Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD obustavljaju borbene misije
Saveznicima se prepušta naoružavanje Gadafijevih protivnika
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika se od danas premešta u ulogu „rezerviste” u operaciji NATO protiv Gadafijevog režima u Libiji. To praktično znači da njeni avioni neće više učestvovati u borbenim akcijama, a saveznicima je prepušteno da naoružavaju i obučavaju pobunjenike, pošto to, kako je obrazložio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sekretar za odbranu Robert Gejts, nije „jedinstvena američka mogućnost”.
Ove nove činjenice predočene su na maratonskom „saslušavanju” dva najviša funkcionera Pentagona, sekretara za odbranu Gejtsa i načelnika Združenog generalštaba admirala Majka Malena koji su američku poziciju u libijskog intervenciji objašnjavali u komitetima za oružane snage oba kongresna doma.
Obojica su pri tome bili u delikatnoj situaciji, pošto su od početka krize bili protiv američkog vojnog angažovanja, ali su disciplinovano sprovodili političku odluku donetu u Beloj kući.
Američka flota u Mediteranu saveznicima će pomagati vazdušnim tankerima za punjenje aviona gorivom, u vazdušnom osmatranju i misijama traganja i spasavanja. Njeni borbeni avioni će, međutim, biti u pripravnosti za slučaj da položaj pobunjenika postane „veoma težak”.
Ništa nije rečeno o tome da li će i dalje biti lansirane američke krstareće rakete.
Predsednik Barak Obama zadržava dvosmislenu poziciju da naoružavanje pobunjenika „nije isključeno, ali nije ni uključeno”. Utisak je da je prevladao stav da su Gadafijevi protivnici SAD i dalje suviše nepoznati da bi karte bacili na njih.
Naglašava se i činjenica da su oni u mnogo većoj meri „ljudi sa puškama” nego ozbiljnija oružana formacija.
Pomenuto je i da im već pristiže ručno naoružanje, navodno iz nekih arapskih zemalja. Veruje se da je ono američko – ali je rečeno i da im je za suprotstavljanje Gadafijevoj armiji potrebno nešto ozbiljnije, za šta je pak neophodna dugotrajnija obuka.
Slanje američkih instruktora bi podrazumevalo dublje angažovanje SAD, za šta ona nije voljna, kako iz političkih, tako i finansijskih razloga.
U Kongresu se već nekoliko nedelja vodi bitka oko kresanja budžeta koji je predložila Obamina vlada, pri čemu je već stavljeno do znanja da će kaiš morati da steže i Pentagon. Dosadašnji račun za libijsku intervenciju se procenjuje na već nelagodnih 500 miliona dolara, a dodatni troškovi bi onda išli na račun angažmana u Iraku i Avganistanu.
U libijskom teatru ostaju, međutim, operativci CIA, čije je prisustvo obelodanjeno kroz očigledno planska „curenja” informacija iz Bele kuće. Zvanično je rečeno da je njihova glavna misija „upoznavanje” pobunjenika, ali po svemu sudeći reč je i o signalu Gadafiju da će biti podrivan i iznutra.
Sekretar Gejts nije bio optimista kad je reč o izgledima da Gadafi popusti i povuče se. „Možemo imati situaciju da smo postigli vojni cilj, ali ne i politički”, rekao je u Kongresu, aludirajući na mogućnost promene vlasti.
Nade u tom pogledu se polažu u „samoraspad” Gadafijevog donedavno čvrstog režima, posle prebega njegovog čoveka broj dva, ministra spoljnih poslova Muse Kuse, i još jednog visokog funkcionera njegovog ministarstva. Ali, na drugoj strani, verovatnoću da će to pokolebati Gadafija i opciju da ode u egzil (najnovija ponuda za političko utočište iznenada mu je stigla iz Ugande, američkog saveznika u Africi), umanjuje problem njegovih sedam sinova i ćerke, dece koja su uključena u mehanizme vlasti i prisvajanje libijskog naftnog bogatstva za sopstvene potrebe.
Da li se gostoprimstvo Ugande odnosi i na njih, zasad nije jasno. Ako je to slučaj, onda je ponuda darežljiva.
U kongresnom svedočenju vojnih lidera izneta je procena da je od početka intervencije iz stroja izbačeno 25 odsto libijskih vojnih kapaciteta, ali i da je ono što je ostalo pod Gadafijevom komandom pobunjenike nadmašuje sa deset prema jedan.
Milan Mišić
objavljeno: 02.04.2011
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
