Izvor: Večernje novosti, 24.Jun.2013, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slikanje po telu: Hoće Dražu za tetovažu

BIVŠI fudbaler Pol Gaskoin nedavno je gostujući u emisiji posvećenoj najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, pola u šali pola u zbilji, ponudio hiljadu funti svakome ko u Premijer ligi pronađe fudbalera koji nije tetoviran. A Rik Adelman, bivši trener NBA ligaša Sakramenta, požalio se jednom novinaru da pri svakom ulasku u svlačionicu ima utisak kao da prisustvuje izložbi stripa.U Nemačkoj, prema podacima iz prošle godine, oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << šest miliona ljudi ima najmanje jednu tetovažu na svom telu, a u Francuskoj četiri. U Srbiji se ovi crteži tek prebrojavaju, ali je sigurno da se broj "modela" iz godine u godinu povećava. U prilog tome ide podatak da je tatu radnji sve više, ali i informacija da se od pre nekoliko dana, rame uz rame sa kafićima i restoranima, na Adi za svoje klijente bore i ovi umetnici koji po paprenim cenama iznajmljuju lokale na "beogradskom moru".I isplati im se da ulažu toliki novac, jer, danas u Srbiji telo šaraju svi - bogati i siromašni, mladi i stari, japijevci i umetnici, VIP i marginalci... A nekada, i to pre samo tri decenije, ovakav ukras na telu bio je rezervisan mahom za vojnike JNA, mornare, zatvorenike, prijateljice noći, siromašnu romsku populaciju...INCIDENT U HRVATSKOJ JEDNA vest iz 2004. godine danima je zabavljala javnost Srbije. MUP Republike Hrvatske zabranio je košarkašu Partizana Milanu Guroviću ulazak u Hrvatsku zato što na ramenu ima istetoviranog četničkog vođu Dražu Mihailovića, što je protumačeno kao podsticanje mržnje ili nasilje na temelju rasne, nacionalne ili verske pripadnosti.- Svetska popularnost crtanja po telu, odnosno komercijalni bum nastao je u drugoj polovini dvadesetog veka - kaže sociolog Jeroslav Matić. - Tetovaža se proslavila pomeranjem granica u muzici, slikarstvu, većim seksualnim slobodama i uopšte slobodnijim odnosima u društvu. Hipi pokret, uticaj panka ili rok muzike, doprineli su popularnosti slikanja po telu. Tetovaža je brzo postala zaštitni znak raznih supkulturnih grupa poput gej pokreta, "anđela pakla" ili recimo naci-skinhedsa.Tetoviranje u Srbiji prvi veći zamah dobija devedesetih godina. Slika sidra, plavim mastilom ispisano JNA ili portret žene, najčešće tetovaže do tada, polako su odlazili u zaborav i mesto prepustili drugim motivima koji će početi da se nalaze na mišicama, grudima, nogama...- Sprega kriminila i turbo-folk kulture je preko noći izvršila genocid nad dotadašnjim društvenim kulturnim obrascem, a sa sobom je donela i masovniju pojavu tetovaža. Preko tetovaža su se prepoznavale čitave kriminalne grupe i pojedinci umešani u nemoralne poslove. Setite se da je zaštitni znak pripadnika JSO bila istetovirana ruža na vratu - kaže sociolog Matić.Ipak, u prvim godinama 21. veka, tetovaže u našem društvu su dobile komercijalnu notu, a tatu majstori, koji su do tada smatrani marginalnim slojem društva, preko noći su postali umetnici. Tetovaže ikona, manastira, srpskih careva i drugih nacionalnih motiva, koji su bili omiljeni izbor devedesetih godina prošlog veka, i danas imaju status najpopularnijih. Posebno su ovi simboli bili zastupljeni kod fudbalera.- Kopirajući kolege sa Zapada, fudbaleri iz domaćih liga preneli su ovaj trend i na široke narodne mase - kaže Slobodan, jedan od prvih prestoničkih tatu majstora. -Slikama po telu su prvo zarazili navijače, koji su bili moje najredovnije mušterije, a potom se ova umetnost prebacila i na ulice.Na red su zatim došli motivi istočnjačke kulture. Početna euforija za tribalima, brzo je zamenjana popkulturnim simbolima. Galopirajuća globalizacija, koja je u naše domove ulazila kroz nametnuti kulturni model Amerike i te kako je imala uticaj na popularizaciju tetoviranja, ali i onoga šta se tetoviralo.- Jedna devojka je tražila da joj na intimnom delu istetoviram "Dobro došli u Las Vegas, svaki hiljaditi dobija". Danas klijetni često traže da njihova ramena ukrašavaju sportisti, glumci, pevači, iz zapadnih zemalja, ali mislim da su bez premca nacionalni simboli poput crkava, svetaca, manastira sa Kosova, zastava, istorijskih ličnosti poput cara Dušana, Draže i drugih četnika. Primetio sam da aktuelne političare više niko ne traži. Čak, eto, ni Aleksandra Vučića - kaže tatu majstor Vlada iz "BG Inka".

Nastavak na Večernje novosti...