Izvor: Blic, 27.Maj.2011, 20:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paskaljević: Moji filmovi imaju dušu

Naš proslavljeni reditelj Goran Paskaljević dobitnik je nagrade »Sergej Bondarčuk« koja mu je svečano uručena danas u Moskvi a pred put za »Blic« je otkrio i detalje vezane za novi film za koji je scenario pisao sa Filipom Davidom.

Goranu Paskaljeviću je danas u Moskvi, u okviru »Sveslovenskog foruma« svečano uručena nagrada »Sergej >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bondarčuk« koja mu je dodeljena za »doprinos filmskoj umetnosti u svetu«. Pokrovitelj ove prestižne manifestacije, koja je počela Danom slovenske pismenosti 23. maja i završava se krajem juna je predsednik Rusije Dimitrij Medvedev.

Pomenimo, dobitnik nagrade »Sveslovenskog foruma« za književnost je Valentin Rasputin, za likovnu umetnost Sergej Andrijako a priznanja se dodeljuju i u drugim oblastima stvaralaštva. Goran Paskaljević je ove godine jedini stranac kome je dodeljena velika nagrada prestižne manifestacije a koju su prethodnih godina dobili Teo Angleopulos, Anžej Vajda, Nikita Mihalkov....

Naš reditelj je pozvan da sutradan, po primanju nagrade, održi predavanje studentima filma na Univerzitetu u Moskvi.

U izjavi ovim povodom Goran Paskaljević kaže: « Velika mi je čast i zadovoljstvo da primim nagradu 'Sergej Bondarčuk', odnosno priznanje ove ugledne manifestacije i da, kako se to kaže, budem rame uz rame sa Valentinom Rasputinom, uz Solžnenjicina njavećim svremenim ruskim piscem. A još mi je veće da se sretnem sa tamošnjim studentima kinematografije. Strahovito mi je bilo interesantno... studentkinja Olesija Belokova radi doktorsku disertaciju o mojim filmovima i, neverovatno, neke stvari su i za mene samog nove«.

Kada je pre neku godinu na filmskom festivalu u Solunu dobio nagradu za životno delo »Zlatni Aleksandar« Goran Paskaljević je »optužen« da je balkanski humanista. Uz osmeh napominje da ima novih optužbi: «Sada me 'optužuju' da sam sveslovenski humanista. Humanost nije više prisutna na balkanu ili u »slovenskoj duši«, nego bilo gde u svetu. Ili je ima ili je nema. Verujem da je u mojim filmovima ima, i sretan sam što je prepoznaju gledaoci i kritičari širom sveta kao osnovno obeležje mog fulmskog stvaralaštva.

A o umetnosti, njenoj poziciji, moći ili nemoći danas veli: «U današnje vreme nemoć umetnosti se najviše ogleda u sveopštoj promociji šunda i prosečnih »umetničkih« tvorevina koje postaju supstitucija za pravu umetnost. Populizam je potpuno zavladao... Veliki problem, i velika tema.«

Ukazivanja poštovanja

Kada je Paskaljevićev novi film u pitanju, svojevrsna koincidencija je činjenica da se ove godine navršava 70 godina od osnivanja nacističkog logora na Sajmištu. Do dana danasnjeg ovaj prostor nije dostojno obeležen.

- Po mojoj kao i zamisli koscenariste Filipa Davida premijera filma biće iduće godine na dan sedamdesetogodišnjice obeležavanja Holokausta u svetu. Mislim da je to veoma važan datum i za Srbiju. I to ne samo kao poznavanje istorije i ukazivanje dužnog poštovanja. Bojim se da živimo u vremenu u kome rasizmi, ekstremi, ideologije »krvi i tla« poprimaju sve ozbiljnije razmere. A to su strašne pošasti koje, ma kako se nazivale, u osnovi imaju istu matricu, isti mehanizam a nepogrešivo i sigurno vode u kataklizmu u velika stradanja u sunovrat.«

Reditelj Goran Paskaljević je u jeku priprema za film »Kada svane dan«. Scenario je pisao zajedno sa Filipom Davidom, radnja je smeštena u današnje vreme ali se glavni junak priseća početaka Drugog svetskog rata a naslov je »Kad svane dan«. Govoreći o toj filmskoj priči i svojim motivima da se njome bavi Paskaljević napominje: «Film nosi i podnaslov 'kadiš'. To je jevrejska reč, u prevodu bi glasila 'molitva za mrtve’ a naziv je jedne muzičke kompozicije koja ima važnu ulogu u mom filmu. U svemu što sam radio moj moitiv je u osnovi uvek bio i ostao – ljudska priča. I u najobičnoj, najsvakidašnjojoj ljudskoj priči ima elemenat koji zavređuju paznju umetnika. A mi živimo na prostoru na kome se okolnosti, na žalost, uvek postaraju da onome što bi mogla biti obična ljudska priča dodaju razno razne dimenzije. Ovo je jedna od takvih.«

Sećanja glavnog junaka na početak Drugog svetskog rata u Beogradu odnose se, između ostalog, na logor na Starom sajmištu u kome je stradalo preko šest hiljada Jevreja.

- Istorijski podaci kažu da su već u prvoj polovini 1942. godine nemačke okupacione vlasti Beograda poslale depešu u Berlin da je Srbija prva u Evropi očišćena od Jevreja. Paskaljević ističe da je pomenuti logor izuzetno bitan za prošlost, za život glavnog junaka koji je »profesor muzike u poznim godinama a vreme i mesto radnje filma je danas i ovde. Igraće ga Mustafa Nadarević, veliki glumac sa kojim sam oduvek želeo da radim, ali tek sada mi se ukazuje prilika. I, da ne govorim previše o filmu. Još nije pala ni prva klapa.

Nastavak na Blic...