Izvor: Radio 021, 21.Nov.2018, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li novčano kažnjavati roditelje nasilne dece?
Pravilnikom o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, te izmenama Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, predviđene su mere kojima se podstiče veća odgovornost roditelja u procesu odrastanja njihove dece.
Od ove školske godine u primeni je novi pravilnik Ministarstva prosvete, ali su unete i novine u Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Mere iz pravilnika izriču se učenicima, a cilj je prevencija društveno neprihvatljivog ponašanja, kroz razvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << poželjnih i pozitivnih oblika. Međutim, nepoštovanje mera koje su predviđene pravilnikom, mogu da utiču i na roditelje.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da postoje lakše i teže povrede obaveze i povrede zabrane. Lakše povrede propisuju škole, dok su teže povrede obaveza učenika zakonski propisane. Zabranjeno je nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje, diskriminacija, povreda časti i ugleda, dostojanstva, kao i stranačko organizovanje i delovanje. Ukoliko učenik prekrši neku od ovih zabrana - sledi odlazak na društveno-koristan ili humanitarni rad. Mere mogu biti raznovrsne, od ukora odeljenskog starešine, direktora, do isključenja iz škole ili premeštanja u drugu obrazovnu ustanovu.
Društveno-koristan i humanitarni rad predstavljaju set aktivnosti kojima se utiče na to da se neprihvatljivo ponašanje učenika promeni. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da se primenjuje takozvana restorativna pravda, odnosno disciplina, što podrazumeva umanjivanje i otklanjanje načinjene štete, posledica, razvijanje svesti o odgovornosti, ali i o posledicama sopstvenog i tuđeg ponašanja.
U sam odabir društveno-korisnog rada na kojem bi učenik morao da bude obavezan uključeni su i sami roditelji. Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete ukazuje na to da bi uključenost roditelja bila suština ovog pristupa, jer se dete uključuje u obrazovni sistem kada je u porodici već steklo određene vrednosti, načine ponašanja i komunikacije sa drugima. Kako kaže, poznato je da porodica u poslednje vreme nema značaj i pozitivnu težinu kakvu je imala ranije, a ideja ovog ministarstva je da se ojača veza deteta, škole i porodice.
"Roditelj mora da ima svest o tome da njegovo dete može drugačije da se ponaša kad nije u porodičnom okruženju. Informisanje je prvi korak. Šta je uradilo je drugi korak. Treći korak je da kada u školi donesu odluku i izaberu neku aktivnost da se konsultuju sa roditeljem, jer ipak on poznaje svoje dete i zna šta na njega utiče pozitivno ili negativno. Potrebno je da se vidi da li postoji neka zdravstvena prepreka, ako treba negde da pomaže, da li je alergičan na nešto, da li ima probleme sa rukama, kičmom, bilo koji ozbiljan zdravstveni problem koji bi ga sprečio da nešto radi. Treća stvar je da roditelj zajedno sa školom bude na istoj strani te odluke da dete izabranu aktivnost sprovodi i da kroz nju uči, te da roditelj vidi da je to dobro za njegovo dete kako bi naučilo neko novo ponašanje. Roditelj treba da motiviše dete da ono bude aktivno u tom događanju", objašnjava za 021.rs Biljana Lajović.
S druge strane, izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđene su i kazne za roditelje u slučajevima kada se dogodi nasilje. Tako su zbog slučaja nasilja u Tehničkoj školi "Mileta Nikolić" u Aranđelovcu, gde su dve devojčice pretukle svoju vršnjakinju, najavljene kazne i za roditelje. Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da je tužilaštvo pokrenulo postupak, a da će se insistirati da se roditelji po novom sistemskom zakonu kazne.
Prema rečima predsednice Udruženja stručnjaka za podršku deci i porodici "FICE Srbija" Željke Burgund odgovor na pitanje da li kažnjavanje roditelja može da utiče i na ponašanje dece uopšte nije lak, jer neretko zavisi od različitih faktora.
"Lično mislim da je novčano kažnjavanje ozbiljna stvar za roditelja i da ono ima za cilj da pokrene roditeljsku odgovornost po tom pitanju, da roditelj da sve od sebe da nasilje njegovog deteta prestane. Međutim, novčano kažnjavanje roditelja može da pošalje više poruke deteta, na primer, da su roditelji odgovorni za nešto, a ne dete. Mnogo toga zavisi od porodičnog konteksta, zavisi od toga koliko su roditelji i deca bliski, da li žive zajedno, neko dete može da bude nasilno a da je iz razvedenog braka i može da kaže, ako je ljuto na oca ili majku, da ga je baš briga, neka plati, neće ono ništa odgovarati. To je veoma kompleksno. Mislim da se imalo u vidu kada je donošena takva odluka to da se cela porodica pokrene oko toga i da prihvati odgovornost za situaciju, da radi na promeni, odnosno da nasilno ponašanje prestane, da se utvrdi uzrok. Ali opet, to sve porodica ne može sama", dodaje Burgund.
Psihološkinja i supervizorka "Roditeljskog telefona" Hristina Brđović poručuje da je kažnjavanje roditelja pre svega upozorenje za porodicu da bi mnogo toga trebalo da se promeni radi dobrobiti svih članova.
"Da li to može da bude i da li jeste upozorenje za decu? To što zbog njihovog ponašanja kazna sledi roditeljima sigurno da će biti upozorenje za određen broj dece i određeni broj porodica. Nekada taj problem bude toliko duboko ukorenjen da ni novčana kazna ne bude taj okidač za promenu i traženje drugačijih ishoda u ponašanju dece i odnosu roditelja prema deci. To je vrlo kompleksno pitanje i verujem da su ljudi koji su donosili zakon detaljno istražili problem i iskustva u drugim društvima, kakvi su efekti ili kakva modifikacija može biti korisnija za ovaj problem", smatra Brđović.
Celu emisiju o vršnjačkom nasilju poslušajte ovde:
Biljana Lajović smatra da bi novčane kazne trebalo da budu poslednje sredstvo kojem se pribegava. Ističe da je važno da se stalno razgovara sa roditeljima.
"U svim našim savetodavnim naporima insistiramo na tome da roditelji i škola moraju da budu partneri, moraju da sarađuju i donose zajedničke odluke. Sa druge strane, kada to ne može da se ostvari, kada roditelj nije spreman da radi u najboljem interesu svog deteta, insistiramo na tome da se uključi Centar za socijalni rad, koji je od države imenovan da vodi računa o porodici i da vodi računa o deci. Mi stalno insistiramo na tom povezivanju svih relevantnih faktora da bi deca dobila poruku šta je dobro, konstruktivno, poželjno, šta ne šteti ni njemu ni drugima, to su ozbiljne poruke koje u sebi nose sistem vrednosti celog društva i mi to moramo da radimo. Međutim, moramo stalno da se povezujemo i da imamo partnere u celom sistemu socijalne zaštite, tu je i zdravstveni sistem koji može da ima jako važno ulogu. Ako tri sistema rade sa roditeljem da bi ga uverila šta je ispravno za njegovo dete, nadamo se da će roditelj to da shvati, a ako ne shvati, onda postoje i kazneni i mehanizmi socijalne zaštite koji mogu da pomognu", dodaje naša sagovornica.
Prema rečima Željke Burgund, nasilje ima svoju bogatu istoriju i uzroke zbog čega se ono dešava. Ukazuje na to da se ono ne može zaustaviti lako, nego da je potrebna podrška društva, porodice, škole, stručnjaka, ali i da se razume zašto je neko nasilan.
"Veoma često se desi da je neko nasilan zato što je i sam žrtva nasilja, nije obavezno, ali je često. Mora se puno raditi na uzrocima, i kada se dobro sagledaju uzroci, onda je potrebno da se napravi plan akcije, da li je dovoljno sa detetom samo razgovarati, da li je potrebna psihoterapija, da li je potrebno da ono odgovara za to što je uradilo kroz društveno-koristan rad, da li je potrebna medijacija, opcija ima mnogo. Ipak, najvažnije od svega je da oni koji vrše nasilje i oni koji su odgovorni za njih, a to su roditelji, razumeju zašto se nasilje dešava", poručuje Burgund.
Između ostalog, kada se radi o humanitarnom radu koje obavljaju učenici, u novom pravilniku se navodi i kako je "roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovaran ako učenik odbije da ostvaruje aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada". Biljana Lajović podseća da je zakonski propisano da je roditelj odgovoran za dete od momenta upisa u predškolsko i školu, do toga da je roditelj obavezan da uzme učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom.
"Ukoliko se dešava to da dete neće da učestvuje, roditelj ne daje podršku, onda škola može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ako je dotle stiglo, da bi se utvrdila odgovornost roditelja. Onda se angažuju i drugi sistemi, jer sud propisuje kakvu kaznu treba da snosi roditelj, jer kad su odrasli u pitanju onda možemo da govorimo o kaznama, a kada su u pitanju deca onda govorimo o vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama", kaže Lajović.
Roditelji okreću telefonsku liniju 0800 007 000 Roditeljskog telefona iz najrazličitih razloga. Ponekad traže savet, ponekad potvrdu da je sve u redu sa njihovim detetom ili njihovim roditeljskim kompetencija, kao i potvrdu toga da je njihovo ponašanje u skladu sa onim što je najbolje njihovo dete. Ponekad se dešava i da roditelji koji imaju saznanja da im je dete nasilnik ili primećuju agresivno ponašanje zatraže savet. Ipak, Hristina Brđović primećuje da su te situacije retke. Kako ukazuje, kod roditelja postoji stid da govore o ovim temama.
"Roditelji primećuju agresivnost svoje dece pre svega kod kuće i imamo pozive da se roditelji adolescenata žale da primećuju promene u ponašanju pre svega vezano za korišćenje kompjutera i video igara. Te priče vezane za disciplinovanje, postavljanje granica i odnosa prema obavezama, jesu situacije kada se i roditelji i deca ne snalaze najbolje, to obično bude kamen spoticanja i kritična tačka kada i dete može da bude agresivno prema svom roditelju i ukućanima. Kada je reč o deci koja su nasilna u školi moram da priznam da je takvih poziva ređe i kada smo razmišljali o tome šta bi bio razlog da takvih poziva nema više, a vidimo da je problem prisutan i u medijima, jednostavno razmišljamo da postoji i stid kod naših roditelja da o tim temama govore javno i pitamo se da li su njihova osećanja neuspeha u vezi sa sopstvenim roditeljstvom takva da ih sputavaju da i o tom problemu govore otvorenije i pronađu rešenje", zaključuje Hristina Brđović za 021.rs.
Pomoć mogu da potraže i deca pozivom na broj telefona 116 111. Dečja linija postoji od 2005. godine i do sada su stručnjaci za telefonima primili više od milion poziva. Ipak, zbog ograničenog kapaciteta, odgovoreno je na više stotina hiljada poziva, te je određeni broj poziva ostao bez odgovora. Samo u protekle dve godine imali su više od 100.000 poziva.
Između 4.500 i 5.000 savetodavnih razgovora koje vodimo sa decom i mladom. Sve SOS linije, objašnjava Željka Burgund, osnovane su sa ciljem prevencije i zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja. Znanje jedne genreacije da postoji SOS telefon moglo bi da bude ključno za njihovo odrastanje, ali se uvek nove generacije moraju informisati i edukovati o postojanju ove usluge. U tome se donekle uspelo, jer je i Ministarstvo prosvete podržalo inicijativu uda u školama postoje posteri SOS dečje linije i Roditeljskog telefona.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Reci NE nasilju". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
