Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Jun.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Francuski originali
Trenutak u kojem je Novak Đoković proslavljao trijumf na Rolan Garosu razgalio je i mnoge Parižane, čak i one koji nisu videli ni igru najboljeg igrača sveta, pa ni kako im je ostavio (nacrtano) srce na terenu.
Masovno ih je oraspoložilo – sunce, koje se baš u tom času pomolilo i nagovestilo kraj višednevne tmurne prevlasti oblaka nad “gradom svetlosti”.
Tragači za simbolikom klimatsko-turnirske koincidencije odmah su se razmahali. Ovdašnji su >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je protumačili kao nebesku čestitku sportskom heroju “nebeskog naroda”, a tamošnji kao ohrabrujući znak da im i u sistemskim (ne)prilikama sledi razvedravanje.
“Komedijant slučaj” upleo je u koincidenciju i brojku 4. U Đokovićevoj riznici su sada sva četiri najvrednija teniska trofeja, a u Francuskoj je došlo do krajnje neuobičajenog sticaja četiri izazova: velikih poplava, istrajnih terorističkih pretnji, talasa štrajkova i naglašenog nepoverenja u vlast.
Ni za koga ne bi bilo dobro da se nastavi i raširi ovakvo ujednačavanje broja individualnih pehara (čije se umnožavanje predviđa) i nacionalnih pehova. Okolnost da se jedna velika sila našla u četvorouglu burnih i delikatnih unutrašnjih događaja zabrinjava i na preispitivanje nagoni ne samo njene duše nego i ceo svet, a pogotovu Evropu.
Lokalni i globalni alarmi uključeni su ovih dana povodom događaja koji je predviđen da spektaklom najvažnije sporedne stvari na svetu (za kakvu važi šutiranje lopte sa mnogo više faulova nego pogodaka) olakša pretvaranje zaista važnih stvari u privremeno sporedne. Dok je ovaj tekst išao u štampu emitovano je sijaset službenih i medijskih upozorenja da bi protesti (sa blokadama saobraćaja) nezadovoljnih promenama u zakonu o radu, a naročito teroristički atentati (u Ukrajini je, saopštava se, uhvaćen francuski državljanin koji je u domovini pripremao 15 diverzija) mogli da naprave znatno veću pometnju od izlivanja reka, pa i da bitnije poremete Evropsko fudbalsko prvenstvo (start u Parizu 10. juna).
Ali, čini mi se najindikativnijom činjenica da francuski “slučaj” ukazuje na glavna iskušenja – uz podrazumevajuće uzajamno režanje velikih sila koje se namiruje na teret ostatka sveta – po celo čovečanstvo. A to su: klimatski lomovi, terorizam, lutanje u traganju za podesnom raspodelom napredovanja i nazadovanja u nacionalnim i internacionalnim razmerama, kao i prevaga zadovoljavanja interesa neizabranih nad izvršavanjem obaveza izabranih organa.
Ni na jednom od ta, opet četiri, testa francuska vlast nije dobila zavidnu ocenu. Od uništenja jesu spasene dragocenosti Luvra i ostalih čuvara kulturne baštine, ali se šteta od nedavnog izliva besa prirode preliminarno procenjuje na oko milijardu evra. Obaveštajnim službama se zamera što nisu predupredile prošlogodišnje terorističke likvidacije u redakciji Šarli ebdoa, a potom ni novembarsko krvoproliće, takođe u napadu islamističkih ekstremista, u kojem je ubijeno više od 140 ljudi. Uporedo sa opadanjem sopstvene bezbednosti, opao je prestiž Francuske i u globalnom rejtingu, već na nizbrdici zbog stanja u finansijama i nezaposlenosti čija je stopa premašila 10 odsto. A aktuelnoj vlasti je istovremeno iznutra prebačeno da se priklonila spoljnim “diktatima” za preuređivanja po kojima su, uz obrazloženje da to zahtevaju tržišne zakonitosti, naložena izvesna smanjivanja inače popriličnih prava i pogodnosti zaposlenih.
Gotovo da danas nema zemlje koja nije u nekom spletu dalekosežnih drama, ali ih gotovo nijedna, bar među onima koje slove za ozbiljne, nema u toliko snažnom istovremenom sadejstvu kao otadžbina Napoleona, De Gola… Ne sporim da bi na kretanja u svetu mogli znatno više neposredno da utiču ishodi predsedničkih izbora u Americi, gde se pobednik traži između estradnog milijardera i nastavljačice nepotizma, rezultat britanskog referenduma o (ne)izlasku iz EU, ili sudbina nemačke kancelarke poljuljane migrantskom krizom. Ali, čini mi se da se veći deo odgovora na pitanje – šta će biti s nama, ovde i šire – nalazi u francuskim previranjima.
Izvesno je, naime, da postojbina Molijera, Voltera, Dekarta, Paskala, Prudona, Balzaka, Sartra, Limijera, Kirija, Renoara, Ravela i drugih originalnih stvaralaca sada mora da se prilagođava izmenjenom svetu u kojem se njen sistem socijalne širokogrudosti svrstava u liste prevaziđenosti i neisplativosti. Pogotovu u poređenju sa ustrojstvima prenapregnute profitabilnosti u rasponu od Amerike do Kine.
Prvi od mnogih testova francuske kompetentnosti biće održavanje regularnosti na Evropskom fudbalskom šampionatu. Uspe li da tim spektaklom razgali sada prenapeti svet, dobiće sa svih strana preko joj potrebne čestitke, dalekosežnije od onih koje su odavde upućene najnovijem pobedniku Rolan Garosa. Ali, o tom – potom.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković
