Izvor: Sportski Žurnal, 10.Avg.2012, 09:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ivana Španović – kraj noćne more

Ulaskom u finale na 30. Olimpijskim igrama u Londonu, srpska rekorderka u skoku udalj, Ivana Španović (6,78 m), stavila je tačku na najteži period u svojoj dosadašnjoj karijeri.

Pre godinu dana u Daeguu nije izašla na start zbog loma navikularne kosti u levom stopalu, sa koga se odražava. Povredila se pri doskoku u pesak na jednom treningu. To je sitna kost, pa bol ume da umine kada se ne iritira ta tačka.
Uoči polaska osećala je probleme , ali nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << znala odakle potiču. Želja da se takmiči bila je veoma jaka, išla do negiranja situacije. Nije se obratila lekaru, otputovala je u Južnu Koreju, ali fizički ipak nije mogla da izdrži napore.
Jedan problem povlači drugi pa su tokom oporavka došle i krize. Nije mogla da trenira uopšte tri meseca. Kada je lagano počela da vežba, morala je oprezno da se odražava da se povreda ne bi vratila, jer se onda muke ne podižu na kvadrat, već na kub.
Zato je pri skoku izbegavala da stane na dasku, išla sa tartana da se uveri da je sve kako treba.  Izbegavajući odraznu dasku na treningu došla je u situaciju da je nije „hvatala“ posle ni na takmičenjima kako treba.
– Prvi put sam se pojavila opet na zvaničnom događaju u Daeguu na IAAF mitingu. Želela sam da i simbolično nastavim tamo gde sam stala. Skočila sam 6,36. Potom sam u Šangaju, na istoj turneji, ostvarila 6,37 – seća se Ivana Španović. – Nisam bila zadovoljna, jer nisam shvatala kako se sve pauza negativno odražava na sportistu. Prvi put i nadam se, jedini, našla sam se u takvoj situaciji. Da ne pričam o tom bolu, kojeg sam se podsvesno čuvala sve vreme.

Dodali bismo – možda i u finalu u Londonu. Treba vremena da taj osećaj isčili iz memorije. A za to je neophodno strpljenje i onih oko nje i javnosti, čega nije bilo.
U junu u finalu Kupa Srbije na stadionu Sirmijum u Sremskoj Mitrovici, ostvarila je trenutno najbolji rezultat sezone od 6,64 metra.
– Usledilo je potom nekoliko mitinga na kojima je u proseku ostvarila 6,50 metara – ukazuje trener Goran Obradović.
Sa tog nivoa bar neki skok mora da se „otkači“ na mnogo veće daljine.
Fizička pripremljenost imala je, međutim,  pri realizaciji konstantnu rampu u mentalnom delu koja je zaustavljala Ivanu da pokaže da može mnogo. Najbolje se to videlo na Prvenstvu Evrope u Helsinkiju, gde nije ušla u „jeftino“ finale. Mnogi su tada pokušali da bace kamen više na gomilu već pogođenog sportiste. Ivanin borbeni duh nije dopuštao da padne pod tim udarcima, već je odmah u Finskoj trening okrenula ka onome što predstoji u Londonu.
– Otišli smo u Sloveniju i fantastično odradili trening. Skočila je ponovo na pripremama u Velenju 6,64 metra i to bez takmičenja, vežbajući…Mnoge lične rekorde je srušila.

Ne treba ni spominjati pod kakvim je pritiskom došla u prestonicu Velike Britanije. Ne iznenađuje onda što je, ušavši u finale, rekla pomalo čudnu rečenicu:
– Kako je lepo kada te svi podržavaju, kada publika želi da skočiš što više, kada ti 80.000 ljudi želi dobro.
Rekla je i da ju je Bog pogledao, jer je sa 6,41 za centimetar bila bolja od poslednje i kao 11. prošla u prekjučerašnju borbu za medalje. Loši vremenski uslovi, kiša i hladnoća, uticali su na kvalitet rezultata.
Činilo se da će odmah u sredu Ivana, kojoj je težak psihički teret spao s ramena, poleteti mnogo dalje.
– Bila je bez ikakvog pritiska. Na takmičenjima je uvek bila 20 do 40 centimetara bolja nego na treninzima i znam da je mogla mnogo, ali baš mnogo dalje od ovih 6,35 u finalu, pa je to nešto što ćemo morati da analiziramo u Savezu i Stručnom štabu. Svaki sportista ima krizu i očigledno da ova njena ne može gumicom da se izbriše posle ulaska u 12. Istina, pozicija je dobra, finale je za nama, veliki je to uspeh i sada moramo polako, strpljivo da gradimo ono što nas očekuje u Riju i na Olimpijskim igrama posle tih u Brazilu. Ivana će tek da pokaže šta zna. 


Pogledaj vesti o: Olimpijske igre

Nastavak na Sportski Žurnal...