Izvor: Deutsche Welle, 04.Mar.2019, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeda jedne bokserke
Amaija Zafar ima 18 godina i već se broji u najbolje bokserke SAD. Ali ona je posebna jer nosi hidžab, muslimanski pokrov za glavu, zbog čega nije smela da se kvalifikuje za Olimpijske igre. Sada su pravila promenjena.
Međunarodna bokserska federacija AIBA promenila je pravila oblačenja za ženske borbe. Na zahtev Nemačke bokserske federacije, ubuduće će se za titulu i olimpijske medalje moći da se bore >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << i delimično pokrivene sportistkinje. To je dobra vest za retke muslimanke koje su vične u ringu, ali žele da nose maramu ili hidžab.
„Neverovatno sam srećna“, kaže za DW Amaija Zafar. „Uvek sam trenirala kao da će to jednog dana biti moguće. Stalno su mi govorili da se to neće dogoditi. Zato sam se uvek molila.“
Amaiji je tek 18 godina, ali se već pet godina amaterski bavi boksom u Minesoti, u Sjedinjenim Državama. Samo zbog hidžaba bez kojeg ne želi u ring niti u javnost nije smela da učestvuje u kvalifikacijama za Olimpijske igre sledeće godine.
„To je moja odluka“
„Ljudi znaju ko sam ja. Ali oni uvek povezuju moje ime s borbom koju sam vodila izvan ringa: jer se uvek držim onoga u šta verujem“, priča mlada bokserka. „Ljudi međutim ne znaju moje veštine u boksu, koje želim da sada pokažem. Veoma sam uzbuđena što ću dobiti priliku da se pokažem ne samo kao aktivistkinja, već i kao bokserka.“
Zafar je u aprilu 2017. godine postala prva muslimanka koja je od Američkog bokserskog saveza dobila izuzeće da na nacionalnim takmičenjima sme da boksuje sa hidžabom na glavi. Prošle godine je osvojila titulu u lakoj kategoriji kao i najveći svetski amaterski turnir Ringside World Championship. Ali njenu borbu ne vide svi kao borbu za emancipaciju, naprotiv.
Tako je Međunarodna liga za prava žena, grupa koju su inicirale francuske feministkinje, pozvala da se eksplicitno zabrani hidžab na Olimpijskim igrama 2024. godine koje će se održati u Parizu. Ta grupa nije jedina koja hidžab tumači kao stegu koju ženama nameće islam.
„Ako se zalažu za ženska prava, ne razumem zašto žele da mi uskratite pravo da se pokažem i sakrijem ono što želim da sakrijem. To nema smisla“, kaže o tome Amaija. „Znam da u nekim regionima sveta ženama nije dozvoljeno da same odlučuju. Ali u mom slučaju to je stoprocentno moja odluka.“
Da li je hidžab opasnost u ringu?
Kaže da hidžab nema nikakvog uticaja na njeno kretanje ili veštinu u ringu. Ona odbacuje dosadašnja objašnjenja – da je pokrov za glavu bezbednosni rizik, što tvrdi i američko Udruženje boksera. Tamo veruju da hidžab može sakriti neku tešku povredu zbog koje bi sudija trebalo da prekine meč, ali to ne može ako ne vidi o čemu se radi.
„To su izgovori“, smatra mlada bokserka iz Minesote. „Znam doktore, boksere, trenere – različite, kvalifikovane ljude – koji kažu da je taj argument neuverljiv. Kad osećam bol, kažem.“
Ona u razgovoru za DW dodaje da se sretala sa negativnim komentarima uglavnom na internetu. „Retko mi to neko kaže u lice. Ljudi su kukavice. Ali do sada mi nijedan bokser ili bokserka ni bokserski zvaničnici nisu ništa rekli. Ne tretiraju me drugačije zato što nosim hidžab“, zaključuje Amaija Zafar. Njen veliki cilj je sada Pariz 2024.
Razlike u tradicionalnoj muslimanskoj ženskoj odeći su ponekad uočljive samo poznavaocima. Stoga ne treba da čudi što mnogi ne znaju da razlikuju nikab, čador i burku. Osim toga, brojne su žene koje kombinuju elemente nekoliko načina odevanja, što dodatno otežava raspoznavanje. Galerija koju donosimo prikazuje tradicionalne tipove muslimanskog pokrivanja ženskog lica i tela.
Dugački pravougaoni šal koji se slobodno omota oko glave i prebaci se na leđa. Može biti u raznim bojama. Tradicionalno je zastupljena u zemljama Persijskog zaliva.
U širem smislu hidžab je bilo koja odeća koja odgovara šerijatskim propisima. Međutim u zapadnim zemljama hidžab je oznaka za odevni predmet koja muslimankama u potpunosti prekriva kosu, uši i vrat, a u većini slučajeva pada niz leđa. Lice ostaje otkriveno.
Sastoji se iz dva dela. Jedan pokriva glavu slično kapi, a drugi je šal koji često ima formu rukava sa svrhom da pokrije leđa. Reč „amira“ je persijskog porekla i znači „princeza“.
Ogrtač s prorezom za lice sakriva kosu, uši i leđa, seže do struka. Rasprostranjen je na Bliskom istoku i u Turskoj.
Ogrtač koji pokriva telo od glave do pete. Otvoren na prednjem delu, bez ukrasa, obično ga žena pridržava rukom. Lice nije pokriveno, ali krajem ogrtača žena može pokriti lice ako želi. Osim toga, često se nosi u kombinaciji sa nikabom. Rasprostranjen način pokrivanja u Iranu.
Crna tkanina kojom se pokrivaju glava, lice i kosa. Ostavlja samo prorez za oči. Nikab ne bi trebalo pomešati sa drugom tradicionalnom islamskom odećom kao što je abaja, dugi ogrtač ali sa rukavima. Nikab se nosi u zemljama Persijskog zaliva, Jemenu i Pakistanu.
Pokriva celo telo, glavu i lice. Prorez za oči je prekriven mrežom. Tradicionalni način pokrivanja u Srednjoj Aziji i Avganistanu. Burki je slična parandža, ogrtač kombinovan sa čačvanom, tkaninom od konjskih dlaka koja potpuno pokriva lice. Reč potiče iz persijskog, gde je faradži u 16. veku označavala odeću i za muškarce i za žene. Uzbekistanci su reč preinačili u parandža, a Turci u – feredža.
Autor: Uta Štajver
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
