Izvor: VOA, 24.Maj.2024, 15:50
Reakcije na rezoluciju o Srebrenici: Pobeda i poraz Srbije ili Vučićeva bitka da odbrani sopstvenu političku prošlost?
BEOGRAD — Dan nakon što je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GS UN) usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici nižu se reakcije zvaničnika i javnosti u Srbiji - od onih da je rezultat glasanja pobeda Srbije - do onih koje kažu da je govor predsednika Srbije u i bura koja se digla u javnosti koja je danima uveravana da se rezolucijom stavlja žig na ceo srpski narod proizvod Vučićeve želje da odbrani sopstvenu političku prošlost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da više od dve trećine stanovništva u svetu nije glasalo za rezoluciju koja će, kako je naveo - na kraju otvoriti Pandorinu kutiju. Istakao je da se nikada nije desilo u Generalnoj skupštini da glasanje o genocidu nije doneto jednoglasno i da su neki ljudi hteli da iskoriste političku moć i politizuju ovu temu. "Ovde se ne radi o pomirenju i sećanjima, već o otvaranju starih rana i stvaranju potpunog političkog haosa. Mnogi su hteli su da stave žig na naše čelo i nisu uspeli. Ponosan sam što sam imao priliku da branim pravo male zemlje da javno i glasno govori protiv onih veoma moćnih, ne vređajući nikoga, poklonivši se žrtvama, priznajući sve naše greške, sve zločine koje su neki od naših sunarodnika učinili, stojeći ovde pred vama ponosno i kao ponosan i dostojanstven Srbin koji to zna", naveo je. Dodao je i da će započeti dijalog sa "bošnjačkim sunarodnicima unutar Srbije" i poručio da će Srbija zadržati mir i stabilnost i poboljšati i unaprediti odnose sa susedima. "Ovo je sada i za nas i mi ćemo raditi na razvijanju mira i daćemo doprinos tome", rekao je Vučić. Predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila je da "ovo glasanje nije kraj, već početak novog svetskog poretka i da će se nastaviti borba". "Srbija u Njujorku nije dozvolila da se stigmatizuje naš narod. Srbija je pokazala kako se bori za svoje interese, ali i kako se bori za svet i principe međunarodnog prava. Više od dve trećine sveta nije glasalo za rezoluciju. Čitav svet je video bahatost i arogantnost velikih sila. Napravili su pravila igre tako da može da se predloži rezolucija bez pitanja za zemlju na koju se odnosi, a to je Bosna i Hercegovina. Dakle, BiH nije bila iza te rezolucije, već jedan član predsedništva. To govori koliko su bili objektivini. Bilo bi ljudski da su u jednoj rečenici pomenuli sve žrtve, ali nisu. I to će ostati zapamćeno. Prekršen je Dejtonski sporazum i mi ćemo biti uz naš narod u BiH. Sačekaćemo nekoliko dana da vidimo šta će se dešavati. Ono što sada mogu da kažem da je ovo veliki faul zapadnih sila", rekla je Brnabić gostujući na RTS-u. Oglasio se i bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji je na društvenoj mreži Eks naveo da rezolucija o genocidu u Srebrenici jeste usvojena, ali da odnos glasova u Generalnoj skupštini UN pokazuje da njeno usvajanje nema potreban legitimitet. "Oni koji slave na ovakav način usvojenu rezoluciju su ne samo zloupotrebili i politizovali žrtve Srebrenice, nego su i otvorili opasan istorijski presedan - od danas, po prvi put u istoriji, pitanje zločina genocida uvek može biti predmet diskusija, politizacije i oportunističkih tumačenja. Takav presedan svakako ne vodi pomirenju, već postaje mogući osnov za podgrevanje konflikata širom sveta do tačke ključanja. Procedura za usvajanje ove rezolucije, nažalost, nije podrazumevala uključivanje svih potrebnih elemenata i aktera od početka u svrhu postizanja konsenzusa, već je suprotno tome doprinela podeli sveta na ovoj temi", naveo je Tadić. Bivši predsednik Srbije je zaključio rečima da "umesto konsenzusa povodom teme sećanja na žrtve, danas imamo podelu sveta povodom teme genocida." Svoj stav na istoj mreži podelio je i beogradski muftija Mustafa Jusufspahić koji je naveo da "ovaj narod nije genocidan i da njegova Srbija to ne zaslužuje", dodajući da su kroz istoriju sigurno postojali pojedinci koji su imali takve sulude ideje, "ali one nisu zarazile narod koji se i danas bori protiv takvih ideja bilo gde u svetu". "Srbija je moja zemlja, u njoj živimo i Bogu se molimo u džamijama, crkvama i sinagogama. Na hiljade džamija postoji gde se oko 600.000 muslimana koji ovde žive mole. Muslimani na teritoriji Srbije koja je pod vlašću većinskog pravoslavnog stanovništva žive i rade u slozi i dele zajedničku sudbinu vekovima i ja to kao musliman moje Srbije svedočim“, napisao je muftija Jusufspahić na društvenoj mreži Iks. "Moja Bosna i Hercegovina je propatila i svaku njenu bol sam proživljavao u svom srcu. Njen život kao i život moje Srbije je od Boga nam dat da jedni sa drugima pod ruku u slozi živimo. Budimo pametni i greške iz prošlosti ne ponavljajmo, popravimo ih i budimo bolji ljudi. Bog nas pomogao“, zaključio je. Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas pozvao je dan ranije predsednika Srbije Aleksandra Vučića da podnese ostavku, sa obrazloženjem da posle njegovog novog poraza, ovoga puta u UN, ne može da ostane na toj funkciji. "Sam je od rezolucije napravio najvažnije pitanje za našu budućnost, lagao je da ćemo biti proglašeni genocidnim narodom i da ćemo plaćati ratnu odštetu. Od rezolucije, koja je zaista loša i izazvaće nove tenzije u regionu, napravio je pitanje svih pitanja, borbu svih borbi i u toj borbi je po ko zna koji put izgubio i obezbedio sebi mesto u istorijskim čitankama, što je toliko želeo", naveo je, prenosi agencija Fonet. Đilas je ocenio da će generacije učiti šta je svojoj zemlji uradio čovek koji je krenuo od poziva da se ubije 100 Muslimana za jednog Srbina i koji nikada nije prestao da bude "Šešeljev mali". "Srbija je umorna od stalnih poraza. Zato je vreme da "veliki vojskovođa" koji je izgubio sve bitke napokon ode u istoriju", poručio je Đilas. Biševac: Vučić manipulisanjem javnosti želi da svoju ratnohuškačku prošlost pripiše celom narodu Novinarka Safeta Biševac kaže je napetost koja je zbog usvajanja nacrta Rezolucije o Srebrenici prethodnih dana i nedelja podignuta u javnosti potpuno "nepotrebna i pogrešna i loša za društvo u Srbiji", te da se celokupan nastup predsednika Srbije u UN-u "dobro izrežirana politička predstava jednog maga političkog marketinga". "Na ovom svetu nema genocidnih naroda, nema genocidnih religija, rasa. Svi zločini su individualizovani. Naš problem je to što su građani toliko lenji da će retko ko uzeti tekst Rezolucije i pročitati i videti da tu ne piše ništa strašno i da je to samo izražavanje žalosti zbog genocida izvršenog u Srebrenici i iskazivanje poštovanje prema žrtvama. Međutim, ljudi to ne čitaju i oni će samo slušati predsednika koji histeriše, koji kuka, koji preti, koji moli i koji ubeđuje ljude da tu piše da su Srbi genocidni narod", kaže ona za Glas Amerike. A Vučić to čini kako bi podelio odgovornost za sopstvenu "ratnohuškačku prošlost" tokom devedestih godina sa celim narodom, dodaje Biševac. "Ja imam osećaj da Vučić neku političku odgovornost koju on zbog sopstvene ratnohuškačke prošlosti možda oseća u nekom deliću svog mozga želi da podeli sa narodom. I on time u suštini zaista čini lošu uslugu svom narodu jer je to predstava, patetika, sve je to histerija, sve to odgovara Vučiću, ali građanima ove zemlje nikako ne odgovara", ističe novinarka. Analizirajući moguće implikacije usvajanja rezolucije o Srebrenici u zemljama regiona, sagovornica Glasa Amerike kaže da očekuje produbljivanje podela i nastavak tenzija. "Ja se plašim da do incidenata može da dođe, pre svega u Podgorici – tamo je na protestu bilo incidentnih situacija i poruka da će rušiti vlast u Podgorici ukoliko Rezolucija bude usvojena. Oni nisu zadovoljni politikom premijera i predsednika prema Srbiji. A plašim se da će ovo izazvati i nove probleme u BiH. Vrh Republike Srpske je već najavio da će zatražiti mirno razdruživanje – što na našim prostorima nije moguće, ali ja se zaista nadam da će ove tenzije splasnuti za koji dan, da će se smiriti i da nećemo imati nekakvih ozbiljnijih sukoba, nemira ili političke krize. Vučić je političar koji živi od napetosti koje sam stvara i onda kada već dođe do ruba, on ume da povuče ručnu i ja se nadam da će se to i sada desiti", zaključuje Safeta Biševac. Korać: Negiranje genocida u Srbiji i ponašanje Dodika u RS najodgovorniji za usvajanje rezolucije Psiholog i bivši potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać govor predsednika Srbije u GSUN ocenjuje kao "dosta agresivan, ali i samoponižavajući govor", uz izostanak dokaza koji bi potkrepili teze koje je izneo. "To je bio jedan dosta agresivan govor u kom je on potpuno otvoreno napao Nemačku, a čak je i optužio da nije dozvilila Srbiji da vidi taj nacrt i da je to urađeno na neki nepošten način. Posle je rekao kako je Srbija mala zemlja koja je uvek na strani istine i optužio je svet da je licemeran i vrši pritisak na male zemlje da glasaju za rezoluciju kako ne bi izgubile pomoć, a nikakav dokaz za to nije pružio. Završio je držeći zastavu Srbije na stolu, a sebe je prikazao kao žrtvu svetskih moćnika koja se bori za istinu. O svemu je govorio sem o tome šta je netačno u toj rezoluciji, da li je bilo tog zločina i da li ga je sud tri puta označio kao genocid i zašto je on toliko protiv toga. Zanimljivo – tezu o genocidnosti naroda nije ponovio ali je on održao jedan agresivan, neprijatan, neiskren i ja bih rekao samoponižavajući govor", kaže. On takođe misli da je Vučić celokupnim angažmanom u predstavljanjem rezolucije kao dokumenta koji žigoše srpski narod u domaćoj javnosti u prethodnih nekoliko dana i nedelja pokušao da "sakrije sebe iza naroda". "On je vrlo aktivno podržavao politiku koja je u ishodu dovela do zločina u Srebrenici i on sada reaguje lično. On ovo sada vidi kao suđenje svojoj prošlosti i on misli da ga podsećaju namerno na to šta je on bio i za šta se zalagao. On se ponaša kao dete koje zatvori oči pa misli da je svet nestao. Ovo je za njega lično udarac i on u ovom trenutku brani svoju političku prošlost. On duboko personalizovano shvata politiku i da je sve protiv njega i to je jedna duboko paranoidna pozicija u kojoj on sada to shvata kao direktni napad na sebe i on se od toga brani. Osnovnom tezom o genocidnosti naroda, što je potpuna besmislica jer nijedan narod nije genocidan, on ne pokušava da skrene pažnju sa suštine te rezolucije, nego hoće da sebe sakrije iza naroda", smatra. Korać ističe da su upravo negiranje genocida u Srbiji i ponašanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u suštini najodgovorniji "za pojavu ove rezolucije". "Jučerašnji govor Dodika i to licemerje da održi sednicu Vlade u samoj Srebrenici i navodna želja da poseti Potočare je možda i najbolje pokazuje zašto je ta rezolucija donesena. A u Srbiji - od dolaska Vučića na vlast, a to je 12-13 godina vrši se rehabilitacija osuđenih ratnih zločinaca. Oni su rado viđeni gosti u televizijskim emisijama, njima se iskazuje poštovanje. Neki su, poput majora Šljivančanina poznatog još iz Vukovara, članovi glavnog odbora Srpske napredne stranke. Oni su u suštini javno i politički rehabilitovani i Vučić naravno o tome nije rekao nijednu jedinu reč", dodaje. Govoreći o posledicama usvajanja rezolucije na region, sagovornik Glasa Amerike kaže da su, kada se radi konkretno o Bosni i Hercegovini odnosi "već toliko loši da se čini da u ovom trenutku ne mogu da se načine još gorim", ali da u Crnoj Gori postoji šansa za dalje komplikovanje već komplikovane unutrašnje političke situacije. "Svakako će neko zadovoljstvo osećati pre svega Bošnjaci i svi oni koji u Bosni znaju da je to bio jedan težak zločin koji je označen od Haškog suda kao genocid. Ali odnosi su već toliko loši da, čini mi se, u ovom trenutku ne mogu da se učine još gorim. Dodik je pretio juče u svom govoru koji je izuzetno ružan, prizeman i uvredljiv za Bošnjake, ali mislim da će stvari u regionu ostati onakve kakve jesu. Izvesne posledice moguće su u Crnoj Gori gde je predsednik parlamenta predsednik prosrpske i proruske stranke Andrija Mandić tražio da se ne glasa za rezoluciju i juče i prekjuče su organizovane neke sitne demonstracije, ali se time pokazuje produbljivanje jednog unutrašnjeg sukoba, čak i unutar Vlade Crne Gore, tako da mislim da u celini nekakve negativne posledice mogu da se dese jedino u Crnoj Gori", navodi. Upitan i da prokomentariše najavu Milorada Dodika da će predložiti predlog o mirnom razdruživanju Republike Srpske i Federacije BiH, Korać kaže da je to "vrlo ružna i opasna kampanja koja se vodi već duže vreme", ali da ništa od toga ne može da se sprovede u delo jer Dodik nema podršku Beograda za tako nešto. "Republika Srpska ima manje od milion stanovnika i on se neće usuditi da krene ni u kakvu ratnu avanturu bez neke podrške spolja. Rusku podršku ima, ali nisam siguran da je ima za rat, a iz Srbije nema podršku za rat. To je samo još jedna manifestacija skandalozne politike koju vodi Dodik, ali koja na žalost ne nailazi na previše protivljnja unutar same Republike Srpske", zaključuje Žarko Korać. Lopandić: Vraćanje u devedesete Stručnjak za međunarodne odnose i profesor evropskog prava koji je radio i kao profesionalni diplomata Duško Lopandić izjavio je da je reakcija vlasti u UN povodom rasprave i usvajanja Rezolucije o genocidu građenje mostova prema prošlosti i vraćanje u devedesete, saopštila je danas ta partija. On je ukazao da su presude donešene prema konkretnim osobama, a ne prema srpskom narodu. "U toj rezoluciji se najviše pronalaze neki predstavnici vlasti koji su povezani sa politikom devedesetih i identifikuju se sa tekstom rezolucije. Srbija se godinama borila pred Međunarodnim sudom pravde i izborila se da ne bude osuđena za kršenje Konvencije o genocidu. Vlast se sad namešta da se uključimo u to pitanje", kazao je Lopandić, prenosi agencija Fonet. Lopandić je prokomentarisao i izjavu Ane Brnabić da se "borba nastavlja", pitajući "za šta se bore". "Ovo je politika žongliranja od danas do sutra. Za tri dana ova rezolucija više neće biti u fokusu već neka druga tema. Postoje teme koje su vitalne kao što je iseljavanje Srba sa Kosova prema kojoj se ne ulaže energije koliko je uloženo u Njujorku", naglasio je on. Za najave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o otcepljenju od Federacije Bosne i Hercegovine Lopandić je rekao da nema međunarodnih uslova da dođe do razdvajanja i da je to neka vrsta političkog performansa za domaću javnost. U tekstu su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet i Radio televizije Srbije
.jpg)
