Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potvrda dominacije SAD
Tri glavna zadatka američkog tima u Pekingu jesu da nastavljaju da pobeđuju, da poprave poljuljani imidž nacije u svetu, i da pri tom ne koriste nedozvoljena sredstva. – Plivači i atletičari kao i do sada glavne uzdanice
Na prijemu koji je priredio za američki olimpijski i paraolimpijski tim predsednik Džordž Buš svoje sportiste nazvao je „ambasadorima slobode” i dao im zadatak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je po njemu važniji od osvajanja medalja, a to je da u Pekingu „izraze najcenjenije vrline nacije”. Okružen desetinama sportista u „Rouz gardenu” predsednik je naglasio da svi takmičari pre svega moraju da „predstave američku ljubav prema slobodi i brigu za ljudska prava i ljudsko dostojanstvo”. Ovi „ambasadori dobre volje” iz SAD moraju biti „skromni u pobedi i blagonakloni u porazu. Jer ako pokažete da poštujete svoje protivnike pokazaćete i da Amerika poštuje ostatak sveta”. Posle ovog dirljivog govora Skot Vinkler je vojnički otpozdravio predsedniku. Reč je o sportisti koji je ostao bez nogu u Iraku i koji je sada rekorder u bacanju kugle na paraolimpijskim igrama. Dirnut njegovim gestom, Buš mu je prišao, pogladio ga po temenu i potapšao po ramenu.
Bez obzira na to što su ovi ceremonijalni govori veoma slični jedan drugom i retko kada se shvataju kao naređenje od šefa države, američki sportisti će zaista imati dodatnu misiju u Pekingu. Pre svega od njih se očekuje da nastave sa dominacijom kada je u pitanju broj osvojenih medalja, čime bi pokazali da su SAD i dalje najjača sila na planeti, ali takođe i da pokušaju da poprave uveliko poljuljani imidž u svetu koji je predsednik Buš stvorio nekim odlukama u svoja dva mandata. Antiameričko raspoloženje se oseća u sportu, baš kao i u drugim oblastima i od učesnika iz SAD se gotovo traži nemoguće – da uz pomoć napredne tehnologije (pogotovu u plivanju) i ogromne sume novca koji se troši na njihov razvoj i pripreme nemilosrdno ruše sve protivnike pred sobom, ali i da istovremeno budu simpatični ostatku sveta koji mora da ih zavoli.
„Ambasadori slobode” imaju i dodatni zadatak, koji je, čini se, mnogo lakše ispuniti – da ostanu „čisti”, jer korišćenje nedozvoljenih sredstava je do sada uglavnom bilo vezano za američke sportiste. Što je najgore, glavni rivali u sportu i inače Rusija i Kina nikad nisu predstavljali veću pretnju. Na poslednje tri Olimpijade u Atlanti, Sidneju i Atini predstavnici SAD bili su najbolji, ali se razlika svake četiri godine sve više smanjivala. Doping je tome dodatno doprineo, pošto je, recimo, sprinterka Merion Džons priznala da je „varala” 2000. u Sidneju pa su joj oduzete tri zlatne i dve bronzane medalje, a sada služi i zatvorsku kaznu od šest meseci. Samim tim, broj od 97 medalja pre osam godina pao je za pet, a postoji bojazan da ovo nije izolovan slučaj. Atletičari Tim Montgomeri, Redžina Džejkobs, Si Džej Hanter, bokser Šejn Mozli, ali i stotine profesionalaca u bejzbolu i američkom fudbalu bili su „mušterije” antidoping agencije.
„Ekspedicija” dakle mora biti „čista” i istovremeno mora da odbrani tron od Kine i Rusije, što ove igre čini zanimljivijim nego ijedne do sada. Pre četiri godine u Atini, Kina je osvojila samo četiri zlatne medalje manje od SAD. Amerikanci i sami priznaju da je Kina favorit pošto ima najjači tim, a kao domaćin ima i dodatnu prednost.
Oni od kojih se najviše očekuje jesu svakako plivači i atletičari osvajači 53 medalje u Atini pre četiri godine, nešto malo više od polovine ukupnog broja osvojenih odličja. Prva zvezda Igara uopšte biće Majkl Felps koji će pokušati da osvoji osam prvih mesta, jednu više od legendarnog Marka Spica, koji od 1972. godine drži rekord po broju „zlata” osvojenih na jednim igrama. Sada pliva i brže nego u Atini kada je uzeo šest zlatnih medalja i dve bronzane.
Za razliku od plivača, atletičari u Grčkoj nisu ispunili očekivanja osvojivši 25 medalja, ali samo osam najsjajnijih. Da nevolja bude veća gubili su u „američkim” disciplinama, a sada u njima vladaju Jamajčani, Belorusi, Britanci, Bahamci, ali i Kinezi. Na put u Peking ide delegacija od 126 atletičara među kojima je 15 olimpijskih pobednika i 31 svetski prvak, koji Americi moraju da vrate „oteto”.
Na prva mesta mogu da računaju i strelci i rvači, koji su iz Atine doneli šest zlatnih medalja. U ženskoj gimnastici takođe imaju šansi, ali će se tu, izgleda, najviše lomiti koplja sa Kinom i Rusijom. U softbolu i ženskoj košarci SAD nemaju pravog rivala, a i košarkaši sa veoma jakim novim „timom snova” pokušaće da odagnaju „sramotu” iz kolevke Olimpijskih igara.
Medalja će svakako ponovo biti mnogo, pitanje je da li i dovoljno. Ako ne, onda moraju „biti blagonakloni u porazu”.
Vojislav Nedeljković
[objavljeno: 28/07/2008]
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
