Izvor: Politika, 10.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talentovani i nepredvidivi
Selektor Ene najviše poverenja ima u petorku Arslan, Onan, Iljasova, Turkuoglu, Ašik. – Kanter i Preldžić dobre zamene za povređene Erdena i Gonluma
Od našeg specijalnog izveštača
Viljnus – Iako je Turska bila polufinalista premijernog šampionata, sve do pojave generacije čiji predvodnik je Hidajet Turkuoglu, početkom ovog milenijuma, nije igrala značajnu ulogu. Odlaskom ovog sjajnog košarkaša iz Efesa u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NBA (igrao za Sakramento, San Antonio, Orlando, Toronto i Feniks), počela je svojevrsna košarkaška revolucija, koju su rezultatski potvrdili već godinu dana kasnije (2001) na prvenstvu Starog kontinenta čiji su bili domaćini.
Ipak, tadašnja reprezentacija Jugoslavije s Bodirogom i Stojakovićem, koju je znalački vodio Svetislav Pešić, bila je prejaka u finalu.
Na drugu medalju, takođe srebrnog sjaja, čekali su punih devet godina. Tada su bili organizatori svetskog šampionata, a do duela sa Amerikancima stigli preko reprezentacije Srbije uz obilatu pomoć sudija i košem „iz auta” Tunčerija, pola sekunde pre kraja.
Iz tog sastava u Litvaniji je devet igrača. Nedostaju dvojica ključnih, Erden i Gonlum, ali Kanter i Preldžić pokazali su se kao solidne zamene. Svakako najveći hendikep je odlazak trofejnog trenera Bogdana Tanjevića, kog je nasledio Orhun Ene, trener skromnog staža. Debitovao je 2007. na klupi Antalije, a vodio još samo Banvit. Bio je Tanjevićev asistent od 2009. i potpuno nenadano izbio u prvi plan. Ipak, talenat i kvalitet igrača od kojih su četvorica iz NBA, održali su tim na površini sve do ključnog duela sa Srbijom.
Ene najviše poverenja ima u petorku Arslan, Onan, Iljasova, Turkuoglu, Ašik, koja može da igra u visokom ritmu u oba pravca. Arslan i Onan su veoma pokretljivi i agresivni bekovi, a ovaj drugi i odličan šuter za tri poena. Od Iljasove (Milvoki) mnogo više se očekivalo u ofanzivi (9,1 poen), ali nezamenljiv je u skupljanju lopti (6,4), kao i najbolji skakač Ašik (Čikago), koji može da se nosi sa bilo kojim centrom na šampionatu i u fazi napada (9,6 p i 8,3 sk). O kvalitetima Turkuoglua sve je poznato, kao i da svaka ključna lopta ide u njegove ruke (najveći potrošač).
U bekovskoj rotaciji Tunčeri i Guler mogu solidno da ispune defanzivne zadatke, a Preldžić pokrije poziciju tri i odigra „lažnu” četvorku, što je najslabija karika kad izađe iz igre Turkuoglu. Ovog momka ni slučajno ne treba ostaviti samog, jer ima neverovatnu ruku i prvi je strelac i trojkaš ekipe (11,1 poena u proseku). Savaš i Kanter (Juta) podupiru centarsku liniju, a ovaj drugi deluje neverovatno zrelo, ako je verovati da je 1992. godište (9,4 p i 3,7 sk). Ponekad igra i u paru s Ašikom, ali je u defanzivi prava šansa za naše iskusne centre.
Turci su uvek imali talentovane igrače (tu spadaju Kutlaj i Okur), ali ono što im je najveći kvalitet, ume da bude i mana, zbog specifičnog mentaliteta. Niko ne može da predvidi kako će da odigraju, a ukoliko im od starta loše krene, mogu lako da popucaju po svim šavovima, a pitanje je da li bi neiskusan trener poput Enea, to mogao da zaustavi.
M. S.
objavljeno: 11.09.2011
