Izvor: MozzartSport.com, 24.Sep.2021, 13:25

Ispovest hrvatskog selektora: Igrao sam za Zvezdu, pa uzeo pušku u ruku

O Dejanu Saviću i katastrofalnim uslovima na Olimpijskim igrama

Velike uspehe napravio je Ivica Tucak sa vaterpolo selekcijom Hrvatske. Posle srebra na Olimpijskim igrama u Riju, zatim zlata na Prvenstvu Evrope i kontinuiteta medalja, verovali su u Hrvatskoj da je došlo vreme za poslednji korak. Najsjajnije odličije na OI u >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << Tokiju.

Međutim, posle silnog starta i pobede nad Srbijom Barakude su stale u četvrtfinalu protiv Mađarske. Brojne kritike bile su uperene ka iskusnom stručnjaku koji je tokom gostovanja u Podkast Inkubatoru pričao o zanimljivim događajima iz igračke karijere, kao i velikom prijateljstvu sa Dejanom Savićem..

Prisetio se i beogradskih dana, kada je početkom devedesetih bio član Crvene zvezde.

„Hronologija je vrlo jednostavna. Pred rat sam potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, i to na poziv trenera iz reprezentacije Nikole Stamenića. Tada je Zvezda pokušala, kasnije i uspela da napravi veliki tim. Želeo sam da napredujem, ali kada je počeo rat, posle godinu dana, u maju sam se vratio u Šibenik. Proveo sam tu leto, otišao kratko u Švajcarsku, ponovo se vratio u Šibenik. Tada sam morao da uzmem pušku u ruku i učestvujem u ratu. Na obe stvari sam ponosan. I to što sam igrao u Crvenoj zvezdi, i što sam učestvovao u ratu“, rekao je Ivica Tucak.

Beogradska priča je kratko trajala, mada je jasno da selektor Hrvatske žali što nije ostavio dublji trag u crveno-beloj kapici.

„Zvezda nije moja ljubav, niti navijam za Zvezdu, ali gore u Beogradu sam se divno osećao. Ali kada je došlo to vreme da se ne osećam dobro, bile su to lude godine... Morao sam da raskinem sjajan četvorogodišnji ugovor sa kojim sam mogao da rešim životno pitanje“.

Teške devedesete nisu uticale na njegov odnos sa brojnim prijateljima iz Srbije.

„To su moji prijatelji. Kao sa Viktorom Jelenićem, koji je predsednik srpskog Saveza. Bio sam sa njim na večeri. To je veliki prijatelj. Ja sam živeo u Šibeniku koji je bio pod bombama, trenirali smo u Solarisu u zatvorenom bazenu. Dane smo provodili u skoloništu“.

Poseban deo emisije bio je posvećen Dejanu Saviću.

„U više navrata sam rekao da je Dejan  veliki trener i čovek. Posebna osoba, sa načinom života koji mi paše. Volim da se vidim sa njim u Zagrebu, Beogradu, Splitu, Šibeniku, Tokiju. Divan čovek. Fasciniran sam jednom anegdotom. Našli smo se na jednoj večeri Dejan Savić, glumac Goran Bogdan i ja. Fasciniran sam njegovim znanjem o kinematografiji. Bogdan je zevao jedno sat vremena, kada mu je Dejan davao podatke o Oskarima, filmovima, rečenicama, glumcima. Njega je teško ne voleti. Uvek će vam reći u lice šta misli. Kada su osvojili zlato poslao sam mu poruku da mi je drago što je on to uradio, kada već nisam ja. To zaista mislim“.

Prisetio se i igračke karijere. Kao junior Ivica Tucak je mnogo obećavao, ali nije stigao da nivoa Igora Milanovića ili Dubravka Šimenca.

„Bio sam nedisciplinovan kao mlad igrač. Bio sam dva puta evropski prvak sa mladom reprezentacijom Jugoslavije. Igrao sam sa tri godine starijim igračima. Bio sam dobar igrač, ali me sport nešto nije zanimao. Bilo je mnogo izlazaka. Igrao sam aktivno da 34. godine, mogao sam mnogo više. Ali ne želim ni za čim. Danas često kažem igračima da takav način života sa igranjem ne ide zajedno. Ja sam se odlučio za život, nikada nisam igrao za reprezentaciju, iako sam imao kvalitet. Ja sam kriv za to, nisam igrao vaterpolo na vrhunskom nivou“.

O uslovima na Olimpijskim igrama.

„Užasno sam razočaran. Ne sviđa mi se u kom pravcu ide olimpizam. Tamo je trebalo sve da bude podređeno sportistima, a nije. Spavali smo na krevetima od kartona. Svi sportisti su bili u sobama od tri kvadratna metra, sa tušem ispod koga ne možeš da staneš. Nije bilo ni televizije u sobi. To je užas. Loš smeštaj, loša hrana. Razumem ja da se insistiralo na eko sistemu, ali tako bi trebalo da bude za sve“.

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...