Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šampionska titula kao kamen oko vrata
U Zvezdi sve mora da se menja iz temelja zbog zaostatka od osam bodova za Partizanom, ali ne i u Realu zbog isto tolikog manjka u odnosu na Barselonu, u Milanu zbog 13 bodova manje od Juventusa, Liverpulu zbog toga što mu je za isto toliko odmakao Mančester junajted, Hamburgeru što kaska 16 bodova za Bajernom...
Crvena zvezda je druga sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osam bodova manje od Partizana, koji je na prvom mestu u prvenstvu Srbije. I u bivšem evropskom prvaku, sve mora da se menja iz temelja.
Real je treći sa, takođe, osam bodova manje od Barselone, koja je na prvom mestu u prvenstvu Španije. U najvećem klubu na svetu ništa ne ruše.
Milan je 13. sa 17 bodova manje od Juventusa, koji je na prvom mestu u prvenstvu Italije. U sedmostrukom evropskom prvaku ništa ne ruše.
Liverpul je, takođe, 13. sa 15 bodova manje od Mančester junajteda koji je na prvom mestu u prvenstvu Engleske. U petostrukom evropskom prvaku ništa ne ruše.
Hamburger je deseti sa 16 bodova manje od Bajerna, koji je na prvom mestu u prvenstvu Nemačke. U prvaku Evrope za 1983. ništa ne ruše
Evropski prvaci, pa drugoligaši
Crvena zvezda je poslednji put bila prvak države 2007. Smak sveta!?
Liverpul nije šampion od 1990, a Hamburger od 1983! Tamo nije smak sveta.
Crvena zvezda je druga. Ko to da preživi! Notingem forest je dva puta bio prvak Evrope, a sad je u Drugoj ligi. I život ide dalje. Od evropskih prvaka su ispadali u Drugu ligu ili po kazni prebacivani u nju i Mančester junajted, Milan i Juventus. Vratili su se i ponovo bili najbolji u državi.
Zvezda se najniže spustila 1963. Tada je bila sedma u ligi, koja je imala 14 timova. Bila joj je to treća uzastopna sezona bez ijednog trofeja, što je najduže do tada.
Za sve to vreme nije promenjen trener. Milorad Pavić je otišao naredne sezone kao osvajač „duple krune”, posle osam godina na klupi Zvezde!
Ali, to je bilo nekada. Sad čim Zvezda izgubi utakmicu tu je negde i pitanje o ostavci ili smeni njenog trenera. Ako se sezona završi bez titule prvaka, onda je na meti i predsednik kluba.
... i 2007. (stoje: Kastiljo, Gaj, Đokić, V. Đorđević, Ranđelović, Milovanović; kleče: Burzanović, Basta, Anđelković, Georgijev i Koroman)
Tako je bilo pre ove uprave, tako je sada, a tako će, verovatno biti i kad dođe nova, pa onda ona posle nje. Kuda to vodi pokazuju rezultati. Od kako je postala evropski prvak 1991. Crvena zvezda je do sada promenila trenera 27 puta! U proseku nijedan nije ostao celu sezonu.
A ni predsednici ne prolaze mnogo bolje. Dragan Džajić se povukao 2005, Dragan Stojković 2007, Toplica Spasojević 2008, Dobrivoje Tanasijević (Den Tana) 2009, a sada i Vladan Lukić. Naredni će biti šesti za samo sedam godina!
Šampionska titula je Zvezdin kamen oko vrata. Podrazumeva se da je predsednik obeća, jer je nezamislivo drugačije. Ko bi onda bio za njega?
I ta obećana titula razara klub opasnije nego da se pojavilo klizište na stadionu. Ona guta igrače, trenere, uprave...
A Crvena zvezda, kao i svi ostali njeni suparnici, a tako je i u ostalim sportovima, poziva navijače da joj pomognu da pobedi. I umesto da njeni igrači dobrom igrom privlače gledaoce, a broj kupljenih ulaznica je najbolji pokazatelj koliko neki tim vredi, publika treba da na sve moguće načine nadoknadi njihove nedostatke na terenu.
Tim u kojem je najvažniji „12. igrač”
Pošto igrači osećaju da njihov tim nije ništa bez „12. igrača”, onda oni sa „severa” s razlogom traže od prvotimaca, a i od uprave, da im polože račune za uzaludno pravljenje paklene atmosfere na tribinama i svega onoga što proističe iz toga. Bez imperativa pobede verovatno bi utakmice ličile na utakmice, a ne na bojno polje.
A moguće je i da Zvezda ne bi već pet godina bila bez titule prvaka (kako sada stvari stoje preti joj još jedna). Igrači bi, bez tih psiholoških bukagija, verovatno bolje igrali, a sigurno bi više morali da računaju na sebe, nego na pomoć s tribina.
Treneri bi mogli temeljnije da se posvete radu, jer se od njih ne bi tražilo da u isto vreme i seju i žanju. Uprava bi dobila priliku da radi mirnije i da bude hrabrija.
Da je recimo za ovih pet godina umesto kupovine fudbalera, koji je trebalo da vrate titulu, pružena prilika igračima iz sopstvenog podmlatka i onima koji bi se uklopili u sistem igre koji se uči u klupskoj fudbalskoj školi (tako je Miljanić stvorio onu generaciju s Džajićem, koju je samo splet okolnosti sprečio da 1971. uđe u finale Kupa šampiona), rezultati ne bi bili lošiji od onih koji su postignuti (titule nema, pa nema), a bio bi stvoren tim. Možda još važnije – bile bi sačuvane silne pare, koje su otišle na igračka, trenerska i ostala pojačanja, to jest u dugove, krst koji Zvezda sve teže nosi.
Ivan Cvetković
Sutra: Dogovorna cena umesto stvarne vrednosti
objavljeno: 14.11.2012.
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
