali su je na Olimpijskim igrama često pratila i dešavanja van terena, koja nisu imala mnogo veze sa sportom.
U proteklih 80 godina je zabeleženo mnogo lepih i ružnih trenutaka, oboren je veliki broj >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << rekorda... Mi smo pokušali da izdvojimo 20 događaja sa kojima bi svaki ljubitelj košarke trebalo da bude upoznat pre nego što se parkira pored TV prijemnika i počne da prati utakmice u Rio de Žaneiru.
20. Sankcije Jugoslaviji (Barselona 1992)
Evropsko prvenstvo u Rimu je bilo poslednje takmičenje na kome je nastupala SFR Jugoslavija. Plavi su u Italiji lako stigli do zlata. Jednostavno, nisu imali dostojnog rivala na Starom kontinentu. Iduće godine su na programu bile Olimpijske igre u Barseloni, a pošto je FIBA dozvolila NBA igračima učešće čitav košarkaški svet je sa nestrpljenjem iščekivao susret američkog i evropskog "drim tima".
Do tog meča, međutim, nije došlo, jer se SFRJ u međuvremenu raspala. Novonastale države Hrvatska i Slovenija su dobile priliku da igraju na Olimpijskom kvalifikacionom turniru, iako još uvek nisu postale članice Međunarodnog olimpjskog komiteta (MOK). Odlukom Saveta bezbednosti Ujedinijenih nacija, SR Jugoslaviji su uvedene sankcije. One su se odnosile i na sport. Košarkaši su tokom priprema obavešteni da im je nastup na Igrama zabranjen.
Iako je bila blizu podviga, Slovenija nije uspela da se plasira u Barselonu. Hrvatska jeste, a na samom turniru je stigla do velikog finala. U utakmici za zlato nisu imali nikakve šanse u okršaju sa Drim timom.
19. Ratoborni Urugvajci (Helsinki 1952)
Iako su danas daleko od samog svetskog vrha, Urugvajci su početkom pedesetih godina prošlog veka važili za respektabilnu košarkašku reprezentaciju. Štaviše, na Olimpijskim igrama u Helsinkiju i Melburnu su osvajali bronzanu medalju. Ipak, način na koji su igrali nikako nije bio dopadljiv za oko. Naprotiv. Čvrsto na momente i prljavo, provocirali su protivničke igrače, a bunili bi se na svaku odluku sudija koja nije išla njima u korist.
Ostaće upamćeno da su utakmicu sa Francuzima u Helsinkiju, zbog problema sa faulovima, završili sa samo tri igrača na terenu. Dvojica Urugvajaca, Karlos Roseljo i Vilfredo Pelaez, su doživotno suspendovani sa Olimpijskih igara jer su fizički napali sudiju Vinsenta Farela iz Sjedinjenih Američkih Država. Iako su taj meč izgubili, uspeli su do kraja turnira da se konsoliduju i dođu do bronzanog odličja pobedom nad velikim rivalom Argentinom.
I utakmica za treće mesto je ostala zapamćena po nemilim scenama. Na devet minuta pre kraja susreta, pri vođstvu Urugvaja od 11 poena razlike, izbila je tuča između igrača. Prekid je trajao nekoliko minuta. Sudije su, kada se situacija smirila, isključile Urugvajca Nelsona Demarka. Pošto je urugvajski selektor već iskoristio pravo na sve izmene (u to vreme je postojalo ograničenje), morali su do kraja meča da igraju sa košarkašem manje. Ipak, uspeli su nekako da sačuvaju prednost i slave rezultatom 68:59.
18. Simultanka Jasikevičiusa (Atina 2004)
Šarunas Jasikevičius je u polufinalu turnira u Sidneju 2000. propustio priliku da ispiše košarkašku istoriju. Litvanija je imala poslednji napad za pobedu protiv američkog Drim tima, ali je sjajni plejmejker promašio trojku. Četiri godine kasnije došao je red na revanš, doduše u grupnoj fazi.
Meč je od samog početka bio neizvestan, s tim da su Sjedinjene Američke Države češće bile u vođstvu. Na tri minuta pre kraja, pri rezultatu 84:81 za Drim tim, stvari u svoje ruke je uzeo popularni Šaras. Postigao je čak 12 poena u samoj zavšnici. Vezao je tri neverovatne trojke, a bio je i nepogršiv sa linije za slobodna bacanja. Amerikanci su bili nemoćni. U čudu su posmatrali kako ih uništava. Konačan rezultat je glasio 94:90 za Litvaniju.
Isti rivali su se kasnije sastali u utakmici za bronzanu medalju. Amerikanci su slavili i pored 21 pogođene trojke litvanske selekcije. Ponovo je Jasikevičius odigrao dobar meč, ali nedovoljno dobar za konačnu pobedu i odličje.
17. Tragičar Volkov (Barselona 1992)
Aleksandar Volkov je imao izuzetno zapaženu klupsku i reprezentativnu karijeru. Jedan je od prvih košarkaša sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza i Evrope uopšte koji je zaigrao u NBA ligi. Ipak, najviše se pamti po neiskorišćenim slobodnim bacanjima u polufinalu Olimpijskih igara u Barseloni protiv Hrvatske.Dva minuta pre kraja utakmice Zajednica nezavisnih država je imala prednost od šest poena. Iako je do tog momenta bio najbolji pojedinac u svojoj ekipi, Volkovu je ruka zadrhtala u odlučujućim trenucima. Promašio je tri uzastopna slobodna bacanja (po tadašnjim pravilima penali su se šutirali jedan za jedan).
Hrvatska je, zahvaljujući Toniju Kukoču i Draženu Petroviću, preokrenula rezultat, ali je ZND-u ostao poslednji napad. Volkov je imao šut za pobedu, ali je opet bio neprecizan. Hrvatska se tako plasirala u čuveno finale sa SAD-om, a ZND se iz Španije vratila bez medalje, pošto su u borbi za bronzu poraženi od Litvanije.
16. Preokret Jugoslavije (Montreal 1976)
Jedan od najvećih preokreta u istoriji Igara viđen je u Montrealu. Jugoslavija i Italija su igrale odlučujuću utakmicu za plasman u polufinale. Azuri su odigrali fenomenalno prvi deo susreta i vodili na poluvremenu sa čak 16 poena razlike. Jugosloveni su se u nastavku trgli i polako počeli da tope prednost protivnika. Duel je ušao u neizvesnu završnicu, a meč je odlučio Zoran Slavnić.
Na svega nekoliko sekundi pre kraja susreta popularni Moka je pogodio šut sa poludistance i doneo Plavima veliku pobedu rezultatom 88:87. Jugoslavija je turnir u Kanadi završila na drugom mestu, jer je u borbi za zlato izgubila od Sjedinjenih Američkih Država.
15. Neponovljivi Oskar Šmit (Seul 1988)
Iako nikada nije osvojio medalju, Oskar Šmit je zlatnim slovima upisan u istoriju košarkaških turnira na Olimpijskim igrama. Na Igrama se pojavio čak pet puta. Najbolji je strelac ovog takmičenja svih vremena i jedini igrač koji je prebacio 1.000 poena (ukupno 1.093). Ta brojka bi sigurno bila i veća da je na igrama u Moskvi i Los Anđelesu postojao šut za tri poena.
Najbolje partije Šmit je pružao u Seulu. Prosečno je postizao 42 poena po meču!!! Špancima je ubacio 55, što je do današnjeg dana apsolutni rekord na Olimpijskim turnirima. Ipak, Brazil se ni u Južnoj Koreji nije izborio za odličje. U četvrtfinalu ih je izbacio budući osvajač zlatne medalje, reprezentacija Sovjetskog Saveza. Na kraju su zauzeli peto mesto.
Svoje poslednje pojavljivanje na najvećoj sportskoj smotri Šmit je imao u Atlanti. I tada je, sa 38 godina, nastavio po starom. Ponovo je bio prvi strelac turnira sa 29 poena u proseku. Protiv Portorika je postigao 10 trojki. Poslednji reprezentativni meč je odigrao u borbi za peto mesto, protiv Grčke. Nešto više o njemu možete da saznate OVDE.
14. Prvi poraz Drim tima (Atina 2004)
Jedna od najvećih košarkaških senzacija u istoriji dogodila se u Atini. Nakon 24 uzastopna trijumfa, po prvi put je jedan američki Drim tim poražen na Olimpijskim igrama. I to od malenog Portorika. Bilo je čak 92:73 za ovu ostrvsku zemlju.
Blistali su, pre svih, Karlos Arojo i Edi Kasijano. Udeo u pobedi imao je i Hoze "Pikulin" Ortiz, najstariji košarkaš koji je ikada zaigrao na Olimpijskim igrama. U Atini je imao 41 godinu.
Zanimljivo je da su ove dve reprezentacije odigrale pripremnu utakmicu samo nekoliko nedelja pre turnira u Grčkoj u kojoj su Sjedinjene Američke Države bile više nego ubedljive.
13. 156 poena (London 2012)
Verovali ili ne, ali Filipini su prva reprezentacija koja je na jednom meču Olimpijskih igara uspela da postigne 100 poena. Bilo je to u Londonu 1948, u pobedi nad nejakim Irakom rezultatom 102:30. Sjedinjene Američke Države su u istom gradu, 64 godine kasnije, postavile apsolutni rekord po broju ubačenih poena na jednoj utakmici na Igrama.
Kobi Brajant i drugovi su protiv nesrećne Nigerije brojali do 156. Ubacili su po 78 poena u oba poluvremena. Trojke su šutirali neverovatnih 29/46. Karmelo Entoni je čak 10 puta bio precizan van linije 6.75 metara, a u igri je proveo samo 12 minuta. Zanimljivo je pomenuti da je LeBron Džejms na tom melu postigao samo šest poena.
Trijumf Amerike nad Nigerijom rezultatom 156:73 je njihova najubedljivija pobeda u istoriji na Olimpijskih igara, a odigrali su ukupno 135 utakmica.
12. Dominacija Bila Rasela (Melburn 1956)
SAD su do zlata u Melburnu stigle pobeđujući protivnike sa prosečno 54 poena razlike!!! U finalu su ubedljivo savladali i Sovjetski Savez rezultatom 89:55. Predvodio ih je jedan od najboljih košarkaša svih vremena, Bil Rasel. On je na molbu tadašnjeg američkog predsednika, Dvajta Ajzenhauera, odložio debi u NBA ligi na nekoliko nedelja kako bi pomogao reprezentaciji na Olimpijskim igrama.
Takmičenje u Australiji bilo je na programu tek krajem novembra 1956. godine. Predsednik MOK-a, Amerikanac Ejveri Brandidž, je smatrao da je Rasel prekršio amaterska pravila samim tim što je potpisao profesionalni ugovor sa Boston Seltiksima i da mu ne bi trebalo dopustiti nastup na košarkaškom turniru. Nakon svih peripetija, Bil je zaigrao u Melburnu. Ne samo da je bio najbolji strelac svog nacionalnog tima, nego je u odbrani bio toliko dominantan da protivnici pored njega nikako nisu mogli da poentiraju. Sovjeti su u sastavu imali ogromnog, 218 centimetara visokog i 140 kilograma teškog, Janisa Kruminša, ali ni on nije uspevao da parira svemoćnom Raselu.
11. Doping skandal (Minhen 1972)
Košarkaški turnir u Minhenu je bio najkontroverzniji ikada. Veliki skandal dogodio se nakon senzacionalne pobede Portorika nad Jugoslavijom rezultatom 79:74. Ovaj poraz je direktno udaljio Plave od borbe za odličja. Dva dana kasnije, u izveštaju medicinske komisije, saopšteno je da su pojedini igrači Portorika koristili doping. Među njima se posebno izdvaja ime Migel Kol. Ovaj nesrećni košarkaš preminuo je iznenada nekoliko meseci nakon Igara u Minhenu. Imao je samo 21 godinu.
Pored svega, rezultat utakmice nije bio poništen. U znak protesta Ljubodrag "Duci" Simonović je napustio takmičenje i nikada više nije zaigrao za reprezentaciju. Jugoslavija i Portoriko su se ponovo sastali na turniru i to u meču za peto mesto. U kudikamo nebitnijem susretu Jugoslavija je ubedljivo slavila.
10. Prvo pojavljivanje Zbornaje komande (Helsinki 1952)
Sportisti iz Sovjetskog Saveza prvi put su učestvovali na Olimpijskim igrama u Helsinkiju. Košarkaši su na debiju osvojili srebrnu medalju. Do zlata nisu mogli jer su Amerikanci imale neuporedivo kvalitetniju ekipu. U američkom sastavu se posebno izdvajao, 213 centimetara visoki, centar Bob Karlend. Najbolji strelac je bio Klajd Lavlet, kasnije odličan NBA igrač.
Veliki rivali su se prvi put u istoriji sastali u grupnoj fazi. Amerikanci su ubedljivo pobedili sa 86:58. Drugi put su odmerili snage u finalu. Sovjeti su tada, u strahu od novog debakla, odlučili da primene vrlo nepopularnu taktiku. Pošto tada nije postojalo ograničenje napada, držali su loptu u svom posedu najduže što su mogli. Jedan napad je trajao neverovatnih 15 minuta! Međutim, ni to im nije pomoglo. Sjedinjene Američke Države su do novog zlata došle trijumfom rezultatom 36:25.
9. “Smrtonosno zakucavanje” (Sidnej 2000)
Kako drugačije opisati nestvaran potez Vinsa Kartera? SAD i Francuska su igrale poslednji meč u grupi na Igrama u Sidneju. Drim tim je početkom drugog poluvremena već imao veliku prednost od 15 poena razlike. Jan Bonato je ispod svog koša došao do lopte, a zatim je pokušao atraktivno da asistira Stefanu Rizašeru. Karter je taj pas presekao i onda se desilo nešto neverovatno. Nešto po čemu će taj turnir zauvek biti upamćen. Vins je zakucao preskočivši 218 centimetara visokog francuskog centra Frederika Vajsa. U dvorani je nastao delirijum. Navijači su se u čudu hvatali za glavu. Nisu mogli da veruju svojim očima. Prisustvovali su verovatno najmonstruoznijem zakucavanju svih vremena.
Karterovo zakucavanje kao "smrtonosno" su okarakterisali francuski komentatori, a Vajs je dugo bio pred podsmeha širom sveta. Ovaj francuski centar ima izuzetno zanimljivu životnu priču, koju možete da pročitate OVDE.
8. Finale po pljusku (Berlin 1936)
Košarka se po prvi put u zvaničnom programu na Olimpijskim igrama našla u Berlinu 1936. godine. U finalu su se sastale reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Nažalost, tog dana je u glavnom gradu Nemačke padala jaka kiša, a pošto se meč igrao na otvorenom uslovi za igru su bili očajni, praktično nemogući. I u takvim okolnostima SAD su uspele da pobede. Konačan rezultat je bio 19:8.
7. Drim tim pre Drim tima (Rim 1960)
Sastav Sjedinjenih Američkih Država sa Olimpijskih igara iz Rima smatra se najboljim amaterskim košarkaškim timom svih vremena. Ova ekipa je 2010. primljena u Kuću slavnih u Springfildu.
Poigravali su se te 1960. sa protivnicima. Pobeđivali su sa prosečno 42 poena razlike. Najgore je stradala selekcija Jugoslavije, debitant na Igrama, koja je deklasirana sa 104:42. Najbolji igrači u tom timu su bili Oskar Robertson i Džeri Vest. Nisu zaostajali ni Džeri Lukas, Volt Belami i Bob Buzer. Ipak, najbolji strelac turnira nije bio niko od pomenutih. Najviše poena ukupno je postigao reprezentativac Jugoslavije Radivoj Korać.
6. Argentinsko zlato (Atina 2004)
Poslednje olimpijsko zlato u 20. veku Argentina je osvojila u Helsinkiju 1952. Tada su veslači Trankiljo Kapoco i Eduardo Gerero obradovali naciju. Na novo najsjajnije odličje su morali da čekaju pune 52 godine. Zlatnim slovima u istoriji sporta ove južnoameričke zemlje je upisan 28. avgust 2004. godine. Tog dana su prvo fudbaleri, a zatim i košarkaši osvojili najsjajniju medalju na Igrama u Atini.
Dok je trijumf fudbalera bio očekivan, košarkaši su prijatno iznenadili. Nakon dva poraza u grupnoj fazi takmičenja zaigrali su najbolje u najbitnijim trenucima. U četvrtfinalu su savladali domaćina Grčku, u polufinalu SAD, a u velikom finalu izuzetno lako i ubedljivo Italiju sa 84:69. Blistali su, pre svih, Emanuel Đinobili i Luis Skola.
Manu je najbolju utakmicu odigrao protiv Drim tima. Bio je prosto nezaustavljiv. Ubacio je 29 poena. Ostaće upamćen i njegov neverovatni koš za pobedu na otvaranju takmičenja protiv Srbije i Crne Gore. U poslednjoj sekundi, van balansa, u padu. Skola je bio najistaknutiji akter meča za zlato. Postigao je 25 poena, uz 11 skokova.
5. "Lepotica u Pekingu" (Peking 2008)
Nakon što su na tri uzastopna velika takmičenja ostali bez najsjajnijeg odličja, Amerikanci su u Peking poslali najjači mogući tim. Po prvi put se na Igrama našao i Kobi Brajant. U reprezentaciju se vratio Džejson Kid, kako bi svojim iskustvom dodatno pomogao. Starosedeoci LeBron Džejms, Dvejn Vejd i Karmelo Entoni bili su odlučni u nameri da sa nacionalnim timom konačno osvoje zlatnu medalju.
Sa nestrpljenjem se očekivalo finale između SAD-a i Španije. Istini za volju, ove ekipe su se srele i u grupnoj fazi, ali Španci toj utakmici nisu pridavali mnogo značaja pa su je lako izgubili.
Meč za zlato je bio jedan od najboljih u istoriji košarkaške igre, bez sumnje najbolji ikada na Olimpijskim igrama. Konačan rezultat je glasio 118:107 za SAD, ali je do samog kraja bilo neizvesno. Videli smo mnoštvo vrhunskih poteza. Pamte se lude trojke Rudija Fernandeza i njegovo atraktivno zakucavanje preko Dvajta Hauvarda, lucidna dodavanja osamnaestogodišnjeg Rikija Rubija, nezadrživi prodori LeBrona Džejmsa i još mnogo toga.
Ipak, dva igrača su se posebno izdvojila. Pobednika su odlučili Dvejn Vejd i Kobi Brajant. Bili su jednostavno nezaustavljivi. Pogađali su u najbitnijim trenucima i tako su doneli Americi prvu košarkašku zlatnu medalju u 21. veku.
4. Bojkot SAD (Moskva 1980)
Zbog intervencije Sovjetskog Saveza u Avganistanu 1979. godine, SAD su odlučile da bojkotuju Olimpijske igre u Moskvi. Odsustvo Amerikanaca iskoristila je Jugoslavija, koja je osvojila svoje jedino košarkaško olimpijsko zlato u istoriji. Domaćin je potpuno podbacio na svom turniru. Sovjeti su zauzeli razočaravajuće treće mesto, a sve je kulminiralo sukobom između selektora Aleksandra Gomeljskog i najboljeg igrača Sergeja Belova.
Belov je nakon Igara u Moskvi trebalo na klupi Zbornaje komande da zameni legendarnog trenera, ali je pukovnik Gomeljski potegao sve svoje veze u KGB-u i u vojsci ne bi li i dalje ostao selektor. Žalili su se Sovjeti i na čelnike FIBA. Najviše im je smetao Bora Stanković, za koga su tvrdili da otvoreno radi u korist Jugoslavije. Jednostavno nisu mogli da prežale gubitak najsjajnijeg odličja.
"Gomeljski mi je pričao kako guram Jugoslaviju, a ja sam mu odgovarao da nauči da napada zonu jer je to veoma loše radio u velikom broju utakmica", napisao je u svojoj knjizi "Igra mog života", mnogo godina kasnije, Stanković.
Jugoslavija je u meču za zlato, bez mnogo problema, pobedila Italiju sa 86:77. Bila je to kruna karijere jedne sjajne generacije koju su predvodili Krešimir Ćosić, Dragan Kićanović, Zoran Slavnić i Dražen Dalipagić. Italijani su nemoć u finalu demonstrirali i mučkim faulom Dina Menegina nad Kićanovićem na samo nekoliko sekundi pre kraja. Popularni Kića je zbog bolnog udarca, koji je tom prilikom dobio, propustio svečanu ceremoniju dodele medalja. Odličje je u njegovo ime primio Zoran Slavnić.
Reprezentaciju Amerike je u Moskvi trebalo da predstavlja izuzetno jaka ekipa, koju bi činili: Ajzea Tomas, Mark Agvajer, Rolando Bolkmen, Sem Buvi, Bak Vilijams, Dena Vrejns, Ej Džej Vud, Elton Lister, Darnel Valentajn, Rodni MekKrej, Majkl Bruks i Bil Henzlik.
3. Bojkot Sovjetskog Saveza (Los Anđeles 1984)
Sovjetski Savez je odgovorio istom merom četiri godine kasnije, kada je domaćin bio Los Anđeles. No, i da su se tamo pojavili teško da bi bili dostojan rival Amerikancima na košarkaškom turniru. Jednostavno, puleni selektora Bobija Najta nisu imali premca. Sastav je predvodio niko drugi do Majkl Džordan. Uz njega su se posebno istakle i buduće NBA zvezde Kris Malin i Patrik Juing. Koliko je taj tim bio snažan svedoči i podatak da u konačnih 12 nije bilo mesta za Čarlsa Barklija i Džona Stoktona.
Jedina ekipa koja je Amerikancima uspela da pruži kakav takav otpor bila je Zapadna Nemačka. To se dogodilo u četvrtfinalu. Ostali protivnici su gubili sa 30 poena razlike u proseku.
Od već viđenog finala između Jugoslavija i domaćina nije bilo ništa, pošto su Plavi u polufinalu iznenađujuće poraženi od Španije. Posle Igara su se mogle čuti glasine da su Jugosloveni namerno izgubili taj meč kako bi izbegli eventualno poniženje u utakmici za zlato. Ovako su u susretu za bronzu nadigrali Kanadu sa 88:82. Ipak, teško je poverovati u tu priču.
Španija je u finalu zaista bila nedostojan rival SAD-u. Izgubili su 95:65, a najbolji akter te utakmice je bio, naravno, Majkl Džordan. Ubacio je 20 poena, a nakon svega Bob Najt je kratko izjavio:
"Sovjetski Savez je imao sreće što se nije pojavio".
2. Debi Drim tima (Barselona 1992)
FIBA je 1989. godine donela istorijsku odluku da se NBA igračima dozvoli učešće na Olimpijskim igrama. Zanimljivo je to da su prilikom glasanja predstavnici SAD-a bili protiv toga. U Barseloni 1992. godine je zaigrao najjači tim svih vremena, američki Drim tim. Sve najpoznatije zvezde tog vremena su, bez razmišljanja, prihvatile poziv da predstavljaju svoju zemlju na najvećem sportskom takmičenju. Čak je i Majkl Džordan, koji se najviše nećkao, pristao da nastupi u Španiji.
Kapiteni reprezentacije su bili najstariji u ekipi, Leri Bird i Medžik Džonson. Pored njih, u sastavu su se još našli: Čarls Barkli, Dejvid Robinson, Džon Stokton, Karl Meloun, Patrik Juing, Kris Malin, Skoti Pipen. Poslednji koji su uvršteni u tim bili su Klajd Dreksler i univerzitetska zvezda Kristijan Lejtner. Nije bilo mesta za povređenog Dominika Vilkinsa i Ajzeu Tomasa, kojeg Džordan nikako nije želeo u ekipi. Za selektora je izabran stari lisac Čak Dejli.
Nakon što su rutinski prošli kvalifikacije, posle priprema odrađenih u Monte Karlu, Drim tim je u Barseloni redom pobeđivao Angolu, Hrvatsku, Nemačku, Brazil, Španiju, Portoriko, Litvaniju i, u finalu, ponovo Hrvatsku sa 117:85. Sama njihova pojava je protivnicama uvlačila strah u kosti. Mnogi su jedva čekali kraj meča da bi iskoristili priliku da se slikaju sa svojim idolima iz Drim tima.
1. Više od igre (Minhen 1972)
I danas, 44 godine kasnije, utakmica za zlatnu medalju sa Olimpijskim igrama u Minhenu privlači mnogo pažnje. To je od najskandaloznijih sportskih događaja ikada. Sastali su se najveći rivali, SAD i Sovjetski Savez, u jeku Hladnog rata. Amerikanci nikada ranije nisu izgubili meč na Igrama. Imali su 62 uzastopne pobede. U finalu 1972. su poraženi košem Aleksandra Belova u poslednjoj sekundi utakmice.
Tom pogotku je prethodilo niz kontroverzi. Amerikanci su vodili sa 50:49, ali je poslednji napad na meču imao Sovjetski Savez. Semafor je pokazivao da je ostala da se igra samo sekund. Odlučeno je da sat, ipak, bude vraćen na tri sekunde. Sovjeti su tek iz trećeg pokušaja uspeli da realizuju napad. Edeško je preko čitavog terena uputio pas za Aleksandra Belova, a ovaj je, pored dva protivnička igrača, prihvatio loptu i poentirao za konačnih 51:50. Amerikanci su negodovali, smatrajući da su žestoko oštećeni, ali njihova žalba je ubrzo odbijena. U znak protesta odlučili su da odbiju srebrne medalje i nisu prisustvovali ceremoniji dodele istih. Njihova odličja se i danas nalaze u Olimpijskom muzeju u Lozani, a Sovjeti su u Moskvi dočekani kao nacionalni heroji.
Više o ovoj utakmici možete da pročitate OVDE.
(foto: FIBA, Getty Images)
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
