Izvor: RTS, 31.Mar.2012, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulminacija ludila
Ekipe u NBA ligi slobodno mogu da uzmu nekoliko slobodnih dana, jer Amerika gleda fajnal for koledž košarkaške lige. Umesto u „prepotentne i preplaćene“ NBA zvezde, sva pažnja je usmerena u igrače koji na tern izlaze samo zbog ljubavi prema igri. Milioni gledalaca, preko 70 hiljada ljudi u publici, spektakl na parketu i najlepše što ovaj sport može da ponudi, samo su neki od razloga što se pažnja sa profesionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sporta ovog vikenda seli na onaj studentski. "Martovsko ludilo" ulazi u svoju završnicu...
Dolazak proleća je radosna zgoda, bilo gde na severnoj hemisferi. U Americi, međutim, razlog nema nikave veze sa suncem ili cvećem. Mesec mart rezervisan je za sportski događaj koji je, u sličnoj meri kao i Superbol, prevazišao striktne okvire sporta i postao deo opšte kulture zemlje od više od 300 miliona stanovnika.
Radnici ne dolaze na posao, produktivnost opada i zemlja koja i ovako grca u ekonomskim problemima beleži gubitke od oko 200 miliona dolara. I sve to zbog nekoliko mladića koji čak nisu ni plaćeni da igraju košarku.
Razlog svemu tome, iako tako možda ne deluje na prvi pogled, je jako jednostavan. Profesionalni sport u Americi ima izraženu manu, a to je odsustvo prave veze između navijača i franšiza. Timovi neretko menjaju lokacije i imena i po nekoliko puta, sve u skladu sa materijalnim motivima naravno. Tim za koji navijate, već sutra može postati deo sportske ponude grada na suprotnoj obali. Izuzetaka svakako ima, ali njihov broj je relativno zanemarljiv.
Takođe, profesionalni sport nije ravnomerno raspoređen. Postoje savezne države bez odgovarajuće košarkaške ili fudbalske ekipe, tako da je javnost gotovo prinuđena da navija za svoj univerzitet.
Univerzitetski ili koledž sport, na drugoj strani, možda ne nudi podjednako kvalitetnu predstavu, u ovom slučaju na parketu, ali uz njega ide tradicija, rivalstva od kojih u ovom sportu nema dalekosežnijih, igrači koji neopterećeni novcem igraju, kako se to kolokvijalno kaže, „srcem".
Atmosfera na utakmici između Lejkersa i Seltiksa nije ni blizu atmosferi u nekim halama ili stadionima u Evropi ili Južnoj Americi, to je dobro poznato. Atmosfera na meču između, primera radi Kanzasa i Mizurija, je nešto sasvim drugo.
Na jednoj strani imate igrače koji su svoj vrhunac dosegli ili odavno prošli, koji zadovoljni milionima na bankovnom računu samo „odrađuju" godine do penzije i ulaska u neke nove poslovne vode. Na drugoj, tu su golobradi mladići koji, svesni koliko se teško dolazi do profesionalnog sporta, izgaraju tokom četiri godine kako bi prikazali sebe u najboljem svetlu navijačima i potencijalnim poslodavcima. Samo jedan odsto koledž igrača, što ne važi samo za košarku, nakon škole nastavi da se profesionalno bavi sportom. Ali tokom tih mesec dana, koliko traje završni turnir ili "Martovsko ludilo", njihovo ime se na vestima čita pre Lebrona Džejmsa ili Kobi Brajanta.
Pripadnost i emotivna povezanost u sportu je daleko snažnija od pozlaćenog metala ili basnoslovne finansijske dobiti. U zemlji u kojoj je sve svedeno na materijalne okvire, sport u svom najčistijem obliku i dalje nekako odoleva. To bi u kratkim crtama bila koledž košarka, po svim para,etrima i po nekoliko puta popularnija od NBA lige.
Ove godine, na fajnal foru neće biti „pepeljuga". Tokom turnira, koji je započelo 68 ekipa, favoriti istina jesu ispadali. Najdrastičniji primeri su porazi svake godine favorizovanog Djuka, na čijoj klupi sedi legendarni Majk Križevski, inače trener američkog Drim tima, kao i loš rezultat Mizurija.
Od njih su bili bolji daleko manji univerziteti Lehaj, odnosno Norfolk stejt. Međutim, ovo je bio i krajnji domet ovih škola, tako da u Nju Orleansu, gde se održava ovogodišnji fajnal for, nećemo gledati „ekipe koje tu šta da traže", kao što su recimo bili Batler, koji je dogurao i do finala, ili Virdžinija komonvelt. Ali, ekipe koje su se ove godine dokopale same završnice i pre početka takmičenja svrstavane su među favorite.
U felelepnoj Mercedes-Benz areni, inače prevashodno domu Nju Orleans Sejntsa iz NFL lige, čast da načini poslednji poklon u ovogodišnjoj sezoni imaće Luivil, Kentaki, Kanzas i Ohajo stejt. Polufinala su na programu u subotu, dok je 2. april rezervisan za finalni susret.
Od samog starta označeni kao ukupni favorit, ekipa Kentaki vajldketsa je tokom celog trajanja turnira, ali i same regularne sezone, delovala naprosto fenomenalno. Škola sa tradicijom (druga najtrofejnija škola, odmah nakon UCLA), koju sa klupe predvodi legendarni Džon Kalipari, svoje protivnike je pobeđivala sa prosečnom razlikom od 14 poena.
Prednjačili su Majkl Kid-Gilkrist kao i po mnogima jedan od najboljih igrača NCAA košarke Entoni Dejvis. Kentaki je ove godine u proseku postizao 88 poena po susretu, ovo im je 15. fajnal for, i sasvim je jasno zbog čega gotovo sve prognoze stavljaju Divlje mačke na mesto jednog od favorita.
I dok je Kentaki do fajnal fora doveo taktički i tehnički besprekoran napad, Luivil, univerzitet iz najvećeg grada države Kentaki, je otišao u Luizijanu zahvaljujući fenomenalnoj odbrani. „Čudo iz Senegala", Gorgi Đeng, zahvaljujući svojoj visini i impresivnim fizikim atributima, na svakom susretu bez izuzetka predstavljao je nepremostivu prepreku u reketu.
Prosek primljenih koševa Luivila je 57, a svoje mesto na fajnal foru ekipa Rika Pitina, nekadašnjeg trenera Njujork niksa i Boston seltiksa, opravdala je pobedom nad Mičigen stejtom. Spartanci sa severa Sjedinjenih Država su na tom meču postigli mizernih 18 poena u prvom poluvremenu, po čijem okončanju su se već oprostili od nastavka takmičenja. Đeng je na istom susretu zabeležio sedam blokada, čime je potpuno zaustavio Drejmonda Grina, najboljeg igrača svoje konferencije koji se odavno nalazi u tefteru NBA skauta.
Ove dve ekipe sastaće se u prvom polufinalu u noći između subote i nedelje. Svoj prvi meč ove sezone, odigran oko Nove godine, prošao je u znaku minimalne pobede Kentakija.
Ali sve na stranu, svi se slažu, derbi države Kentaki zapravo će biti duel dva velika trenerska imena.
Rik Pitino i Džon Kalipari svojim ogromnim trenerskim kredibilitetom daju potpuno novu dimenziju rivalitetu dve škole koje traje od 1913. godine. Nabrajanje njihovih rekorda i priznanja trajalo bi predugo, ali dovoljno je reći da se radi o trenerima koje smatraju jednim od najboljih u istoriji univerzitetske košarke. Obojica su radili i u NBA ligi, ali su se kao mnogi vratili koledž košarci jako brzo. Njih dvojica, još od 1993. godine i situacije kada je Kalipari na jednu konferecniju za štampu izašao noseći masku sa likom Pitina, vode svoj mali privatni rat što dodatno čini ovaj duel jednim od najiščekivanijih u istoriji fajnal fora.
U drugom polufinalu koplja će ukrstiti pobednici Istoka i Srednjeg zapada, Ohajo stejt i Kanzas. Ove škole iskoristile su probleme sa kadrom Sirakjuza i Severne Karoline, i pobedama koje su bile lakše nego očekivane dobile su pravo da se takmiče za naslov najbolje univerzitetske ekipe u Americi.
Prva violina Ohaja je, bez ikakve sumnje, Džered Salindžer, momak koji je odbio prošle godine da ode u NBA što se pokazalo kao odličan potez. Salindžer, uz pomoć spretnog pleja Arona Krafta, odveo je Bakajse na 11. fajnal for u istoriji. Poslednji put u polufinalu našli su se 2007. godine, kada su poraženi od kasnijih šampiona ekipe Florida gejtors, za koju su tada igrali Joakim Noa i Al Horford.
Slično njima, tradicionalno dobri Kanzas džejhouksi imali su sreću da igraju protiv čuvenih Severna Karolina tar hilsa bez Kendala Maršala. Ali ako su se provukli u duelima sa Severna Karolina stejtom i Prdjuom, rezonantna pobeda protiv ekipe u kojoj se prvobitno proslavio i Majkl Džordan naterala je sve da obrate pažnju na momke iz savezne države Mizuri. Glavni igrač tima je Tomas Robinson, koji je verovatno jedan od najkompletnijih koledž igrača.
Kanzas je pobedio Ohajo stejt ranije ove godine, ali na parketu nije bio Džered Salindžer. I zaista, Džered Salindžer, Tomas Robinson i Entoni Dejvis su tri imena čiji kvalitet igre će biti jezičak na vagi koji će odlučivati o konačnom razočarenju ili eventualnom trijumfu.
Međutim, pričati o favoritima u pravom smislu te reči, kada je NCAA košarka u pitanju, je naprosto iluzorno. Iznenađenja i preokreti nisu nešto o čemu se nagađa, već nešto što se očekuje. Možda poslednji sportski događaj na planeti gde svako zaista može da pobedi svakoga okovaće Ameriku u periodu od tri dana. Pa neka onda neko kaže kako postoje bitnije stvari od sporta...
