Izvor: TvojPortal.com, 05.Jul.2011, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari i opšti interes
/dnevnik.rs/ Predlog lidera URS-a Mlađana Dinkića da se ukinu upravni odbori u javnim preduzećima u Srbiji do sada je naišao na mlak prijem koalicionih partnera, dok se opozicione stranke nisu javno izjašnjavale o ovom pitanju. Nakon što su progurali izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u URS-u već da rade i na izmenama >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Zakona o javnim preduzećima. Dinkić je tu inicijativu već nazvao udarom na partokratiju u javnom sektoru, čiji je i sam deo bio od kada se bavi politikom, a planira da se o ovim promenama raspravlja već u avgustu.
Sličnu ideju imala je Demokratska stranka koja se, makar deklarativno, zalaže za depolitizaciju i profesionalizaciju javnih preduzeća, ali do sada na tu temu nije imala konkretnih predloga, osim predizbornih obećanja.
Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija” za „Dnevnik” kaže da mu je svaka ideja o reorganizaciji načina upravljanja javnim preduzećima simpatična jer otvara pitanje svrsishodnosti sadašnjeg ustrojstva koje očigledno ne funkcioniše kako treba.
– Očito je da podela na direktora, upravni i nadzorni odbor ne valja jer oni u mnogim slučajevima nisu mogli sprečiti zloupotrebe ili ih uočiti na vreme – smatra Nenadić. – Nešto je potrebno učiniti i izmeniti način upravljanja, kao i kontrolu nad javnim preduzećima. Kako to konkretno izvesti iz Dinkićevog predloga se ne vidi baš najbolje.
Nenadić kaže da nije važno kako će se zvati upravljački organi, hoće li biti upravni i nadzorni odbori ili nekako drugačije.
– Važno je da imaju ovlašćenja, a naročito odgovornost, primerene ostvarenju svrhe njihovog postavljanja. To znači da treba da obezbede upravljanje i nadzor kako to treba da rade u tim preduzećima, što sada najčešće nije slučaj – objašnjava Nenadić.
Kada bi Dinkićeva ideja, na čiju formulaciju još čekamo, bila pretočena u skupštinsku odluku, više od 700 upravnih odbora u javnim preduzećima bilo bi izbačeno iz struktura upravljanja, čime bi država uštedela oko četiri miliona evra, ali bi i članovi odbora ostali bez lepih honorara, što bi se desilo i njihovim partijama, kojima ovi deo novca moraju da uplaćuju na račune.
Budući da je otvorena praksa da partije – pobednice na izborima prvo što rade kad dođu na vlast je da raspoređuju svoje kadrove na direktorska mesta i u upravne odbore, što svima zajedno donosi dosta novca i prilika da za svoj račun kontrolišu tokove novca u ovom sektoru, pitanje je hoće li biti spremne na to da pristanu na tako radikalne promene.
Nenadić kaže da je ideja URS-a pravno moguća, ali je potrebno da predlog izmene zakona bude dobro formulisan kao i da bude razmotren u stručnoj javnosti.
– Da li je to politički moguće, ne znam. Mislim da su sada mnogo veće šanse da takva reforma prođe nego posle narednih izbora – tvrdi sagovornik „Dnevnika”.
Na pitanje snose li političari koji sede u upravnim odborima deo odgovornosti za korupciju u Srbiji, Nenadić kaže da oni treba da odgovaraju u granicama svojih ovlašćenja.
– Kod kolektivnih tela odgovornost se malo teže dokazuje. Čini mi se da su mnogi te položaje shvatili više kao nagradu nego kao zadatak koji treba da obave i zaštite javni interes – zaključuje Nenadić.
Bilo kakva promena politike upravljanja javnim preduzećima do sada je bila neprihvatljiva za političku elitu. Sporadično bi pojedini političari sakupljali političke predizborne poene pričom o postavljanju direktora profesionalaca u javna preduzeća, ali bi takvi pokušaji propadali zbog manjka volje.
Poslednji od pokušaja da se tako nešto desi bila je inicijativa gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića, koji se pred izbore zalagao za takvu promenu, ali ideju nije mogao da sprovede zbog protivljenja koalicionih partnera. Tačka na priču je stavljena kada je i DS, kojem pripada, u uprave javnih preduzeća u gradu ipak poslao svoje članove.
P. Klaić
Protočni partijski bojleri
Upravni odbori i direktorska mesta, naročito u lokalnim samoupravama, uglavnom služe kao protočni bojleri, da partije namire apetite svojih „apartčika”. Novi Sad je dobar primer te politike. Gotovo da ne postoji sednica Skupštine grada na kojoj nema desetak razrešenja i postavljanja novih članova upravnih i nadzornih odbora. Sporadično tu nađe mesto i neki stručnjak, ali se najčešće radi o smenama partijskih ljudi koji tako dobijaju šansu da zarade „neki ekstradinar”.
U tom trendu bila je i poslednja sednica na kojoj je razrešeno čak petnaest članova raznih odbora i direktora javnih preduzeća, na čija mesta su došli drugi kadrovi.
politikaSrbijaURSmladjan dinkicopsti interesukidanje upravnih odbora
