Izvor: Sportski Žurnal, 14.Dec.2011, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IN MEMORIAM: Aleksandar Bobić (30. 1. 1968. – 14.12. 2011)

Bobe je u sredu, oko 14 sati, povukao potez za šahovskom tablom i zatim se srušio. Sva nastojanja kolega i požrtvovanih radnika Hitne pomoći nisu urodila plodom. U 44. godini je preminuo, pridružio se, negde gore, velikim Žurnalovim ljudima: Ostoji, Koletu, Dolketu, Grebi, Vuji...

Nikad više iz brojnih NBA izveštaja nećemo videti A.B. Bobe je otišao tiho baš onako kako je i sredinom devedesetih ušao u Žurnalove >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << prostorije na devetom spratu. Znao sam ga iz kraja. Zbog ljubavi prema košarci zvali su ga Džabar.
Šta bi voleo da radiš, pitao je Simke, tada glavni urednik mladog čoveka koji je imponovao visinom i težinom. Tiho, gotovo stidljivo, je rekao:
– NBA!
I tako smo dobili novinara koji je sa NBA prešao dug put. Od korišćenja raznih šifri da bi saznao sve podatke sa utakmica do današnjih dana kada bi noću krstario internetom tražeći prenos mečeva.
Brojkama nas je razludeo. Ako su Amerikanci sve gledali kroz statistiku, u Bobetu su imali velikog partnera. Skokovi, asistencije, trojke... Znao je sve u prste i hvalio se dečački:
– Ma treba da se nađe podatak koji drugi nemaju. Vidiš prijatelju, ovi nemaju ovo. Pa gde da nađu. Treba da se to zna.
Posle godinu – dve poslao je u sedište NBA strane Sportskog Žurnala koje je uređivao sa Danilom Šotrom i zatražio godišnjake, knjige o igračima, klubovima...
Kakva je to sreća bila kada su te knjige stigle. Bobe se upisao na svetsku listu novinara koji prate NBA. Tu mu je i bilo mesto.
Ali nije samo basket bila njegova ljubav. Sa istim žarom je pratio formulu 1, NFL, inostrani fudbal. Bio je, kao što reče neki dan Dule Ostojić najveći navijač Liverpula u Srbiji. O Detroit Pistonsima i da ne govorimo.
Kada se Bobe smeje to se čulo na drugim spratovima, kad komentariše utakmicu prostorija je bila puna. Ne zbog prenosa već zbog njegovih upadica. Obožavao je muziku. Nama koji smo mislili da nešto znamo, donosio je, bez ikakvih komentara,  sjajne snimke raznih grupa za koje nismo čuli. I tu je bio jedinstven.
Brižan uvek  za majku, suprugu, pažljiv u svojoj rehabilitaciji posle teškog preloma noge.
Znao je u trenucima da se požali da mu nije lako, da bi bilo dobro da se malo i odmori. Ali takva je naša profesija. Odlazi se rano, nekad, baš kao i danas, prerano.
U sredu se u Žurnalu na našu veliku tugu ugasila Bobetova lampa. Ugasila za sva vremena. Ostaće ipak da svetli u našim uspomenama na novinarčinu Bobeta, velikog čoveka velikog srca!

Nastavak na Sportski Žurnal...

RTS: IN MEMORIAM - Aleksandar Bobić