Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kajakaški bum se nastavlja
Mirko Nišović smatra da će dolaskom Nataše Janić Dušev i Dalme Benedek Ružičić naši kajakaši u Riju stići do dugo čekane olimpijske medalje
Nedavno, prilikom izbora članova Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije, najviše glasova dobio je Mirko Nišović, predsednik Kajakaškog saveza Srbije, bivši olimpijski šampion i trostruki svetski prvak.
– Bio sam prijatno iznenađen. Pretpostavljao sam da ću proći, ali nikako i da ću dobiti toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glasova. Naravno, uoči svakog izbora ima i malo lobiranja, neke vrste izborne kampanje, ali pomalo sam se plašio da će uspesi kajakaša u ovom olimpijskom ciklusu izazvati kontraefekat i da bi neko mogao da rezonuje u stilu – da ih malo spustimo na zemlju... Na sreću prevario sam se i moj izbor je potvrda dobrih rezultata kajakaša – kaže sasvim neobičan predsednik Mirko Nišović.
On ne voli sastanke, kongrese i govore, a ne smeta mu da sedne u savezov kombi i ode da zameni gume, da ga otera na servis ili pranje, čak i da odveze reprezentativce do mora na pripreme i da se vrati...
Tomićević i Novaković su još mladi
Briga o sportistima Nišovića i njegovih saradnika donela je odlične rezultate u minulom olimpijskom ciklusu.
– Da smo, posle neuspeha u kvalifikacijama za Peking, u Londonu imali i samo jednu posadu bio bi to veliki korak napred, ali na Olimpijske ogre otišlo je 12 kajakaša i kajakašica. Devetoro je ispunilo norme na Svetskom prvenstvu, a troje je dobilo poziv za učešće – ženski dvosed i Marko Novaković na 200 metara. Novaković je ujedno bio najuspešniji u Londonu osvojivši sedmo mesto u A finalu, a prethodno na Evropskom prvenstvu osvojili smo komplet medalja, zlato, srebro i bronzu. Zadovoljan sam rezultatima, ali ostalo je i malo gorčine zbog dva Marka, jer uspeh je mogao da bude mnogo, mnogo veći – tvrdi Nišović.
Nekadašnji šampion kaže da je Marko Tomićević sam sebe izbacio iz borbe za olimpijsku medalju, koja se posle Evropskog prvenstva očekivala i od Marka Novakovića.
– Tomićević je na početku godine bio naš najveći adut za olimpijsku medalju. Nažalost, samo do februara kada je u neozbiljnoj „igri” sa bratom, povredio šaku i malte ne čitavu karijeru doveo u pitanje. Dva meseca nije mogao da uzme veslo u ruke i zbog toga je plasman u B finale i 10. mesto u Londonu uspeh. Ovog puta sreća ga je pogledala, jer plasman među 10 najboljih obezbeđuje mu finansijsku podršku OKS već u prvoj godini novog olimpijskog ciklusa. Novaković je evropski prvak, a kad neko na ima evropsko zlato na olimpijskim igrama mora da osvoji bar bronzu. Naravno, mora se imati u vidu da na 200 m i najmanja greška odnosi medalju, kao i to da su obojica jako mladi i da će imati još prilika da se bore za olimpijske medalje – uveren je Mirko Nišović, koji je zajedno sa Matijom Ljubekom pre 28 godina osvojio poslednje medalje – zlato i srebro u kanuu dvokleku na Igrama u Los Anđelesu 1984. godine.
Predsednik KSS smatra da će Srbija, pored Novakovića i Tomićevića, za trofeje na Igrama u Rio de Žaneiru 2016. imati još kandidata, a pre svih Natašu Janić Dušev, povratnicu u naš kajak, koja je kao 18-godišnjakinja u Sidneju osvojila četvrto mesto, a zatim u mađarskom dresu na igrama u Atini, Pekingu i Londonu osvojila šest medalja uključujući i tri zlatne.
Svi su hteli Natašu...
– Nataša ima ogromnu želju da vesla za Srbiju. Nije se vratila u domovinu zbog novca, jer da je novac u pitanju mogla je da ode u Rusiju, Bugarsku ili Azerbejdžan koji su je zvali i koji imaju neuporedivo veće budžete od nas. Mogla da ostane i u Mađarskoj, ali nije. Vratila se u Srbiju, planira da kupi kuću i da se trajno nastani, ne u svojoj Bačkoj Palanci, već u Beogradu, ili Novom Sadu. Nataša, njen suprug i trener Andrijan Dušev, kao i njegov sin Kristijan izuzetno su zadovoljni prijemom u Srbiji. To što Kajakaški savez Mađarske traži odštetu od 150.000 evra zaista nije korektno. Mogu da kažem da im Savez neće dati ni evro. Kada je odlazila iz Srbije ja sam potpisao ispisnicu bez ikakvih zahteva, potpisao sam sada i pristupnicu i ne pristajem ni na kakve zahteve. Uveren sam da će Nataša već iduće sezone veslati za Srbiju.
Zanimljivo je, dodao je Nišović, da bivši klub Nataše Janić Dušev nije tražio nikakvo obeštećenje, da ni njeni sponzori nisu imali ništa protiv, a da se samo „buni” Kajakaški savez Mađarske, iako je u nju uložio manje od kluba i sponzora i dobio najviše. Suma koja se traži za obeštećenje jednaka je premijama koje je ona dobila za srebro i bronzu osvojene u Londonu.
Naravno, medalje ostaju Mađarskoj...
– Mađarski kajak se našao u velikim problemima jer sve više takmičara želi da zameni mađarski dres nekim drugim. Dobili smo veliko pojačanje i u Dalmi Benedek, koja se udala za kanuistu Dušana Ružičića i automatski stekla pravo nastupa za Srbiju. Ona je na svetskim i evropskim prvenstvima osvojila po sedam zlatnih medalja i zajedno sa Natašom, sestrama Oliverom i Nikolinom Moldovan i Antonijom Nađ predstavljaće veliki potencijal za sastav jakih ženskih posada – kaže Mirko Nišović.
U KSS očekivali su da u London otputuje i dvosed Pajić, Stanojević, ali oni nisu uspeli da ispune olimpijsku normu.
– Pajić i Stanojević kad je bilo najvažnije nisu uspeli da potvrde visok rang. Dobro su radili na pripremama, istina imali su i neke pehove, ali verovatno nisu dobro tempirali formu. Nadam se da će se to popraviti jer je Miroslav Aleksić, koji radi i sa četvorosedom, angažovao Katalin Silardi, Mađaricu čiji su puleni Kekenj i Dombi u Londonu osvojili zlato na 1.000 m – kaže Mirko Nišović, zadovoljno dodajući da su svi kandidati za reprezentaciju već u punom treningu...
Našla se vila u čem nije bila...
Kajakaški bum iz prethodnog olimpijskog ciklusa trebalo bi da se nastavi i u sledećem, tim pre što je reprezentacija pojačana sa dve velike šampionke – Natašu Janić Dušev i Dalmu Benedek Ružičić.
– Siguran sam da naši kajakaši nikada nisu imali takve uslove za pripreme kao u prethodne dve godine. Zaista ni u čemu nisu oskudevali. Imali su dobre čamce, vesla, sredstva za oporavak, dovoljan broj dana za pripreme na pogodnim lokacijama, stipendije i sve to zahvaljujući Olimpijskom komitetu Srbije i Ministarstvu omladine i sporta. Što bi se reklo – našla se vila u čem nije bila.
Pomagali su nam značajno i grad Beograd i pokrajinska Vlada Vojvodine i mogu da kažem da ni Ljubek i ja nismo imali ni približno takve uslove. Verujem da smo ih iskoristili i da su rezultati koje smo postigli dovoljni da se kajak nađe u prvoj kategoriji sportova. Nešto se priča da će kategorizacija biti ukinuta, ali nama nije bitno kako se zove, već da dobijemo što bolje uslove za rad. Deset stipendija nam više nije dovoljno – smatra predsednik KSS Nišović.
Malo me je sramota
Naši kajakaši su sve uspešniji na međunarodnoj scani, a kanuisti uveliko zaostaju, iako je predsednik KSS Mirko Nišović, trofejni kanuista.
– Malo me je sramota zbog toga. Međutim u velikim graovima teško je privući decu da se bave našim sportom. Oni koji dođu opredeljuju se za kajak koji je malo lakši, pogotovo za početnike zbog stabilnosti. Kasnije, neki koji ne uspeju u kajaku prelaze u kanu, ali situacija je sledeća: od 50 dece, u prvoj selekciji otpadne ili odustane polovina, od preostalih 25 kajaku se posvećuje 20, kanuu pet, a na kraju ostane petoro kajakaša i ni jedan kanuista. Dušan Ružičić je odličan na 5 km, ali to nije olimpijska disciplina, a dosta očekujemo od Strahinje Nadeždića, koji je odlučio da završi svoju segedinsku epizodu – kaže Nišović.
Ž. B.
objavljeno: 18/11/2012
