Izvor: Politika, 14.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala zemlja, velika dela
Sve bivše jugoslovenske republike kroz olimpijske medalje vide uspeh države i nacije. – Rudić tvrdi da hrvatska država daje najmanje vaterpolu u odnosu na komšiluk
Sport je jedina oblast u kojoj „politička korektnost” dopušta izlive nacionalnih osećanja, a olimpijske igre su bogomdane da svako vidi gde je. Na jednom mestu se takmiče sportisti iz celog sveta i gotovo u svim sportskim granama.
Mada je, izuzev fudbala, olimpijski turnir praktično isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što i svetsko prvenstvo u bilo kom sportu, olimpijska medalja ima neuporedivo veći značaj zato što se na kraju podvuče crta i države poređaju po uspešnosti. Taj redosled je nezvaničan, ali sama činjenica da nije nametnug pokazuje koliko je jaka želja da se uporedimo s drugima.
Po medalju više
To je i prilika da se na osnovu toga i oceni učinak olimpijske ekipe. Za nas je, nekako, najprirodnije da vidimo gde smo u odnosu na nekadašnje jugoslovenske republike.
Dok se ostale republike samostalno takmiče na olimpijskim igrama još od 1992. Srbija je od raspada Jugoslavije tek drugi put na olimpijskim igrama, pošto je zaključno s Atinom 2004. imala zajedničku ekipu s Crnom Gorom.
Zato je ovde data i tabela sa 10 najboljih nacija na poslednje tri olimpijske igre s učinkom bivših jugoslovenskih republika, pošto mi možemo da povučemo paralelu i sa tim da li postižemo više kad smo sami ili je bilo berićetnije u državnoj zajednici s Crnom Gorom.
Brojčano gledano Srbija napreduje. U Atini je SCG osvojila samo dve medalje, u Pekingu je samostalna Srbija imala tri, a, evo, iz Londona se vratila s četiri.
Međutim, na te tri poslednje olimpijske igre nijednom nismo bili najbolji u odnosu na nekadašnje jugoslovenske republike. U Atini je Hrvatska bila ispreda nas, u Pekingu je Slovenija bila i ispred nje i ispred nas, a u Londonu je ponovo Hrvatska uspešnija, dok mi i Slovenija imamo potpuno isti učinak.
Iz grafikona se vidi koji sportovi su nam jača strana. Slovenci, na primer, nisu imali nikakve vajde od ekipnih sportova, ali su bili jaki u pojedinačnim u kojima su bila sila i u Jugoslaviji: atletika, veslanje, streljaštvo, džudo, pa i plivanje. Kao primorska zemlja ne iznenađuje što imaju medalje i u jedrenju.
Košarka je i Hrvatima i nama nekada bila uzdanica, a sada je to, kao i ranije, samo vaterpolo. Pritom smo mi, u doba SCG, dostigli zenit u odbojci. Hrvatima je rukomet zlatan sport. To ne čudi, jer je on u Jugoslaviji baš otuda i počeo da se širi. Prvu medalju Crnoj Gori su donele rukometašice. Zasluge za to pripadaju i nekim našim rukometašicama, koje su uzele crnogorsko državljanstvo. Sličnih primera ima i u vaterpolu na obe strane, mada se Crnoj Gori do sada nije posrećilo da njeni vaterpolisti osvoje medalju. Oba puta je u meču za bronzu izgubila od Srbije. Hrvatska je u dizanju tegova, a Makedonija u rvanju su došle do medalja zahvaljujući tome što su primamile strance.
Ostale medalje su u pojedinačnim sportovima, gde je presudan sportski fanatizam. Izuzev tenisa to čak nisu ni sportovi kojima se isplati baviti se. Ali, do vrhunskih rezultata se u svakom slučaju dolazi zanesenjačkom posvećenošću samog sportiste, njegovog trenera, roditelja i nekog ko iz ovog ili onog razloga to i novčano pripomogne.
Para nigde dovoljno
Mi znamo kakve finansijske probleme ima naš sport i svi vapaji počinju od toga da država ne daje dovoljno. Međutim, evo šta je na dočeku hrvatskim osvajačima medalja rekao Ratko Rudić, selektor olimpijskih šampiona u vaterpolu:
– Od svih komšija u regionu dobijamo najmanje novca, a imamo samo veliki entuzijazama i najbolje rezultate. Bojim se da ni to neće trajati zauvek, a kad nam vlada reši situaciju s nagradama mi ćemo to znati da cenimo, jer uz bolje uslove neminovno dolaze i bolji rezultati.
Kao da govori neko o sportu u Srbiji. Na sve države bivše Jugoslavije može da se odnosi i ova izjava hrvatskog vaterpoliste Samira Barača:
– Mala smo zemlja za velike stvari.
Malo nespretno rečeno na trgu u centru Zagreba, ali je smisao verovatno da zemlja jeste mala, ali može da postiže velika dela, kao što su to uradili vaterpolisti.
Kao što je poznato naši sportisti za medalje na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima i evropskim šampionatima dobijaju takozvane nacionalne penzije, a hrvatski će dobiti nagrade za londonske medalje.
Zlatna olimpijska medalja u pojedinačnom sportu donosi u Hrvatskoj 104.000 kuna (jedna evro je oko sedam i po kuna), a u ekipnom svakom igraču po 85.000, srebro svakom veslaču četverca po 46.000, koliko i bronza pojedinačno, a rukometašima po 36.000.
Ivan Cvetković
objavljeno: 15.08.2012
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo
