Izvor: Blic, 20.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U formularima i zanimanja u ženskom rodu
Novi Sad jedan je od prvih gradova koji će u službenim aktima uz građane prepoznati i građanke, uz odbornike odbornice, i čije će se Gradsko veće podeliti na članove i članice. Skupštinski odbor za ravnopravnost polova predložio je svim gradskim službama da počnu da upotrebljavaju rodno osetljiv jezik, a gradske vlasti su, tvrdi prvi čovek Igor Pavličić, više nego spremne da uvaže ovaj predlog.
Pošto rodno osetljiv jezik nije zaživeo još ni u govoru, a u birokratiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga je još teže uvesti s obzirom na to da pravo poznaje samo funkcije u muškom rodu i da zakonske regulative nema, da bi se izbegli nesporazumi, pravne zamke i nepotrebno trošenje novca na nove formulare, uvođenje rodno osetljivog jezika teći će postepeno.
- Suština jeste da budemo jednaki u društvu, položaju i obavezama i tu leži smisao ovog predloga. Moramo u svim sferama društva, pa i u ravnopravnosti polova, da uvažimo principe i standarde uobičajene u našem okruženju i podržavam odluku skupštinskog odbora. Ipak, moramo voditi računa i o tome da zakonska regulativa nije usklađena, te da stoga moramo uvoditi rodno osetljiv jezik u mogućim okvirima - kaže Pavličić.
Da bi se uskladile želje i mogućnosti, ova preporuka saveta neće biti korišćena odmah i doslovno, niti retroaktivno, već će se primenjivati samo u slučajevima gde je to moguće. Ako akt zahteva da se pomenu građani, biće pomenute i građanke, ali ako se radi o funkciji, biće korišćena ona funkcija na koju je osoba imenovana, pa makar ona bila i u muškom rodu.
- Trenutno naši akti poznaju načelnike uprava i na ta mesta su imenovane i žene, pa su i one, za sada, načelnici. Nakon sledećeg konkursa možemo ih imenovati na mesta načelnica i tako ispoštovati rodnu ravnopravnost - kaže Milena Popović-Subić, članica Gradskog veća zadužena za propise. Ona je, iako je u aktima i dalje član Gradskog veća, na vizitkarti izabrala reč „članica".
- Naša želja i jeste da se rodno osetljiv jezik upotrebljava nenasilno. Naravno da ne želimo da stvaramo rogobatne konstrukcije i komplikujemo stvari, ali rodna osetljivost može da se ispoštuje u zapisnicima sa sastanaka, u aktima koji se tek donose, u pozivima za sednice... Motivisalo me je to što sam, kao žena i predsednica Komisije za ravnopravnost polova, poziv za sednicu dobila adresiranu na predsednik komisije. Na šta to liči? - objašnjava motive komisije predsednica Vesna Miljuš.
A da upotreba rodno osetljivog jezika može da se izvede, tvrde u gradu, dokaz je Izvršno veće Vojvodine, koje je rodno osetljiv jezik i unelo i u statut Vojvodine i primenjuje ga.
- Jako je teško naknadno uvesti rodnu osetljivost, koja niti je postojala, niti je bio običaj da se primenjuje. To nije samo pravno, već i običajno pitanje, pogotovo što pojedine žene na funkcijama uopšte ne doživljavaju kao diskriminaciju korišćenje ustaljenih imena funkcija u muškom rodu. Neophodna je i pomoć lingvista jer za neke funkcije i zanimanja ne postoje pandani u ženskom rodu. Što se prava tiče, nismo doživeli neke probleme - kaže Ando Deli iz Sekretarijata za propise.
Jednostavna primena
Jezički stručnjaci smatraju da prepreka za uvođenje rodno osetljivog jezika nema i da je to samo pitanje volje.
- Jednostavno je primeniti rodno osetljiv jezik. Kao što smo imali čobanice i čobane, šnajdere i šnajderice, ne postoji razlog da nemamo građane i građanke, poslanike i poslanice. To čak ne mora ni da utiče na birokratski tekst, jer se može samo prvi put u tekstu navesti „građani i građanke", a uz napomenu u daljem tekstu koristiti samo imenica građani. Čak i kada ne postoji već izvedena imenica koja označava ženski rod, uvek se može pronaći odgovarajuća sinonimna imenica - kaže dr Vera Vasić, profesorka Katedre za srpski jezik novosadskog Filozofskog fakulteta.
