Izvor: MozzartSport.com, 27.Dec.2017, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

The Wrong One

Druga sezona na klupi Mančester junajteda potvrđuje da je karijera Žozea Murinja u padu

Ništa se u životu ne dešava slučajno. Samo valja znati „čitati“ i tumačiti signale. Onaj kad lopta prolazi prvo kroz ruke, a onda i kroz noge Žozea Murinja, a da nema ni zrno šanse da je ukroti i vrati na teren, ilustracija je nemoći Portugalca na klupi Mančester junajteda. I poziv za uzbunu u velikanu. Pa i šire.

Ko razume znakove.

Nije slučajno >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << lopta skliznula kroz Murinjove ruke tokom meča sa Barnlijem (2:2), gde je njegova ekipa - opet - bila zaglavljena između visokih ciljeva srazmernih klubu naročite tradicije i nesposobnosti onih koji ga vode da ambicije ispune. Makar to bila i samo jedna pobeda na Boksing dej. Ne, Murinjo ni to više ne može i zato mu „bubamara“, bilo da se kreće sporo ili brzo, šapuće:

„Više ti nisam prijatelj, izdao si me“.

Još (samo) nju nije okrivio. Nema prema kome nije upro prst krivice za ovih godinu i po na Old Trafordu: sopstvenim igračima, sudijama, rivalima, novinarima... Moraće da nađe neku zamerku i lopti, jer živi u svetu u kome jedino on nije odgovoran za loše rezultate i još jednu sezonu bez titule. A čovek koji sam sebe prozove „The Special One“ (Posebni) gubi tlo pod nogama, pa i izjava posle oskudnih 2:2 u poslednjem premijerligaškom kolu nagoveštava da nije daleko dan kad će zaratiti sa upravom:

„Skoro 330.000.000 evra potrošenih na pojačanja nije dovoljno. Siti kupuje bekove i štopere po cenama prikladnim za napadače“.

Nije nego.... A šta je kupio Murinjo?

Leta 2016, kad je na Instagramu ponosno najavio dolazak u klub koji je poslednji put bio veliki dok ga je vodio ser Aleks Ferguson, doveo je Zlatana Ibrahimovića bez obeštećenja, Henrika Mhitarijana, Erika Baija i Pola Pogbu. Godinu dana kasnije Viktora Lindelefa, Nemanju Matića i Romelua Lukakua. Zbirno 300.000.000  funti, odnosno 330.000.000 evra.

Ključna pitanja: da li je bilo ko od ovih igrača bolji u Mančesteru nego što je bio u svom prethonom klubu? Da li više doprinosi rezultatima nego u ranijim sredinama? Da li Pogbino napuštanje uređenog sistema kakav je Juventusov ili sputavanje, na primer, Mhitarijanove kreacije zahtevima da igra odbranu dovodi do toga da sam Mančester izgleda negledljiv? Nek’ bude i ružan za gledanje, ali da makar ima rezultate... Ne, Posebni je uspeo da stvori tim koji očima ne može da se gleda - nema atrakciju, nema ritam koji lomi rivala - a tek nema rezultate kojima može da se pohvali.

Kako stoje stvari neće ih ni imati, jer su Murinjove procene pogrešne. Ko mu je branio, na primer, da kupi Gabrijela Žezusa za 32.000.000 evra koliko ga je, isto leto kad je stigao u Junajted, platio Pep Gvardiola, a onda čekao da Brazilac donese titulu Palmeirasu i ovenčan krunom šampiona stigne u Siti? Ko mu je branio da kupi boljeg špica od Lukakua? Ako već želi da troši i to rukovodstvo može da mu priušti, što nije istresao džak novca pred Harija Kejna? Ili, što mu je najbolji igrač tima - golman!

Čak i da se razneže braća Glejzer, da već ove zime ili narednog leta daju Murinju više novca nego arapski vlasnici Sitija i Pari Sen Žermena zajedno imaju apsolutno pravo da ga pitaju tad, ako ne i sad:

„Ček malo, hoćemo li da igramo kao Siti ili da osvajamo trofeje“.

U fudbalu nema garancija, ali tek nema Žoze Murinjo za šta da se uhvati ako se temeljno sagleda njegova karijera posle odlaska iz Intera. A prošlo je sedam i po godina. Za to vreme samo dve titule: jedna sa Realom i jedna sa Čelsijem. Nijedna Liga šampiona. Nijedno finale Lige šampiona... Kolekciju je uvećao osvajanjem dva Liga kupa, jednim Superkupom Španije, ima i Ligu Evrope, ali to je tek da zamaskira neuspehe na glavnim poljima, jer su sva pomenuta takmičenja drugorazredna u odnosu na ona za koja je sam sebe projektovao.

Uspeo je Murinjo čak i da razbije mit o tome kako „osvaja titulu u drugoj sezoni“. Uspevalo mu je i u Realu i u Čelsiju (drugi mandat), ali ove neće. Štaviše, način na koji posluje, na koji ratuje sa svima, ne sagledava i još manje rešava probleme, način na koji mu tim igra (ili ne igra) sugeriše da mu je karijera u velikom padu i da postaje predvidiv. Neko će reći prevaziđen. Da postaje Arsen Venger koga tako često voli da „oplete“. A sa njim na klupi Mančester junajted je na sjajnom putu da postane Liverpul, da na šampionski trofej čeka skoro tri decenije, zagledan u budućnost i da opet ne vidi kad bi mogao da postane prvak Engleske.

A ne tako davno na istom mestu odakle Žoze Murinjo i bespomoćno gleda nesposobnjakoviće kako ne mogu da pobede Lester, Bristol Siti i Barnli, sedeo je ser Aleks Ferguson. Razlika između sadašnjeg i današnjeg Mančester junajteda bila je u stavu. Trenerskom. Škot je izgledao toliko siguran u ono što radi da je jedina dilema pred početak utakmica na Old Trafordu bila da li će protivnici poput nabrojanih da prime dva ili tri komada. Standarde nije spuštao. A imao je i on „falš“ robu. Samo je mnogo veći um od Posebnog da dijagnostifikuje problem i reši ga. I da ode kao pobednik.

Setite se samo čudense završnice kad Siti golom Aguera u poslednjoj sekundi osvaja titulu, ostavlja Fergusona zaleđenog lica da u Sanderlendu plače nad sudbinom, ovaj odlaže odlazak u penziju, ostaje još jednu sezonu i kaže:

„E, sad ćete da vidite kako se to radi“.

I pobeđuje.

To Žoze Murinjo nema (više). Dok je vodio Porto, Inter i Čelsi, koji su u odnosu na Real Madrid i Mančester junajted klubovi drugog reda, osećao se komotno. Odgovarala mu je pozicija autsajdera na velikoj sceni. Zato je maltretirao upravo Mančester i Barselonu i stizao do finala Lige šampiona. Osvajao ih. Poslednjih sedam godina - ništa. Ništa zato što veliki broj analitičara smatra da je Murinja pregazilo vreme. Da ga nagriza sujeta. Da kvalitete ispoljene s početka trenerske karijere lagano (samo)uništava. Zato što mu je ego veći od Old Traforda i zato što neće da prizna najpre sebi da ima boljih.

I da više nije The Special One. Da klizi kao statusu The Wrong One (Pogrešan). Bar kad su u pitanju najveći klubovi, poput Reala i Mančestera. Sam sebi urušava reputaciju, da će - ako nastavi ovako - izgubiti pravo da se jednog dana nada poslu u sredini sličnih veličina. Na primer: Bajernu, Barseloni, Juventusu...

Ima i u tim klubovima mudrih ljudi, sposobnih da vide budućnost u kojoj se fudbal igra brže, efikasnije i maštovitije nego što rade timovi Žozea Murinja.

(FOTO: Action images)

Nastavak na MozzartSport.com...