Izvor: Blic, 04.Avg.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvadrat stana u Moskvi skoro 6.000 dolara
Stan u Moskvi danas mogu da kupe samo oligarsi, vrhunski menadžeri i suvlasnici u velikom biznisu, ljudi koji stambenih problema ionako već odavno nemaju. Prema proceni stručnjaka, od ogromne većine građana, uključujući pripadnike tzv. srednjeg sloja, stan u glavnom gradu Rusije može da kupi samo jedan odsto.
Prognoza s početka godine da će se cene stanova stabilizovati i prestati da idu "nebu pod oblake", nisu se obistinile, pa su cene u rubljama za prvo polugodište >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porasle za 22,6 odsto, a u dolarskom ekvivalentu za skoro 30 odsto.
Prema podacima analitičkog centra IRN.RU, prošle nedelje je prosečna cena kvadratnog metra, uprkos letnjem zatišju, porasla za 0,5 odsto i sada iznosi 5.973 dolara.
U skupoći prednjače jednosobni stanovi i oni u zgradama izgrađenim '60-ih i '70-ih godina, a najviše se traže stanovi u kvartovima "spavaonicama", oko Moskovskog kružnog autoputa i iza njega.
Najskuplji stan - za 22 miliona dolara - pronađen je u uličici Korobejnik uz obalu reke Moskve, nedaleko od Hrama Hrista Spasitelja, na tzv. zlatnoj milji. Taj stan vredi 109.000 dolara po kvadratnom metru.
Najjeftniji (naravno, po moskovskim merilima) je "stan" od 24 kvadrata u petospratnici u severo-istočnom okrugu Moskve. On košta "tričavih" 160.000 dolara.
Uz takav nivo cena, kupovine stanova su lišeni i pripadnici "srednje klase" sa prosečnim mesečnim primanjima od 1.500 do 2.000 dolara.
Eksperti smatraju da su moskovski stanovi precenjeni najmanje 1,5 do dva puta i da je malo logike u tome što stan hotelskog tipa s prozorima koji gleldaju na Moskovski kružni autoput košta koliko i trosoban apartman na morskoj obali u Španiji.
Stanovi u Moskvi su definitivno skuplji nego u Njujorku i Londonu, gde u proseku koštaju 5.000 dolara po kvadratnom metru.
Među glavne uzroke ove apsurdne situacije, stručnjaci ubrajaju nestabilnost na svetskom finansijskom tržištu, ali i "psihološki faktor" u uslovima kolebanja dolara i makroekonomskih pokazatelja, kada prodavci odlučuju da sačekaju s prodajom.
To smanjuje ponudu na tržištu, a istovremeno, mnogi žure da, pri rastu inflacije, zarađene pare ili uštedu ulože u nekretnine.
Za većinu stanovnika Moskve se tako pokazuju manje više dostupnim samo stanovi u Podmoskovlju, na 20 do 30 kilometara od moskovskog kružnog puta, ali cene su i tamo značajno porasle.
U Podmoskovlju cene kvadrata rastu zahvaljujući potražnji Moskovljana, a u Moskvi cene na više "guraju" žitelji ruskih regiona koji rade u visokoprofitabilnim privrednim granama, pošto znatan deo ogromnog priliva "naftnih dolara" ostaje na tržištu nekretnina u Moskvi. Tako sve veća cena nafte postaje indikator rasta cena na tržištu nekretnina.
Na visoke cene utiče i manjak ponude, iako je od početka godine izgrađeno nešto više od milion kvadratnih metara novog stambenog prostora.
Po socijalnom programu, u Moskvi se gradi oko 30.000 stanova godišnje. S obzirom na činjenicu da ovde prosečna porodica ima tri člana, lako je izračunati da je u te stanove moguće smestiti svega 100.000 ljudi.
Samo malobrojni, dakle, uspevaju da svoje uslove stanovanja poprave preko socijalnog programa u gradu koji ima više od 12 miliona stanovnika.
Cene rastu mnogo brže nego prihodi Moskovljana, pa ni hipotekarni krediti više ne pomažu zato što i oni postaju manje dostupni zbog pogoršanih uslova dobijanja i više kamate - 12 do 14 odsto na godišnjem nivou, za razliku od prošle godine, kada je kamata bila između devet i 11 odsto.
Neke banke su smanjile broj hipotekarnih programa, a postoje i one koje su ih potpuno ukinule.
Prema rečima vodećeg analitičara centra IRN.RU Olega Repčenka, Moskovljanin koji zarađuje 2.000 do 3.000 dolara mesečno ne može ni sa hipotekom da kupi pristojan stan u svom gradu.
Za to mu treba plata između 4.000 i 5.000 dolara, a ako ima porodicu i decu, onda stan ne može da kupi ako nema platu bar 10.000 dolara.
