Izvor: MozzartSport.com, 28.Okt.2014, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

POČINJE NBA: Da li napad garantuje titulu? (VIDEO)

U susret novom izdanju najkvalitetnije košarkaške lige sveta upoznajte četiri najzastupljenije ofanzivne filozofije

Defanziva NBA ekipa uglavnom se svodi na igru jedan na jedan i eventualna udvajanja najboljih napadača protivničkih timova, što nije posledica taktičke inferiornosti atomske košarke “preko bare”, već činjenice da se igrači u Sjedinjenim Američkim Državama još od osnovne škole treniraju najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << za igru čovek na čoveka, zbog čega daleko brže napreduju nego što bi to bio slučaj kada bi se već sa deset godina opterećivali akcijama i kada bi im se olakšavao put do obruča. Postoje određeni izuzeci, ali se generalno mnogo više pažnje posvećuje planiranju akcija na protivničkoj polovini terena. S obzirom na to, nećemo se baviti defanzivom, već ćemo pokušati da približimo nekoliko najzastupljenijih modela napadačke košarke u najjačoj ligi sveta.

Na ovim prostorima postoji stav javnosti da superstarovi NBA lige igraju isključivo prema instinktu i da treneri nemaju veliku ulogu u građenju napada. Ruku na srce, postoje timovi i treneri koji na taj način pokušavaju da dođu do uspeha, ali uglavnom ostaju praznih šaka. “Trči i šutiraj’’ ili “dodaj loptu Lebronu ili Durentu i oni će obaviti posao’’, ako je ikada i moglo da prođe, u današnjoj igri pod obručima koja je taktički napredovala tokom prethodnih 20 godina - ne može.

Jedan od najboljih košarkaških komentatora u regionu, Srđan Radojević smatra da ljubitelji košarke na ovim prostorima, a nisu direktno vezani za nju, nisu dovoljno upućeni u način na koji funkcionišu napadačke akcije u NBA.

''Ne verujem da običan gledalac dovoljno poznaje kako to funkcioniše tamo i u Evropi i zato se trudimo u prenosima da im to približimo, na način da to ne bude opterećujuće. Kako vreme prolazi i kroz prenose, ljudi se sve više informišu o tome. Preko interneta je sada sve dostupno, sve može da se vidi, da se pročita. Ako je neko toliko zainteresovan za košarku, ako ga mnogo zanima, sve može da nađe na netu '', kaže komentator Sport kluba.

U daljem tekstu predstavićemo četiri sistema igre koja sa velikim uspehom funkcionišu u NBA i NCAA ligi.

PRINSTON – REMEK-DELO PITA KARILA

Ova napadačka akcija jedna je od ofanzivnih strategija sa najdužom tradicijom u Americi. Osmišljena je krajem tridesetih godina prošlog vekana Univerzitetu Prinston, koji je u tom periodu sa klupe predvodio Frenklin Kapon. Njegova napadačka vizija dopala se čuvenom Redu Saračeku koji je istu ubacio u napadački arsenal Univerziteta Ješiva i na taj način ova dva koledža postala su pioniri Prinston napada na američkom tlu. Ocem Prinston napada, međutim, smatra se Pit Karil iako ga nije patentirao, s obzirom na to da ga je za skoro 30 godina na čelu istoimenog univerziteta doveo do perfekcije. Nepisano je pravilo da se napadačka taktika u SAD-u mahom rađala na koledžima, da bi potom NBA timovi draftovale taktički školovane igrače i preuzimale napadačke filozofije najuspešnijih timova u svetu univerzitetske košarke. Prinston napad je popularniji na manjim univerzitetima  i deo američke stručne javnosti smatra ga gubitničkom strategijom, pošto nijedan koledž tim koji je igrao na taj način nije uspeo da se domogne titule.

Uslov svih uslova za uspeh ove filozofije je sposobnost svih ili makar četiri igrača na parketu da driblaju i dodaju loptu na najmanje solidnom nivou. Zato se veliki broj timova koji sprovodi ovaj način igre opredeljuje za nižu i pokretljiviju petorku. Napad podrazumeva veliki broj blokova i kretnji igrača bez lopte, konstantna protrčavanja u „bek dor” i mnoštvo pasova kako bi se stvorila što veća konfuzija u odbrani i što bolja situacija za poentiranje. Osnovni cilj u svakom napadu jeste stvaranje „mis meč” situacije ili lagana završnica na samom obruču nakon utrčavanja iza leđa čuvaru, čime se postižu izuzetni procenti šuta koji su jedan od glavnih faktora kada se donosi odluka o pobedniku duela. Na taj način do rezultata dolaze čak i ekipe koje su tehnički i šuterski inferiorne u odnosu na rivale, što je na najbolji način pokazao Dejvid Blat. Doduše, nije igrao čist oblik ove postavke, na minulom Fajnal foru Evrolige, gde je sa Makabijem uzeo titulu  prvaka Evrope, iako je taj tim smatran najvećim autsajderom. Centar ovog tima i važan šraf u pohodu na trofej bio je Aleks Tajus sa samo 203 centimetra, koji se pokazao kao idealna petica u Prinston postavci.



Srđan Radojević ovu filozofiju vidi pre svega kao nešto što više prolazi u kolečkoj  košarci i dodaje da takva akcija pogoduje ekipama koje nemaju bekove kojima bi trebalo mnogo lopta u rukama. Naš sagovornik sumnja da će Blat slično forsirati u Klivlendu.

“Blat ni u Makabiju nije igrao čisti Prinston napad. Imao je elemente, ali njihova igra nije bila potpuno bazirana na Prinston napadu. Neće ga biti mnogo u NBA, on je nekako prilagodljiviji NCAA košarci, jer je duži napad i imaju više prostora da ga ’vrte’. U NBA konkretno pokušali su Lejkersi da ga igraju kod Majka Brauna koji je doveo Edi Džordana u stručni stab. Edi Džordan je jedan od učenika Pita Karila i bio je u stručnom štabu Sakramenta koji je igrao taj napad. Da bi igrao Prinston trebalo bi da imaš igrače za to, pametne i visoke, kao i dobre dodavače”, smatra Radojević.

Sakramento je to nekada igrao sa Vladom Divcem i Krisom Veberom,kada je i Pit Karil bio asistent Riku Adelmanu, dok se u Lejkersima to nije najbolje primilo.

“Edi Džordan je to nekada igrao sa Vašingtonom, ali u Lejkersima to nije donelo uspeh, Kobiju i Nešu je potrebno mnogo vremena lopti u rukama, a ni Hauard nije dobar dodavač. Mnogo toga je bazirano na čuvenom ’dodaj-utrči-popuni’ , kretanju bez lopte, ’bek dor’ utrčavanju, pasovima. Ne verujem da će naredne sezone mnogo timova igrati na taj način, možda eventualno ulasci u setove ili samo elementi Prinston napada budu prisutni. U suštini ga najviše igraju manji koledži, a od ovih većih ga koristi Džon Tompson III na Džordžtaunu'',  objašnjava Radojević.

FLEKS – DAŠ BLOK, DOBIJEŠ BLOK

Fleks je nastao sedamdesetih godina i od tada ima značajno mesto u filozofijama univerziteta Merilend i Gonzaga. Legendarni Džeri Sloun, nekada dugogodišnji trener Jute koji je taj tim predvodio u eri Džona Stoktona i Karla Melouna, ostaće upamćen kao trener koji je vodio jednu od najboljih ekipa u istoriji igre, a nije se okitio prstenom. No, Sloun pamtimo ga i kao stručnjaka koji je najuspešnije na najvišem nivou košarke sprovodio fleks.

Ovo je jedna od najjednostavnijih sistema igre, ujedno i napadačka kretnja koja funkcioniše sa velikim uspehom i koju nijedna odbrana ne može da brani u potpunosti. Prilikom postavljanja tog napada pozicije igrača prilično gube na značaju. Filozofija se sastoji iz niza uzastopnih blokada koje prave košarkaši bez lopte i bez uobičajenog pravila da centri dolaze u blok bekovima. Fleks podrazumeva da svaki igrač pravi blok svakome, da bi zatim i sam dobio blok posle čega sledi izlazna kretnja.



Veliki broj blokada onemogućava defanzivce da potpuno sačuvaju sve protivničke igrače, jer su primorani da biraju između preuzimanja nakon kojeg „veliki” igrač ostaje na „malom” ili teško izvodljive jurnjave kroz nekoliko blokova za igračem za kojeg su zaduženi. U slučaju da igrač u odbrani juri za svojim čovekom, napad koji dobro „čita” postavku odbrane će opet imati dve opcije: ukoliko čuvar ide ispod bloka, otvara se prostor za šut, ako ide preko bloka, stvara se višak i situacija za ulaz kroz nebranjen prostor. Tako lako i efikasno!

„Fleks se mnogo više koristi i u NBA i u evropskoj košarci, čak i u juniorskim kategorijama. U fleksu se vrti sve u krug - praviš blok, dobiješ blok i ideš dalje. Najlakše ga je gledaocima objasniti kao jednu od varijanti bloka blokeru. Nekada ga je igrala Juta sa Džerijem Slounom u raznim varijantama, igrao ga je Portland sa Nejtom Mekmilanom, kao i Bruklin Netsi koji će ga  igrati ove sezone. I moj trener u juniorskim danima je voleo da ga postavi. Najbitnije stvari kod fleksa su tajming i širina. Moraš da znaš kad krećeš , kad nameštaš blok, jer ima mnogo horizontalnih i vertikalnih blokova, izlazaka iz istih. Akcija ima dosta opcija završetka i bitan je kontinuitet, iako može da se završi u trećoj sekundi polaganjem lopte u koš. Obavezno je ’čitati’ odbranu, tačnje, kako defanzivci idu oko tih blokova, da li preko ili ispod”, kaže Radojević.

Fleks je danas zastupljen u igri nekolicine NBA ekipa poput Čikaga, Majamija, Jute, Atlante ili Orlanda.

TROUGAO – KRALJICA NAPADAČKIH STRATEGIJA

Napad u trouglu datira iz četrdesetih godina i njegove osnovne principe definisao je Sem Beri, čovek koji je u to vreme s klupe predvodio Univerzitet Južna Kalifornija. Kasnije je ovaj vid napadačke filozofije utvrdio i usavršio Teks Vinter, živa legenda američke košarke, koji je krajem četrdesetih i početkom pedesetih sa klupe predvodio renomirani Kanzas Stejt.

Vinter je jedan od najvećih umova u istoriji košarke i učestvovao je u stvaranju dva tima koja zauzimaju posebno mesto u NBA istoriji. Bio je pomoćni trener Filu Džeksonu 23 godine u Bulsima i Lejkersima i za to vreme ovaj dvojac osvojio je čak devet šampionskih prstenova (šest sa Čikagom, tri sa Lejkersima). Akcije, naravno, ne mogu same osvajati titule ako igrači ne razumeju igru i ne umeju da čitaju odbranu, ali ako bismo morali da proglasimo kraljicu napadačkih strategija u Americi, onda bi titula pripala trouglu pomoću kojeg je Fil Džekson osvojio svaki od 11 naslova šampiona.



Prilikom postavljanja trougla igrač koji se nalazi na vrhu kapice loptom prosleđuje pas na jednu stranu, da bi potom protrčao u korner sa iste strane. Na taj način u svakom trenutku imamo tri igrača na strani na kojoj je lopta pri čemu je jedan bek na 45 stepeni u odnosu na koš, drugi se nalazi u ćošku, dok centar gradi poziciju na niskom postu. Ključna stvar kod ove kretnje je takozvani „spejsing“, podrazumeva da napadači šire odbranu čime se otežava udvajanje visokih igrača i otvaraju se dobre pozicije za šut spolja.

Koncept trogula ponekad deluje jednostavnije nego što jeste, ali igračima je potrebno dosta vremena da ga usvoje, što je nedavno potvrdio i Karmelo Entoni koji smatra da će Njujorku biti potrebno nekoliko meseci da se navikne na ovu postavku koju forsira Derek Fišer.

„Najbitnije kod trougla je čitanje situacije. Nema mnogo ekipa koje ga igraju. Igraće ga Niksi sa Derekom Fišerom i Filom Džeksonom, ali nisam siguran koliko će to dobro funkcionisati , da li će se  uključiti u borbu za vrh Istoka. Ne znam kako će to izgledati u Niksima, videćemo kako će se Karmelo Entoni i Džej Ar Smit prilagoditi, koliko će igrači brzo naučiti da igraju u trouglu. Ron Artest je imao svojevremeno problema, išao je kod psihijatra jer nikako nije znao šta bi trebalo da radi i gde da ide”, podseća Radojević.

Minesota je, takođe, pokušavala da igra trougao s Kurtom Rembisom pre nekoliko godina, ali s Lukom Ridnaurom na pleju to nije funkcionisalo.

„Problem je što ne možeš da igraš trougao ako imaš dominantnog plejmejkera. Ron Harper je to nekada igrao u Bulsima, ali je on posle teške povrede bio drugačiji igrač od onog pre, vraćao se u život i nije mu bila potrebna lopta u rukama. Derik Fišer u Lejkersima takodje nije bio potrošač. Moraš da imaš pametnog centra koji može da odigra pas, što su Lejkersi imali u Gasolu i Bajnamu, da gledaš kako se odbrana postavlja i to je najvažnij deo priče oko napada u trouglu. Sve je akcija i reakcija i Fil Džekson je terao igrače da razmišljaju i čitaju situacije na terenu. Naravno, potreban vam je ’ubica’ poput Dzordana, Kobija ili sada Karmela ’’, poručuje  Srđan Radojević.

KONTRA FINIKS SANSA – ZAVRŠI NAPAD ZA SEDAM SEKUNDI

Iako nije uobičajena postavka, kontranapad Finiksa iz prvog dela prve decenije 21. veka zaslužuje pažnju kao jedan od najefikasnijih i najprepoznatljivijih kontranapada u NBA tokom poslednje dve decenije. Idejni tvorac filozofije je često osporavani Majk D’Antoni koga su Lejkersi otpustili posle jedne od najlošijih sezona u istoriji. Međutim, D’Antoni je svojevremeno stvorio generaciju Finiks Sansa koja se smatra jednom od najkvalitetnijih ekipa bez šampionskog prstena.

Zlatno pravilo kontranapada Sansa tih godina bilo je “završiti napad za sedam sekundi ili još brže”. Napadi su uglavnom završavani šutem spolja u ranoj fazi i Finiks je tada važio za ekipu koja igra najčistiju “trči i šutiraj” košarku čime su kupili mnoge neopredeljene ljubitelje košarke tog vremena.

Od presudne važnosti za uspeh ove napadačke postavke je vrhunski plejmejker kojeg je D’Antoni našao u Stivu Nešu i nekoliko šutera bez griže savesti koji neće imati problem da šutnu trojku u petoj sekundi napada čak i ako su prethodnih deset promašili. Kod ove postavke lopta je veći deo vremena u rukama plejmejkera, bekovi stoje u kornerima, dok se krilni centar “penje” na kapicu, a centar trči kroz sredinu. Cilj ovog tranzicionog napada je da lopta što pre dođe do šutera u ćošku koji su često ostajali sami posle Nešovog napadanja reketa i njegovih neverovatnih promena ritma prilikom prodora.



Ono što je ovaj tip tranzicije odvajalo od drugih je to što su Sansi razvijali kontru i kada prime koš, odnosno nije im bio potreban vetar u leđa u vidu promašaja rivala ili ukradene lopte. Cilj ovog tranzicionog napada je da lopta što pre dođe do šutera u ćošku koji su često ostajali sami nakon Nešovog napadanja reketa i njegovih neverovatnih promena ritma prilikom prodora. Jedan od zaštitnih znakova Sansa tih godina bio je pik koji su Neš i Amare Stodemajer igrali u ranoj fazi napada i na taj način kreirali otvorene pozicije koje su uglavnom završavane pogocima za tri poena. Majk D'Antoni se svesno kockao, a malo mu je nedostajalo da ubode džekpot. Osvojio je nagradu za trenera godine, Neš je bio MVP, Boris Dijao igrač koji je najviše napredovao, ali Sansi do prstena nikako nisu mogli.

Iako je izuzetno jednostavna akcija, primarna i sekundarna kontra Finiksa donosila je sjajne rezultate. Neš kroz karijeru ima fantastičan pas iz driblinga i jedan od najbržih izbačaja kada je dodavanje u pitanju u istoriji NBA lige. Kanađaninu je savršeno odgovarala takva postavka i tokom mandata Majka D’Antonija u Finiksu igrao je sezone života. Radža Bel, Šon Merion, Džo Džonson, Leandro Barbosa i Grent Hil sjajno su se uklapali u concept „trči i pucaj” i mahom su „živeli” od Kanađaninovih razigravanja.

Ovo je bio pokušaj MOZZART Sporta da vam donekle približi funkcionisanje ofanzivnih filozofija u NBA ligi i nadamo se da ćete sada sa većim uživanjem pratiti najkvalitetniju košarku na planeti.  Počinje večeras.

Spremni?

Piše: Grujica Andrić

(FOTO: Action images)
Pogledaj vesti o: Košarka

Nastavak na MozzartSport.com...