Izvor: RTS, 13.Jan.2014, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidić i Katar, 2022, samo kao povod
Kada bih birao naijteresantnije sportske vesti u prošloj sedmici na listu bi definitivno ušle ona o odlasku Nemanje Vidića iz Mančester junajteda i vest da će se Svetsko prvenstvo u Kataru igrati u zimskim mesecima. Osim što su zanimljive same po sebi, u osnovi imaju još nešto zajedničko.
Prvu je saopštio Silvano Martina, 60-ogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fudbalski menadžer rođen u Sarajevu, već više desetina godina sa stalnom adresom u Milanu. Njegova izjava da će čuveni fudbaler napustiti klub izazvala je mali potres na fudbalskom tržištu.
English version
Ako je ta vest bila potres tvrdnja generalnog sekretara Fife Žeroma Valkea da će se Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine igrati u zimskim umesto letnjim mesecima bila je fudbalski zemljotres.
Silvano je svoju zanimljivu vest podelio sa slušacima italijanskog CRC radija a Valke sa slušaocima Radija Francuska.
Dakle, obojica su te vesti u medijima iz svojih zemalja. Na tržištu informacija te dve vesti vrede para. Doslovce, bile bi plaćene novcem, pogotovo u Engleskoj, Americi ili u sve uticajnijim medijima iz arapskog sveta.
Martina i Valke su izabrali su svoje medije, medije iz svoje domovine. To što i u Italiji u u Francuskoj postoje uticajniji mediji od ova dva samo pokazuje da im je važno bilo da to objave „kod kuće".
Istina je da Italija i Francuska imaju ogroman uticaj na svetsko javno mnjenje ali daleko manje od medija iz engleskog govornog područja.
Kada bih ovoj priči dao lokalne boje ne bih mogao da pronađem primer da se tako nešto desilo u Srbiji.
Ovde ne samo da imate ljude iz sporta koji ne žele da daju intervjue srpskim novinarima već imate i sportiste i trenere, koji o stvarima koje su pre svega od značaja za ovadšnju javnost, radije daju izjave inostranim medijima.
Nema sumnje da su novinari u najvećoj meri krivci za ovakav odnos ali deo „krivice" pada i na drugu stranu.
Prvi put sam osetio neku vrstu nacionalne diskriminacije kada je u Beogradu pre više od deset godina gostovala poznata inostrana reprezentacija. Tada je čuveni domaći fudbaler, koji je igrao u zemlji odakle su bili gosti, deset minuta dao lokalnim novinarima a onda se okrenuo inostranim i odgovarao sat vremena.
Taj odnos na relaciji sportisti-novinari nikada i nigde nije jednostavan i lak. A čini se da ne postaje bolji ni kako vreme prolazi.
I dalje nije jasno da li je taj odnos narušen jednostavno zbog nepoverenja ili zakona tržišta. Ili zbog oba razloga.
Ali prvi korak u poravljanju moraju da načine sportisti i treneri ali sledeća dva moraju novinari.
