Izvor: Politika, 28.Jul.2012, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olimpijska vlada Srbije
Koliko znam, najvažnije olimpijsko geslo jeste: „Važno je učestvovati”. Baš kao i u našoj vladi
Kletva i zakletva u Srbiji su sveta stvar. Zakletva je kod nas pravi simbol, kao ćurka u Americi. Zapravo, zakletva je jedan od stubova našeg sistema, pri tom nikakvu ulogu ne igra da li je čovek ateista ili pak uopšte ne veruje u jedan tako svečani čin. Prilikom kojeg se svira i peva državna himna. Neki su u Skupštini Srbije pevali, neki samo otvarali usta, neki čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni to. Jer nisu fudbaleri državne reprezentacije. Jer politika počinje i završava se kod nas stvaranjem koalicija. Pošto umesto vizija, često imamo samo ciljne grupe.
Izbori na Đurđevdan, koalicija dogovorena na Vidovdan, a vlada položila zakletvu na dan otvaranja letnjih Olimpijskih igara. Sa nadom da će i opstati do sledeće Olimpijade. Letnje. Pošto će zimska biti ranije. Dakle, dobili smo politički olimpijski tim. U kojem je više višebojaca, istovremeno pokrivaju nekoliko oblasti. Najteža olimpijska disciplina. Što je dobro i treba pozdraviti, jer se tako smanjuju državni troškovi. Kad može tamo neki Amerikanac da zastupa svoju zemlju u skoku udalj, u štafeti, da baca koplje i sve ostalo, što ne bi mogli naši ministri da rade to isto na političkom planu. Tako štede.
Koliko znam, najvažnije olimpijsko geslo jeste: „Važno je učestvovati”. Baš kao i u našoj vladi. Upravo zato, svi oni koji sada nisu hteli u vladu i nisu sportski tipovi, jer nisu imali osećaj ni duh olimpizma. A neće videti ni kraljicu. U Londonu. Verovatno i nisu posvećeni kreiranju naše svetle budućnosti. Opsesivna požudnost za vlašću? Zato su se onako bezbrižno cerili budućoj vladi dobacujući iz prvih klupa parlamenta. Na istim mestima su sedeli i kada su bili vlast, u vreme prošle Olimpijade. Sada su opozicija, pa opet na istim mestima? A za protekle četiri godine skoro svi olimpijski rezultati i rekordi su poboljšani. Istina, stari olimpijci nove dočekuju uvek sa određenom dozom zluradosti, to je donekle i ljudski. Ko može da sruši moj rekord?
U nestabilnim političkim i društvenim uslovima, promene na vrhu vlasti mogu da imaju najrazličitije posledice. Ako pretpostavimo da kod nas postoji snažna korelacija između visokog stepena političkog pluralizma i sposobnosti da se bez potresa prevaziđe promena na vlasti, istinsku korelaciju treba tražiti u činjenici da zrelim demokratskim zemljama pogoduje zrelost njihovog političkog i društvenog sistema. Kada je u jednoj demokratskoj zemlji društvena baza iskvarena, a politika u raspadanju, kao što je to u slučaju Srbije, promena na vrhu može odrediti istinsku transformaciju. Naravno, uz sve to idu neostvarena očekivanja, kultura nezadovoljstva, pa i gnev poniženog naroda.
Zapravo, gledajući tu našu najnoviju političku bitku za kontrolu obaveštajnih i bezbednosnih službi, posmatrač sa strane mogao bi da pomisli kako su srpsko društvo i politika potpuno militarizovani, bezbednost i „tajne” službe postale su opsesija, odnosno fiksacija. Nekadašnja velika Jugoslavija imala je sve do 1983. godine borbenu avijaciju jaču od italijanske, ratnu flotu jaču od jadranskog dela italijanske (Italijani su veći deo ratne flote držali izvan Jadrana), bila je doneta odluka o izgradnji novih podmornica naoružanih raketama, o izgradnji domaćeg supersoničnog borbenog aviona, novog tenka posle M-84, imali smo i proizvodili i hemijsko oružje, nešto ranije nešto petljali i oko atomskog oružja, i naravno imali smo jake obaveštajne i bezbednosne službe. Od svega toga Srbiji su sada preostale samo obaveštajne i bezbednosne službe. Koje su danas daleko od toga da budu i ofanzivne kao nekada. Pa ipak, svi bi hteli da ih kontrolišu, da ih imaju pod sobom. Zašto?
Da saznamo na vreme šta sprema Hašim Tači na severu Kosmeta? Super, ako je to to. Da saznamo kako će se desnica u Mađarskoj ponašati prema Vojvodini? Super, ako je to to. Da nam jave šta nameravaju pojedine efendije iz Sarajeva prema Sandžaku. Moguće. Da nas informišu iz Ankare šta misle naši veliki saveznici i prijatelji Turci o svom povratku na Balkan. Možda. Neko će na sve ovo reći, ma pusti to, to je „muzej obaveštajnih ideja”. Odeljenje davno zatvoreno. Nema više nekadašnjih neprijatelja. Drugi bi rekli: tipična srpska istorija narcisoidne ignorancije.
Srbija je pre 12 godina ušla u klasno društvo, posledica te činjenice jeste više odbacivanje stare političke većine nego plebiscit za novu većinu. U suštini, demokratija je dozvola da narod pametno postupi...
Miroslav Lazanski
objavljeno: 28.07.2012
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
