Izvor: Politika, 15.Sep.2015, 20:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sport nije izbor za mis
Kao i posle Đokovićeve pobede na Vimbldonu, britanski i američki mediji upućuju reči „sažaljenja” na pogrešnu adresu
Dok Novak Đoković pobeđuje, publika tuguje, ali bolje je tako nego obrnuto. A, tako je već dugo, i nikada kao ove godine na Vimbldonu i u Njujorku, gde su gledaoci i britansko-američki mediji rušili granice netrpeljivosti prema najboljem na svetu. Bilo je i drugačije, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Parizu, ali samo u trenucima kada je pokazao slabost i suzama odmerio težinu izgubljenog finala. Za utehu je dobio najtopliji aplauz i saosećajni zagrljaj Stanislasa Vavrinke, jedinog koji ga je nadigrao na velikoj sceni ove godine.
Rodžer Federer, teniski miljenik širom sveta, nikada nije imao ovoliko podrške da osvoji 18. grend slem titulu, tek drugu od 2009. i prvu od 2012. Švajcarski fenomen je posle 17 godina blistave karijere uspeo gotovo nezamislivo, da krene ispočetka, u novi uspon ka vrhu. Sa novim trenerom, sa većim reketom i tinejdžerskim inovacijama u vraćanju servisa, sa svojom urođenom lakoćom, u 35. godini bi ponovo bio prvi na svetskoj listi, samo da nije Đokovića...
U naklonosti mase prema velikanu nema ničeg spornog, ali ima u želji medija, osobito britanskih i američkih, da opravdaju ulogu lošeg momka, datu srpskom teniseru. Na Vimbldonu su mediji bili gori od publike, a u Njujorku su prednjačili gledaoci. Ništa nije pomoglo, pa sada ponovo mediji preuzimaju štafetu, tekstovima koji se ne bave fenomenalnim Đokovićevim rezultatima, nego odsustvom ljubavi prema njemu.
Gledajući unapred, britanski „Gardijan” zaključuje: „Svetski broj 1 je osvojio tri od četiri ovogodišnje grend slem titule, ali će za publiku na ’Flešing Medouzu’ uvek biti drugi iza najboljeg”, odgovarajući tako na Đokovićev komentar posle meča da će se truditi da vremenom izbori naklonost gledalaca.
U uvodu se navodi i razlog: „Ostaće tako dok švajcarski svetac ne odluči da napusti sport – verovatno negde oko 2050 – i to nije samo krivica hrabrog 34-godišnjeg gubitnika. Dovoljno je samo da Federer ušeta na teniski teren sa reketom u ruci i lako zavrne svoje svilenkaste kovrdže, pa da razbudi najvatrenija osećanja koja je tenis ikada doživeo, jer igra čist i lep tenis, bez kompromisa i sa elegancijom Freda Astera”.
I ova priča je već prežvakana u britanskim medijima, pre par meseci, u vreme Vimbldona. Ako je „Gardijanov” tekst uzdržan u opisima Đokovića kao Federerove suprotnosti – a ne fali mu cinizma u „sažaljenju” prema pobedniku – drugi mediji se ponovo ne uzdržavaju od toga. Pošto u ponašanju srpskog tenisera u finalu – gde se svim silama trudio da ne izazove publiku – ne nalaze dovoljno materijala, sada ih vade iz fascikle: od meča sa Rodikom u Njujorku 2008, do sukoba sa publikom u Madridu, 2013. Drugi zaključuju da Đoković ni do jedne od svojih deset grend slem titula nije došao sa podrškom publike, osim do one prve, protiv Conge, u Melburnu 2008.
Cenu uspeha je Novak odavno spreman da plaća, uključujući i PDV zaapsolutnog, gotovo dosadnog pobednika. Protiv takvog navijaju mnogi, posebno ako dolazi iz zemlje kao što je Srbija i ponosno je predstavlja na svakom koraku. Tražio je načine da pridobije masu tokom karijere, zabavljao je igrom i imitacijom, govorio i pisao na svim mogućim jezicima, trudio se da na svaki način bude ljudski i politički korektan. Možda je i najjači utisak njujorškog finala bio nadljudski Đokovićev napor da sakrije osećanja prema publici. Od teškog pada na fantastično započetom meču, posle kojeg namerno nije tražio medicinski prekid, do reči koje su mu zastajale u grlu kada je govorio pred kamerama. Samo što osećanja ne mogu da se sakriju i njegovo proslavljanje titule je bilo toliko neuobičajeno da tera na razmišljanje šta li je sve kuvao u sebi.
I kada bude osvajao 18. grend slem titulu i prestizao Federera, Đoković će se suočavati sa sličnim situacijama. Tada će biti zahvalan Švajcarcu, a verovatno i neprijateljskoj publici, jer su samo deo prepreka zbog kojih je i stalno napredovao. Da nije Federera i njegovih 18 titula, možda bi bio zadovoljan sa svojih deset, iako se i taj broj pre samo godinu dana čini vrlo dalekom. Ako je u periodu najlošijeg dela sezone uspeo da prekine neverovatnu seriju protivnika od 28 : 0 u setovima i ukroti 23.000 gledalaca, sve je za njega moguće.
Bližeći se korak po korak najboljem u istoriji profesionalnog tenisa, Đoković će ga terati da duže ostane na sceni i jače brani svoje ugrožene rekorde, što obojici odgovara. Federer diže ne samo nivo svetskog tenisa nego i Novakovu igru, iz koje redovno i nepogrešivo izvlači šampionsku nit. Masa će i dalje da podržava omiljenog idola, ali sport nije izbor za mis. Ljubav se nalazi u porodici i među prijateljima, a rezultati na terenu.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković
