Izvor: B92, 03.Avg.2021, 11:58

Hajka na Đokovića

Hajka na Đokovića

Paralelno sa Olimpijskim igrama čini se da je u toku još jedna, ali neslavna, neolimpijska disciplina – pljuvanje s daljine po Novaku Đokoviću.

Serija sramotnih medijskih tekstova u pojedinim zapadnim medijima, začinjena (ne)namernim greškama i izjavama istrgnutim iz konteksta, samo su dolile ulje na vatru u proključalo julsko vreme, kada su ne samo u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tokiju, već i ovde na Balkanu, temperature dostizale 40 podeok na skali Celzijusa.

Novak Đoković nije ostvario san o Zlatnom slemu, ali njegova nit kalendarskog grend slema, nažalost brojnih pljuvača, ostaje neprekinuta.

Ta svilenkasta, šampionska nit, započeta u februaru u Melburnu, provukla se kroz strukturu Ajfelovog tornja u Parizu i dobila je posebnu teksturu na vimbldonskoj travi.

Mnogi su shvatili da je vreme da je sami prekinu. Pre vremena, pre Njujorka.

Kalendarski, slem u Njujorku pada u smiraj leta, krajem avgusta i početkom septembra i dotle je ostalo bezmalo mesec dana.

Međutim, kod dežurnih Novakovih kritičara, dežurnih moralista, onih bez sposobnosti vađenja balvana iz sopstvenih očiju, nema vremena – njujorški kotao mora se zagrevati pre vremena, u nadi da će se Novak skuvati pre vremena u toj „medijskoj čorbi“.

Nije tajna, mnogi u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji, Francuskoj i još kojekude, ne bi nikako voleli da vide Novaka sa pokerom slemova u 2021. To nije uspeo niko od Roda Lejvera 1969.

Činjenica da to ne čine medijski miljenici, Rodžer Federer i Rafael Nadal, dovoljno je gorka za njih, a Novakov juriš na titulu GOAT posebna je priča.

Evo konkretnih primera – u izjavi da je „pritisak privilegija“, novinar francuskog Ekipa je to doveo u kontekst sa Naomi Osakom i Simon Bajls, što apsolutno ne odgovara istini.

Izvinio se, ali malo njih je objavilo demanti, a svedoci smo i dok pišemo u ovom momentu, kako mediji širom sveta pogrešno citiraju kako se ta izjava Đokovića odnosila na Japanku i Amerikanku. Bez obzira na demanti iz samog izvora!

Džabe izvinjenje nekom kada ga, figurativno rečeno, ubijete. Šteta je nepovratno napravljena, etiketa nalepljena, a to se teško odlepi.

Mnogi se i ne trude i zlurado je ostavljaju da stoji tu gde su je prilepili.

Da se razumemo, kritika je uvek dobrodošla, ali kada ima jasne osnove.

Novak Đoković na terenu nije anđeo i nesumnjivo je da takvim kolonama dežurnih kritičara često daje povod da se oglase.

I on je čovek, i on puca pod mentalnim pritiskom i ponekad, zaista, ne ume da se kontroliše.

Međutim, za razliku od svih tih koji ga često neopravdano prozivaju, on se makar izvini, svestan da to što radi nije u redu.

Uradio je to odmah posle meča sa Pablom Karenjo-Bustom u kojem je ostao bez medalje.

Novak zna da mu bacanje i lomljenje reketa ne donose ništa osim što njima daju podlogu da ga napadaju, da mu oduzimaju na igračkom sjaju koji je, svesni su i oni, besprekoran.

I Džon Mekinro, Ilie Nastase i Džimi Konors i mnogi drugi su lomili rekete, svađali se sa sudijama, pravili skandale, ali ostali su ono što jesu – šampioni.

Problem kritičara je što je njihova loša namera, u slučaju srpskog asa, odavno ogoljena, toliko da se sada i ti bivši šampioni, neretko oglase i stanu na stranu Novaka Đokovića.

Nisu ni na zapadu svi „antinovakovski“ raspoloženi. Ima svetlih tačaka i u tom crnom moru bljutavo dosadnih tekstova koji uvek nastoje da podebljaju smisao koji se krije iza tih redova – on je loš momak.

Pre svega, tekst portala „Tennisbuzz“, iza kog stoji uredništvo, koji razotkriva ta igru dvostrukih aršina, jednog koji važi za sve ostale, u drugi samo za Novaka Đokovića.

Razlika je u tome što za ostale sportske veličine odbacujemo mane i definišemo ih po veličini. Kod Novaka, previše njih želi da odbaci veličinu i definiše ga po manama. Dupli standardi se nastavljaju sa onim što se desilo na Olimpijskim igrama. Omalovažavajući ga zbog mentalne greške pod pritiskom, dok svi zagovaraju podizanje svesti o mentalnom zdravlju, ti dvostruki standardi su prerasli u potpuni smrad", smatraju urednici ovog teniskog portala.

Vidite, dosadilo je i njima da čitaju stalno isto. Zaudara, previše.

Setite se poslednjeg Vimbldona, jedne od konferencija Novaka Đokovića koja je počela pitanjem - „kako se oseća kao loš momak koji je toliko godina jurio rekorde Federera i Nadala“, našta je Novak odgovorio:

Ne smatram sebe lošim momkom. Mislim, to je vaše mišljenje. Ne jurim nikoga. Pravim sopstveni put, svoju istoriju…”

Ili, šta reći za Britanca Pirsa Morgana, bivšeg urednika Dejli mejla, koji napiše sledeće:

„Razočarao je svoje saigrače, svoje navijače i svoju zemlju. Sramotne ludorije navodnog šampiona…”

“Sramotne ludirije navodnog šampiona”… Tužno. Zaista tužno. Ne vredi komentara.

I još nešto, koga je to Novak Đoković razočarao?

Zar nije došao da igra za Srbiju, da krvari i u singlu i miks dublu, po katastrofalnim vremenskim uslovima, u periodu kada je mirne duše mogao da se brčka negde na Majorki ili Maldivima i da čuva snagu za US Open? I mnogi mu, opet, ne bi zamerili.

Legat Novaka Đokovića za srpski sport daleko je, daleko je veći od jednog učešća na olimpijskom turniru.

Uostalom, borio se, koliko je rovit i povređen to bio u stanju, što je tek posle, na kraju priče otkrio.

Pokušao je da donese Srbiji to dugo željeno zlato – nije uspeo. Idemo dalje. Priča nije završena.

Oni koji misle da Novak neće biti u olimpijskom žrebu u Parizu za tri godine, mislim da se grdno varaju.

Uporedite ga sa najvećim rivalima – Federerom, Nadalom i Marijem, fizički je daleko svežiji od njih. Dakle, ništa još nije završeno.

Daleko više od tih otrovnih strelica, na koje smo i mi i Novak odavno navikli, imponuju reči odbrane Kris Evert, koja je očitala lekciju i Morganu i svim ostalima, koji nikada nisu bili pod takvim pritiskom na terenu, a kritikuju.

“Odličan članak... Volim Novaka, on je čovek. Pametan je. On je evoluirao i razmišljao o poboljšanju sporta za igrače. Vraća svojoj zemlji. On priznaje svoje nedostatke. On ima strast. Ne plaši se da uđe u rovove... Počnimo da slavimo njegovu veličinu”.

Zapamtite poslednju rečenicu – ona ukazuje na to da je veličina čoveka koji krupnim slovima ispusuje stranice svetskog tenisa, još nije priznata tamo gde se očekuje da je to normalno.

U teniskim okvirima.

Otuda, Novak dobro zna da sve ovaj postokijski talas nije ništa novo.

Taj negativni medijski cunami ima samo jedan cilj – da ga sustigne do obala Njujorka.

Srećom po njega, ima dovoljno vremena da se udalji, odmori, prikupi snagu i zada im svima završni udarac.

Teniski nokaut na Kvinsu od koga se ne bi oporavili za sva vremena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.