Izvor: Southeast European Times, 03.Avg.2009, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milić: U ovom regionu može da bude mira
U ekskluzivnom intervjuu za Southeast European Times, vođa opozicione Socijalističke Narodne stranke Srđan Milić govori o Kosovu, NATO, EU i budućnosti.
03/08/2009
Brajan Salmi za Southeast European Times u Podgorici - 03/08/09
Trećeg oktobra 2008, vođa opozicione Socijalističke Narodne stranke Srđan Milić imao je odvažan, zapažen nastup u crnogorskom parlamentu, u kome je govorio o sveprisutnim glasinama da se vlada premijera Mila Đukanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sprema da prizna Kosovo.
"Crna Gora može da prizna Kosovo dan pošto to učini Srbija,“ rekao je Milić. Nije prošlo ni nedelju dana, Crna Gora je priznala bivšu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu.
Većina birača SNP su pripadnici mnogobrojne srpske manjine u Crnoj Gori, koja čini oko 30 odsto stanovništva.
SNP je osvojila 54,545 glasova na izborima u martu 2009 i ima 16 mesta u parlamentu.
U ekskluzivnom intervjuu za Southeast European Times, Milić je dao još jednu izjavu u vezi sa Kosovom. „Albansko pitanje u Crnoj Gori nije zatvoreno. Hajde da sačekamo i vidimo šta će da kaže Međunarodni sud pravde u Hagu,“ kaže Milić.
Crna Gora u NATO?
Pitanje statusa Kosova nije jedino pitanje koje se postavlja pred Crnu Goru. Crna Gora je 14. Decembra 2006. godine postala članica Partnerstva za mir, što je stepenica pre punopravnog članstva. Kod nas postoji jak pritajeni animozitet i odbojnost prema Alijansi zbog intervencije na Balkanu 1999.
Crnogorci su protestvovali zbog toga što je njihova vlada priznala Kosovo. [File]
Milić nagoveštava da je kampanja za članstvo Crne Gore u NATO do sada bila uspešna. „Pre dve godine bih rekao da ste poludeli ako mislite da bi Crna Gora ušla u NATO,“ kaže on.
Milić kaže da SNP još nije zauzeo stav o članstvu u NATO i da ne želi da pristalice stranke saznaju njegovo mišljenje iz medija.
Međutim, anketa koju je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) ustanovila je da 30 odsto ispitanika podržava ulazak u NATO, 43,3 odsto je protiv ulaska u Alijansu, dok je 26,7 odsto prijavilo da o tome nema nikakvo mišljenje. Te brojke se nisu promenile za više od 4 odsto od oktobra 2007, kada je CEDEM počeo da prati stavove Makedonaca o tom pitanju.
Milić kaže da se NATO promenio u deset godina posle svoje tromesečne vojne kampanje protiv Srbije i njene tadašnje bratske Crne Gore. Zbog toga pokušaj da se njegovim zemljacima „proda“ ulazak u NATO na kraju možda i neće biti sizifovski posao.
"Ne mislim da je NATO isti 2009. kao što je bio 1999. Mislim da je NATO danas više politička nego vojna organizacija,“ kaže opozicioni lider. Anketa CEDEM-a pokazuje da se neznatna većina Crnogoraca ne slaže sa Milićem – 20.3 odsto je izjavilo da je NATO „vojna organizacija“, 30,6 odsto su je nazvali „vojno-političkom organizacijom“, dok 21,7 odsto smatra da je NATO „političko-vojna organizacija“.
"Mislim da iz stanja bipolarnog sveta postajemo svet koji se bori protiv siromaštva, koji pomaže kada se dogodi neka prirodna katastrofa, koji radi na izazovima modernog doba i koji ne liči na onaj iz doba Hladnog rata NATO i Varšavskog pakta,“ kaže Milić.
Milić kaže da se nešto mora uraditi na tome da se prosvetle gotovo 50 odsto Crnogoraca koji forsiraju neznanje po pitanjima koja se tiču odbrane zemlje i njenim odnosima sa NATO. „To je nešto čime se moramo odmah pozabaviti. Ne smemo ostati iza svojih barikada i deliti se međusobno po tom pitanju.“
Crnogorske težnje za ulazak u EU
Žena prolazi pored bilborda u Podgorici na kome piše „Ne NATO-u“. Više od 43 odsto Crnogoraca ne želi da njihova zemlja uđe u Alijansu. [Getty Images]
Jednogodišnji Milićev mandat na mestu predsednika Nacionalnog saveta za evropske integracije okončan je prošle nedelje. Dok je bio na toj funkciji, čvrsto je verovao da je Crna Gora u stanju i da će ući u EU. On smatra da će „u narednih pet do deset godina, sve zemlje Jugoistočne Evrope biti zajedno u Evropi.“
„Jugoslavija je 1990. bila na vratima EU. U tom periodu imali smo mnogo mladih i talentovanih političara i izgubili smo 18, 19 godina. Moja generacija je izgubljena generacija. Ne želim da izgubimo još jednu generaciju.“
I pored toga, Milić kaže da Crnogorci ne bi trebalo da žure sa ispunjavanjem EU standarda. „Moramo da budemo ’vlasnici’ tog procesa. Ne smatram da je dobro reći ’ako uradite svoj posao, bićete primljeni u članstvo 2011.’ Nisu potrebni rokovi za naše članstvo u EU.“
„Crna Gora može da bude uspešna evropska priča, ali pre svega potrebno je da integrišemo Crnogorce u Crnu goru, a tek onda možemo da govorimo o evropskim i evroatlantskim integracijama.“
Korak ka regionalnom miru
„Da li biste dozvolile da se vaše dete oženi/uda Albankom/Albancem?
„Da,“ bez oklevanja kaže Milić. „O tome sa kim će se moje dete venčati ne odlučujem ja.“
Milić zastaje, pa kaže „Hoću da vam ispričam jednu priču.“
Dvadeset trećeg marta 1999, pred NATO intervenciju na Balkanu, Milića je pozvao jedan stari prijatelj, Albanac. Prve bombe pale su na samo desetak kilometara od Milićeve kuće, samo nekoliko sati posle tog telefonskog poziva. Dvojica prijatelja studirali su zajedno ekonomiju u Dubrovniku. Albanac je poslednjih devet godina živeo u Nemačkoj. „Prijatelj mi je rekao ’vidim šta nailazi. Molim te pošalji ženu i decu da budu kod mene.“
Milić zastaje, pa odvažno dodaje: „Ta vrsta duha uliva mi nadu da u ovom regionu može biti mira.“
Nastavak na Southeast European Times...
