Izvor: Politika, 18.Sep.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šahista mora da priđe gledaocu
Slavni engleski velemajstor o impresivnoj publici u Beogradu, modernizaciji šaha, turnirima i mečevima, Anandu i Karlsenu....
Engleski velemajstor Džon Nan (56) jedan je od najsvestranijih i najomiljenijih ljudi u svetu vrhunskog šaha, na različite načine prisutan u aktuelnim šahovskim zbivanjima. Sa 15 godina bio je najmlađi student Oksforda još od 15. veka, a sa 23 doktorirao matematiku i predavao na Oksfordu. U međuvremenu je bio juniorski prvak Evrope u šahu i sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 26 se okrenuo profesionalnoj šahovskoj karijeri. Osvojio je dve zlatne olimpijske medalje za pojedinačne rezultate u zlatno doba engleske reprezentacije i ušao među deset najboljih na svetu. Od 40. godine prestaje da igra i posvećuje se šahovskoj publicistici, kao jedan od najcenjenijih pisaca. Višestruki je svetski i evropski prvak u rešavanju šahovskih problema, aktivno se bavi astronomijom, a poslednjih godina i šahovskom fotografijom.
Razgovor sa Džonom Nanom vođen je u italijanskom gradiću Jezi, posle 35. svetskog prvenstva u rešavanju šahovskih problema na kojem je osvojio drugo mesto, kao i reprezentacija Velike Britanije koja je u ekipnom plasmanu zamalo pretekla trećeplasiranu Srbiju. Povod je bilo podsećanje na njegov jedini šahovski turnir u Srbiji, pre ravno dve decenije. Za srpski šah, superturniri Investbanke bili su poslednje velike predstave, a i Nanu je ovaj, iz 1991. godine, ostao u veoma lepom sećanju. Podelio je drugo mesto sa Gatom Kamskim, iza Borisa Geljfanda, i bio ljubimac probirljive beogradske publike, zbog atrakivnog stila. Osvojio je i nagradu za najlepšu partiju turnira, pobedom protiv Predraga Nikolića.
Razgovor je počeo Nanovim kratkim analizama kritične pozicije iz te partije:
FRANCUSKA ODBRANA
NAN – P. Nikolić
Superturnir Investbanke, Beograd, 1991.
1. e4, e6, 2. d4, d5, 3. Sc3, Lb4, 4. e5, c5, 5. a3, Lc3+ 6. bc3, Se7, 7. Sf3, b6, 8. Lb5+, Ld7, 9. Ld3, La4, 10. dc5, bc5, 11. 0-0, c4, 12. Le2, Sg6, 13. Sg5, Se5, 14. f4, Sd3, 15. Ld3, cd3, 16. f5, e5, 17. Dh5, De7, 18. Se6, Kd7, 19. Lg5, f6, 20. Le3, Sa6, 21. cd3, g6, 22. Dg4, Lc6.
Imam lepo postavljenog skakača na e6, ali crni preti da ga uzme, posle 23...gf5. Iako skakač deluje zarobljen, sledeći potez potpuno okreće situaciju:
23. Sd4!
Crni mora da uzme skakača, jer preti otkriveni šah 24. fg6+ ili 24. Sc6, Kc6, 25. Da4+.
23... Sd4, ed4, 24. Ld4.
Sada opet pretim otkrivenim šahom ili prodorom topa posle 25. Tfe1 i 26. Te6, a lovac stoji odlično, napadajući na obe strane.
24...h5, 25. Dh3, g5, 26. Tfe1, Df8.
Pretnje 27. Te6 i 28. De3 ruše odbranu po e-liniji. U suštini, to je nekoliko ključnih poteza za koje sam nagrađen, ali kombinacija je lepa i bio sam srećan kada sam je našao. Bio je to sjajan turnir, vrlo visoke klase, sa mnogim odličnim igračima, a pobeda protiv velemajstora kao što je Nikolić mnogo znači na takvom turniru.
27. Te6, Th6, 28. De3, Te8, 29. Te1, Sc7, 30. Lc5, Df7, 31. Le7, Th7, 32. Dc5, Lb7, 33. Da7, Kc8, 34. Tb1, Te7, 35. Tb7. Crni predaje.
Po čemu još pamtite turnir za koji je trebalo i hrabrosti, jer je rat u SR Jugoslaviji bio na pomolu?
– Ratne nevolje su još bile u budućnosti i nisam razmišljao o njima. Bio sam srećan što dolazim prvi put u Beograd. Mislim da me je najviše impresionirao ogroman broj vrlo zainteresovanih gledalaca. Igrali smo u prostranoj sali, u veoma dobrim uslovima i sa ogromnim brojem posmatrača, možda po 1.500 svaki dan.
Zašto je danas sve manje toliko posećenih turnira?
– Prvo, očigledno je da je u Beogradu šah vrlo popularan. Idete ulicom i vidite vozače taksija kako igraju šah dok čekaju na mušterije. Tako nešto nikada ne bi moglo da se vidi u Britaniji! Sličnu popularnost šaha video sam u još nekim zemljama, na primer na Filipinima. Tužno je kada se, na primer, Amber superturnir u Monaku igra pred 20-30 gledalaca. Razumem da mnogi prate šah preko Interneta, ali gleda se i Vimbldon preko televizije, a hiljade ljudi ipak prate uživo. Tenis jeste popularniji, ali i mi možemo da stvorimo veći publicitet, da ponudimo bolje okruženje. Na primer, decembarski superturniri u Londonu koje smo pokrenuli nedavno imaju mnogo gledalaca, jer su dobro osmišljeni, sa puno pratećih manifestacija. Prvo, ima brzopoteznih i drugih turnira na kojima gledaoci i sami mogu da učestvuju. Drugo, kada se završi kolo, igrači dolaze da objasne partije gledaocima. To izaziva ogromno interesovanje, velike sale u kojima se prate analize uvek su dupke pune. Kao što se teniseri posle meča obraćaju publici, i šah mora da se modernizuje. Prošli su dani kada su šahisti posle partije odlazili u svoje sobe. Sada moramo više da izlazimo u susret potrebama gledalaca da bismo zadobili njihovu pažnju.
Zašto ste napustili turnire kada ste još bili u svetskom vrhu?
– Sredinom 90-ih počeo sam da igram sve ređe. Ranije se igralo 40 poteza za dva i po sata, partije su se prekidale i nastavljale. Zatim je tempo ubrzavan, ukiniti su slobodni dani na turnirima, šah je za mene postajao težak rad. Dolaze mlađi, spremni da iskoriste svaku slabost protivnika, a ja nisam želeo više da doživljavam frustracije nezadovoljavajućih rezultata. Nastavio sam da učestvujem samo na ekipnim takmičenjima, u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, gde sam mogao punom snagom da odigram dve-tri partije. Od pre nekoliko godina više ne igram, ali nisam napustio šah. Okrenuo sam se takmičenjima u rešavanju šahovskih problema i sopstvenoj izdavačakoj kući za šahovsku literaturu.
Možete li nam reći o svojim rezultatima u izdavaštvu?
– Pre 17 godina, zajedno sa velemajstorom Marejom Čendelerom i majstorom Grejemom Bardžisom, osnovao sam izdavačku kuću Gambit. Od tada smo objavili više od 200 knjiga na engleskom i preko 60 na nemačkom jeziku. Hteli smo da ponudimo alternativu u produkciji knjiga dobrog kvaliteta koje bi ljudi želeli da kupe i mislim da smo uglavnom uspeli.
Koliko je to isplativo u današnje vreme?
– Ekonomski problemi pogađaju ceo svet, naš posao takođe trpi, ali čini mi se da smo preživeli bolje od mnogih drugih poslova. Naravno, bilo bi nam draže kada bi se opšta ekonomska situacija vratila u period od pre pet godina, ali bojim se da se to neće desiti ubrzo.
Za koga danas navijate?
– Oduvek sam uživao u igri Višija Ananda i bio sam srećan kada je osvojio zasluženu titulu svetskog prvaka. On ima univerzalan stil. Igra vrlo dobro sve tipove pozicija, u otvaranju, središnjici i završnici. Mada je u četrdesetim, odlično koristi pomoć kompjutera da podigne svoje pripreme na viši nivo. Njegova pobeda u meču protiv Kramnika bila je vrlo impresivna, a ono što bih stvarno voleo da vidim, bio bi njegov meč sa Karlsenom. To bi zaista bio vrhunac za mene, ako se ikada desi!
Šta ćete nam reći o Karlsenovoj igri?
– Izuzetan talenat! I Anand i Karlsen munjevito ocenjuju poziciju, obojica u trenu vide i obojica su sjajni brzopotezni igrači. Mislim da Karlsen još nije dosegao zenit. Ponekad ima padove u igri, ali verujem da će postati svetski prvak.
Imate li predlog za poboljšanje sistema borbe za svetskog prvaka?
– Šah teško pogađaju promene u tom sistemu. Ranije smo imali trogodišnji ciklus koji je bio vrlo jasan, ali od 1995. česte izmene su stvorile konfuziju. Mislim da je najbolje da meč za svetskog prvaka ostane kao i do sada, a kvalifikacije da budu kroz dvokružni turnir kandidata sa osmoricom učesnika. Problem sa sadašnjim „nokaut“ mečevima kandidata je da mnogi završavaju doigravanjem. Tako, u stvari, imamo svetsko prvenstvo u ubrzanom šahu, a ne u klasičnom. Takođe, dobri brzopotezni igrači poput Griščuka prilagođavaju svoju strategiju, igrajući na remi sve do doigravanja. Zato mislim da bi turnir bio bolji. U Fišerovo vreme bilo je primedbi da na turniru kandidata ruski igrači mogu da dogovaraju međusobne partije, ali danas to ne može da bude problem, jer svako igra protiv svakog.
Marjan Kovačević
objavljeno: 19.09.2011.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
