Izvor: Vostok.rs, 02.Okt.2013, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olimpijada u Sočiju: tehnološki rekord
02.10.2013. -
Soči 2014. će postati najzelenija zimska Olipijada ne samo zato što će se odvijati u suptropskom pojasu i praktično pod palmama, već i zbog sveopšteg korišćenja inovacionih zelenih tehnologija. Organizatori će da postave tehnološki rekord, postavivši na olimpijskim objektima samo najbolju aparaturu, snabdevši ih najnovijim sistemima energetskog napajanja i prečišćavanja vazduha, kao i osiguravši najbolji sneg i led.
Na planinskim trasama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i stadionima olimpijskog Sočija vlada priroda. Ali pored objekata stoje snežni topovi uvek spremni da započnu rad rekao je izvršni direktor centra Roza Hutor Aleksandar Belokobiljski.
- Krasna Poljana je uvek bila čuvena po velikoj količni snega, obilnim padavinama, visina smetova čak u donjoj tački pojedinih godina je dostizala metar i po do dva. Bez obzira na to na zahtev Međunarodne skijaške federacije, trase na kojima će se takmičiti sportisti treba da imaju veštački sneg. Mi smo napravili najveći sistem za veštački sneg u Evropi.
Centar za sankanje Sanki sa klimatske tačke gledišta je najprostiji objekat planinskog klastera. Ledenu trasu je lako zaštititi od razlika u temparaturi za razliku od otvorene skijaške padine. Ali i Sanki su našle primenu novim tehnologijama. To su visokoprecizni uređaji koji pomažu da se odredi pobednik i osigura bezbednost sportista, izjavio je stručnjak za tehnološku podršku objekta Dmitrij Moskaljev.
- Duž staze na svakih 30 metara stoje kamere. One su potrebne da se oceni stanje staze, da se oceni nema li ovde sportista koji su se zadržali, da nije neko pao, kako bi oni koji su na startu doneli odluku o mogućnosti puštanja novog sportiste. Ove kamere su birane kao superbrze. Kašnjenje između slike koju vidi kamera i one koja dospeva na monitore je oko 3 i po kadra. To je vrlo malo. Obično kašenjenje iznosi 10-15 kadrova.
Mnogo više tehnoloških rešenja se preduzimalo prilikom pravljenja arena obalskog klastera. Na primer, olimpijski stadion Boljšoj može sam sebe da snabdeva strujom — na račun solarnih baterija na krovu. Osim otga, pod krovom i u zidovima Boljšog sakriven je složen sistem prečišćavanja i sterilizacije vazduha. Tamo će uvek biti lako da se diše - specijalni filtri u sistemu ventilacije uništavaju sve mikrobe.
Prilikom izgradnje svakog olimpijskog objekta u Sočiju primenjena je neka jedinstvena tehnologija. Krov olimpijskog stadiona Fišt pokriven je staklom koje štedi energiju i koje može da uštdi na grejanju. Stadion će grejati svoje goste preradom sunčeve svetlosti. Ledeni dvorac Ajsberg koji po formi liči na zamrznuti talas, preliva se i sija na suncu kao pravi led — i sve to zahvaljujući specijalnoj boji sa nanočesticama srebra. Ali one su potrebne ne samo radi lepote, već da se osiguraju gosti dvorane od raznih bolesti, između ostalog tradicionalnih zimskih prehlada. Najvažnije je da će sve ove tehnologije proći na Olimpijadi poslednje probe, a posle nje će se preseliti u svakodnevni život: u škole, vrtiće, bolnice, kafiće, na železničke stanice, u stambene zgrade.
Anastasija Perškina,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org/Sergei Kazantsev/cc-by-sa 3.0
.jpg)
