Izvor: Politika, 02.Sep.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muškarci su s Marsa, zato se vraćaju
Ne napuštajući predgrađe Moskve, šestorica dobrovoljaca će za „18 meseci samoće” stići do „crvene planete”, tamo nakratko boraviti i vratiti se na Zemlju. I sve to u skladu sa svakodnevnim navikama filozofa Imanuela Kanta
Osvajanje su započeli muškarci koji su ionako, kao što znate, pali s Marsa. Nije izvesno, međutim, da će im dozvoliti da se uspentraju uz Venerine bregove i brežuljke, iako nisu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i to ste već saznali, s te planete pristigli.
Putovanje u mestu, nazvano „18 meseci samoće” (ili 520 dana), oponaša odlazak, kratak ostanak i povratak s „četvrtog kamena od Sunca”. Toliko će potrajati jedinstven ogled uživo, u blizini ruske prestonice Moskve, sa šestoricom dobrovoljaca, ukrcanih trećeg juna u savremenu „Nojevu barku”, svim i svačim opremljenu i napunjenu.
Ali zato nemaju dnevno svetlo, telefonsku liniju i pristup Internetu (jedino s komandnim centrom), dišu prečišćeni vazduh i piju prerađenu vodu i kupaju se svakih deset dana. Na piće i cigarete ne smeju ni da pomisle.
Međunarodna družina kosmonauta, sastavljena od trojice Rusa (Aleksej Sistev, Suhrob Kamolov i Aleksandar Smolejevski), Kineza (Vang Jue), Francuza (Romen Šarl) i Italo-Kolumbijca (Dijego Urbina), sporazumevaće se na ruskom i engleskom. Napustiće dobrovoljno izgnanstvo tek šestog novembra 2011, bogatija za mnoštvo događaja koji će malčice podsetiti na čuvenu filmsku pustolovinu Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru”.
Kao u „Velikom bratu”
Na prvi pogled se ispostavlja kao da je dnevno-noćni boravak skrojen po ugledu na svakodnevne navike slavnog filozofa Imanuela Kanta, matematički pretočen u „tri puta osam”. Osam sati rada, osam dokolice i osam spavanja, uz uvek budne oči 70 svuda načičkanih kamera.
Glavni zadatak neobičnog poduhvata jeste neprestano nadgledanje duševnog stanja koje je najranjivije na dugotrajnim kosmičkim krstarenjima. Nagoveštaji uznemirenja ispoljiće se, prema mišljenju socijalnog psihologa Pedija O’Donela s Glazgovskog univerziteta, posle šest meseci, na šta upućuju dugotrajne plovidbe u podmornici ili izbivanja istraživača na Severnom polu. Iz velike napetosti očas iskoče varnice nesporazuma.
Iako su učesnici naučnici koji umeju da prikriju svoje nezadovoljstvo, pritajeni okidač mrzovolje krije se u razdvajanju od voljene osobe. A 38-godišnji Aleksej Sistev se oženio četiri sedmice uoči ulaska. Hoće li on pre svih popustiti?
Iznenadićete se: olakšavajuća okolnost je 24-satno snimanje, kao u „Velikom bratu”, koje na volšeban način opominje ljude da se suzdržavaju u izlivima besa. I povrh svega, izostanak uobičajene napetosti pri uzletanju astronauta.
Poruke i pozivi kasne
Program „Mars 500”, pod okriljem Biomedicinskog instituta iz Moskve, počeo je u novembru 2007. dvosedmičnom proverom opreme i postupaka. U martu dve godine docnije četvoricu Rusa i dvojicu iz drugih evropskih zemalja zatvorili su 105 dana u pet nepropustljivih (hermetički izolovanih) odeljaka, od kojih je jedan dočaravao površinu „crvene planete”.
Ostala četiri su: medicinski (s dva ležaja, toaletom, spravama za preglede, laboratorijom i dijagnostičkim kutkom), stambeni (sa šest pregradaka, kuhinjom i trpezarijom, sobom za odmor, glavnom nadzornom prostorijom i toaletom), trenažer (s tri uzana kreveta za najviše tri člana posade, dve radne stanice, toaletom, kontrolnom sobom za prikupljanje podataka, video nadgledanjem i komunikacijama i tako redom, koji se koristi samo 30 dana za vreme obletanja oko Marsa) i skladišni (izdeljen na četiri dela za čuvanje namirnica, opite s biljkama, kupatilom, saunom i vežbaonicom).
U svima se neprekidno održavaju veštački atmosferski uslovi i prirodni barometarski pritisak.
Prvih 250 dana posvećeni su oponašanju leta do Marsa, drugih 30 boravku na toj planeti i treći 240 povratku na Zemlju. Dobrovoljci će iskusiti brojna iskušenja kao u stvarnom putovanju, osim kosmičkog zračenja i bestežinskog stanja. Čak će elektronske poruke i razgovori sa komandnim sedištem stizati s 40 minuta zakašnjenja, kao da prevaljuju rastojanje do Marsa i natrag.
Početni koraci u iskrcavanju na Mars preduzeti su pedesetih godina prošlog veka, a u međuvremenu su se vodeće svemirske sile utrkivale u obelodanjivanju svakojakih obećanja. Zalogaj je, međutim, suviše krupan iz mnogih razloga: novčanih, tehnoloških, zdravstvenih, duševnih i ko zna kojih još. Svaki učesnik zaradiće po 100.000 dolara.
Sledeći put zatvoriće isto toliko žena. Valjda za Mars?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 02.09.2010.
.jpg)
