Izvor: RTS, 14.Feb.2014, 02:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitlerova ledena muza - Sonja Heni
Sonja Heni ostaće upamćena kao najbolja klizačica svih vremena, sa deset uzastopnih titula svetskog šampiona i tri vezana olimpijska zlata. Norveška klizačica, koja je kasnije postala i holivudska zvezda, ostaće upamćena i po druženju sa Adolfom Hitlerom i „flertovanju" sa nacističkim režimom neposredno pred početak Drugog svetskog rata.
Za vreme trajanja Olimpijskih igara u Sočiju podsećamo se nekih od legendi zimskih sportova. Ime Sonje Heni, norveške >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << klizačice i poznate holivudske glumice zauvek će ostati upamćeno u istoriji olimpijskih sportova. Trostruka olimpijska i desetostruka svetska šampionka Sonja Heni i danas se smatra najboljom klizačicom svih vremena. Ipak, ona će ostati upamćena i po tome što je na jednom od predratnih nastupa u Nemačkoj Hitlera i druge visoke zvaničnike Trećeg rajha pozdravila nacističkim pozdravom.
I pored toga što je koketirala sa nacističkim zvaničnicima i Hitlerom lično, Sonja Heni je ostala upamćena kao klizačica koja je suvereno vladala tim sportom i koja je od klizanje napravila unosan biznis. Takođe, svet će je pamtiti kao veliku holivudsku glumicu i jednu od najpoželjnijih žena svog vremena.
Sonja Heni je rođena 1912. godine u Kristijaniji (današnjem Oslu). Prve klizaljke dobila je kada je imala šest godina, dok se prvi put na Olimpijske igre plasirala kao 11-godišnja devojčica. Na Zimskim olimpijskim igrama u Francuskoj 1924. godine osvojila je poslednje mesto. Mediji su tada izveštavali da je Henijeva često dolazila do ograde da pita trenera za savet koju figuru da izvede.
Samo tri godine kasnije, Henijeva, koja je imala samo 14 godina, osvojila je prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu. Nakon toga, norveška klizačica je uzela još devet uzastopnih (ukupno deset) zlatnih medalja na svetskim prvenstvima što je rekord koji do danas nije oboren.
Prvu zlatnu medalju na olimpijskim igrama Henijeva je osvojila 1928. godine u švajcarskom Sent Moricu, dok je uspeh ponovila na Igrama u Lejk Plesidu 1932. godine i Garmiš Partenkirhenu 1936. godine.
Mnogi ističu da je Henijeva bila avangarda u to vreme i da je njen način klizanja imao veliku dozu seksepila. Ona je u ovaj sport prva uvela kratki kostim koji će kasnije postati zaštitni znak klizačica. Henijeva je bila omiljena i u Evropi i „preko bare" i bila je rado viđen gost tadašnjeg džet seta.
U vreme kada je amaterizam bio uslov učešća na velikim takmičenjaima, Henijeva je rado primala vredne poklone i donacije od obožavatelja. Pre nego što se otisnula u Ameriku, Henijeva je učinila nešto što će kasnije baciti senku na čitavu njenu karijeru i što će je uvek pratiti.
Norveška klizačica bila je popularna u čitavoj Evropi, a svoje nastupe često je imala i u Nemačkoj, gde je od 1933. godine na vlasti bio Adolf Hitler. Kako navode pojedini izvori iz tog vremena, Hitler je bio opčinjen Henijevom koja je uživala simpatije čitavog nacističkog državnog vrha zemlje.
Na jednom nastupu u Berlinu 1936. godine, neposredno pre početka Olimpijskih igara koje su poznate kao „Zimska nacistička Olimpijada", Henijeva je Hitleru i visokim državnim zvaničnicima Trećeg rajha uputila nacistički pozdrav.
Dok su nacistički zvaničnici bili oduševljeni, ovaj potez žestoko su osudili u njenoj zemlji, ali i okruženju. Zanimljivo je da sličan potez Henijeva nije ponovila nekoliko meseci kasnije kada je počela Olimpijada u Garmiš Partenkirhenu. Ipak, Henijeva je odavno pobrala simpatije Adolfa Hitlera koji je za nju upriličio i večeru svom omiljenom odmaralištu Berhtesgadenu.
Kada je 1936. godine, kao priznata najbolja klizačica, posetila Ameriku, opčinila je Holivud, gde je umetničko klizanje još uvek bila nepoznanica. Henijeva je imala standardne tačke koje su posećivali najpopularniji ljudi tog doba u Americi. Njeni nastupi ubrzo su zapali za oko šefu studija Twentieth Century Fox koji je sa Henijevom potpisao ugovor za snimanje filma, tako da je norveška klizačica u tom trenutku postala i najplaćenija holivudska glumica.
Nakon što je 1936. godine snimila film „Jedna u milion" Henijeva je navodno iskoristila svoja poznanstva sa nemačkim zvaničnicima tako da joj je Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels lično pomogao u distribuciji filma u toj zemlji.
Zanimljivo je da je za vreme Drugog svetskog rata, kada je Norveška bila okupirana od strane Nemačke, Henijeva u svom domu ostavila je fotografiju Adolfa Hitlera koju je potpisao lično za nju. Nemački vojnici zbog toga nisu dirali njenu kuću i konfiskovali stvari kao što su to činili u mnogim drugim norveškim domovima. Norveška sportska diva američko državljanstvo stekla je 1941. godine.
Kao „novorođena" Amerikanka podržavala je američke trupe u Drugom svetskom ratu, ali je pažljivo izbegavala da izjavi podršku norveškom pokretu otpora, dok nikada javno nije osudila ni nacistički režim. Zbog toga Henijeva je trpela osude Norvežana i onih u domovini i onih u SAD koji su je smatrali kvinslingom.
Ipak, koketiranje sa nacizmom nije urušilo njen imidž. Status popularne glumice, velikog sportiste i holivudske ikone već je bio formiran i osim „manje" mrlje, ništa ga nije moglo ukaljati.
Henijeva je snimala filmove i za vreme Drugog svetskog rata i posle njega. Paralelno je držala predstave na ledu koje su privlačile ogroman broj gledalaca.
Prvi ugovor koji je potpisala sa Twentieth Century Fox predviđao je snimanje pet filmova i honorar od 75 hiljada dolara po filmu. Ta cifra je ubrzo skočila na 125.000 dolara po filmu. Svi filmovi u kojima je glumila bili su hitovi, punili su bioskope, donosili su ogroman novac.
Honorarima zarađenim u filmovima i klizačkim predstavama Henijeva je uskoro postala najbogatija žena Amerike. U Americi je posedovala dosta nekretnina, akcija u kompanijama, a postala je i pasionirani kolekcionar umetničkih dela.
Zanimljivo je da su joj čak i u rođenoj Norveškoj oprostili „flert" sa nacistima jer se tamo vratila kao velika zvezda na turneji „Odmor na ledu".
U privatnom životu imala je manje sreće. Tri puta se udavala i tek je treći brak sa bogatim norveškim brodograditeljem Nilsom Onstadom bio nešto srećniji. Osim muževa, Henijeva je imala i nekoliko ljubavnih afera od kojih je najpoznatija ona sa legendarnim bokserom Džoom Luisom.
Ako je verovati onome što je napisano u njenoj biografiji pod nazivom „Kraljica leda, kraljica senki", Henijeva je bila opterećena novcem i seksom i uvek je dobijala ono što je želela.
Velika olimpijska šampionka i holivudska glumica preminula je u 57. godini života od leukemije. Bitku sa teškom bolešću izgubila je 1969. godine. Njeno telo pokopano je u Oslu.
Ipak, ni nakon smrti Sonje Heni, gresi iz prošlosti nisu zaboravljeni. Nedavno je legendarni pariski diler umetničkim delima, Pol Rozenberg, tražo povratak Matisovog remek dela „Plava haljina u žutoj stolici za ljuljanje", koja se nalazila u kolekciji koju su Sonja Heni i njen suprug Nils Onstad zaveštali „Heni-Onstadovom umetničkom centru". Slika je, kako tvrdi Rozenberg, ukradena za vreme Drugog svetskog rata, a da je odneta na lični zahtev Hermana Geringa.
Nakon ovih navoda ponovo je počelo podsećanje na Henijevo prijateljstvo sa Hitlerom i visokim nacističkim zvaničnicima.
Za kraj, zanimljivo je grupa legendarnih reditelja, među kojima su Dušan Makavejev, Miloš Forman, Frederik Vajsman, Pol Morisej, Puriša Đorđević i drugi, snimila 20-minutni film pod nazivom „Nedostaje mi Sonja Heni".
.jpg)
