Izvor: Sportski Žurnal, 16.Okt.2010, 18:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski div i hrvatski patuljak

Hrvate je zanimalo zašto je Srbija toliko bolja u odbojci od svog suseda
Hrvatske kolege su se u Večernjem listu bavile odbojkom, a nezaobilazna tema bilo je i poređenje sa Srbijom u tom segmentu. Jednostavno, Srbija je trenutno velesila u ovom sportu, dok je Hrvatska, iako je imala zavidnu tradiciju, „na kolenima”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Prenosimo Vam tekst iz Večernjeg lista u celosti:
Odbojkaši Srbije na poslednjem Svetskom prvenstvu, u Italiji, osvojili su bronzu, a to im je od 1995. godine čak deseta medalja s velikih svetskih takmičenja (ne računajući i medalje iz Svetske lige). Bili su olimpijski pobednici 2000. godine u Sidneju, evropski prvaci 2001, svetski vicešampioni 1998.
U poslednjih 15 godina najlošiji rezultat su im četvrtfinala na Olimpijskim igrama 2004. i 2008. A gde je Hrvatska i njena muška odbojka? Mi smo se u posljednjih 15 godina tek triput plasirali na velika takmičenja. Bili smo na dva Evropska prvenstva (2005. i 2007), te jednom na SP-u (2002). Najbolji rezultat naših je ulazak u četvrtfinale EP-a 2005.
A u Jugoslaviji zagrebačka je Mladost čak 17 puta bila prvak, tri puta evropski vicešampion, a hrvatski su igrači bili u reprezentaciji koja je dva puta osvojila bronzane medalje na Evropskim prvenstvima: u Beogradu 1975. godine, te u Parizu 1979. Posle raspada SFRJ, Srbi su ubrzo (pod imenom SRJ) osvojili prvu veliku medalju (1995), a Hrvatska medalju može samo da sanja.
– U Srbiji je odbojka uvek bila popularnija nego u Hrvatskoj, bez obzira na to što smo u Jugoslaviji imali jedan jak klub. Mi smo imali jedan, a oni su imali šest velikih centara, Novi Sad, Suboticu, Zrenjanin, Beograd, Veliko Gradište i Kraljevo. U Prvoj jugoslovenskoj ligi mi smo imali dva, a oni pet-šest klubova. Uostalom, sedamdesetih godina u Srbiji je bilo više odbojkaških nego fudbalskih klubova – kaže Zdeslav Barač, danas predsednik Hrvatske odbojkaške federacije.
U Hrvatskoj i Srbiji sigurno ima igračkih potencijala i talenata, no to, prema riječima Miroslava Aksentijevića, srpskog trenera koji je danas selektor hrvatske ženske reprezentacije i trener odbojkaša Varaždina, nije presudno.
– Presudan je sastav rada, a u Srbiji su ga fenomenalno postavili. Danas je Srpski odbojkaški savez sigurno najorganizovaniji u Evropi. Svake godine Srbija ima šest selekcija na velikim takmičenjima. Puno se ulaže u rad s mladima, ali i u rad s trenerima. Svake godine najveća imena svetske odbojke dolaze na seminar za srpske trenere. Na klupi srpske reprezentacije nisu česte promene trenera kao na primer u Hrvatskoj. Nema improvizacija, što je bio čest slučaj proteklih godina u Hrvatskoj. Za dobar rezultat bitan je, dakle, sastav, igrači i treneri – istakao je Aksentijević i dodao:
– Na Evropskom prvenstvu sledeće godine čak četiri srpska trenera vodiće četiri različite reprezentacije, Nešić Bugarsku, Zakoč Rumuniju, Terzić Srbiju, a ja Hrvatsku. To je samo dokaz da se u Srbiji dobro radilo na edukaciji mladih trenera.
Odbojkašice znatno uspešnije
Ako ništa drugo, hrvatska ženska reprezentacija na najbližem je putu da uskoro dohvati neku medalju na velikim takmičenjima.
– Sadašnji sastav u kojem radim sa ženskom reprezentacijom najbliži je sastavu po kojem srpski odbojkaši nižu uspehe. S nama na put danas ide pet trenera, što do sada nije bio slučaj. Uvek bi išao jedan, najviše dvojica. Ženska reprezentacija je i kvalitetna, u njoj je većina igračica 2003. osvojila evropsko kadetsko zlato. To što sam selektor te generacije hrvatskih odbojkašica ispunjenje je moga sna – zaključio je Aksentijević.
Kada je Neven Barač postao 1978. godine alfa i omega zagrebačke Mladosti i kad je sagrađen Odbojkaški dom na Savi, počela je vladavina toga kluba u bivšoj Jugoslaviji.
– Neven je u klubu okupio zaista najbolje odbojkaše u to vreme. Želeo je klupski uspeh i dok su u vreme raspada Jugoslavije najbolji srpski odbojkaši igrali u najjačim stranim klubovima, naši su igrali u Mladosti. Igrali smo samo šest-sedam jakih utakmica u Ligi šampiona, dok su ih srpski najbolji igrači igrali puno više – rekao je Dean Laninović, nekadašnji igrač Mladosti.
Vanja Grbić igrao u Mladosti
Zanimljivo je da je 1991. godine u Mladosti, kao mladi igrač, bio Vanja Grbić, koji je od 1995. do 2001. godine bio jedan od glavnih igrača SRJ.
– Moja je generacija u svim kategorijama pobeđivala vršnjake iz Srbije, u klupskim relacijama – istakao je Laninović.
Zašto hrvatska reprezentacija nije uspela da napravi nešto veliko kad je već imala takve talente?
– Naš je savez morao krenuti iz početka, dok su Srbi nasledili jugoslovenski savez. Mi smo u kvalifikacijama dobijali puno teže suparnike jer nismo bili nosioci, a oni lakše. Potom su počele svađe u savezu, koje, nažalost, traju i danas i eto odgovora zašto mi nismo, a oni jesu – zaključio je Laninović.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre

Nastavak na Sportski Žurnal...