Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Nemanja Vidić
Utorak kad je otišao Vida
Centarhalfovi, izgleda, poseduju instinkt koji im govori da dolazi trenutak kada više nisu u stanju da odbrane svoj čopor. Da li Užičanin, heroj Old Traforda, zato napušta stadion snova? Gotovo je, Nemanja Vidić i Mančester junajted su presekli. „Crveni đavoli” i njihov kapiten se rastaju. Nemanja se naredne sezone seli u nešto toplije krajeve, gde kiša i hladnoća ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojačavaju bol u njegovim kolenima i gde su špicevi nešto sporiji.
Jedan od najboljih štopera Srbije i sveta poslednjih decenija, seli se u Inter. Tako će milanski klub, koji je tvorac katanača, dobiti glavnog ključara svog zamka.
U profesionalnom fudbalu nema ugovora iz samilosti. Trideset tri godine i povređena kolena učinili su Nemanju Vidića nešto sporijim nego nekada, kada je mogao da ga pretrči samo Fernando Tores. Sada to mogu da učine još nekoliko ofanzivnih driblera Premijer lige.
Bio je dirljiv oproštaj kapitena Mančester junajteda s navijačima na Old Trafordu, protiv nekog tamo Hala. Bio je utorak kad je otišao Vida.
Nemanja i „Đavoli” odigrali su poslednji meč na svom stadionu u ovoj razočaravajućoj sezoni tokom koje su pretrpeli čak sedam poraza kod kuće. Prošle godine u ovo vreme, na Old Trafordu je vladala slavljenička atmosfera – klub je obeležavao osvajanje jubilarne 20. titule, priredivši spektakularan oproštaj ser Aleksu Fergusonu. Nema više Fergusona, nema više Vide.
U utorak, navijači su mu horski zapevali, za srećan put:
– Nemanja, Nemanja, on dolazi iz Srbije i pobiće vas sve – orilo se u jednim od najvećih hramova svetskog fudbala.
Vanvremenski ofanzivni vezni fudbalski trećepozivac, Velšanin Rajan Gigs, uzeo je potom mikrofon i preko razglasa poželeo sreću odlazećem komandantu zadnje linije. Potom je pozvao ostatak ranjenog Mančester junajteda da zajedno optrče počasni krug oko stadiona, u čast vođe koji se oprašta. Navijači su se umešali ponovo, pevajući horski o Užičkoj Steni. Tako su Nemanju nazvali ljudi s tribina, zbog sjajnih igara tokom osam i po godina provedenih u crvenom dresu. Samo su dvojica stranaca u istoriji Mančester junajteda nosili kapitensku traku. Ludi Francuz Erik Kantona i ćutljivi Srbin, zadnja pošta Užice.
Nikada, zapravo, nije bilo nikakve misterije oko igre Vidića: odličan u skoku, pravovremeno uklizava, ume da okrvavi glavu. Sve vreme uspešno je skrivao da je spor. Valjda ima ugrađen dži-pi-es, kao svaki prevejani Era, pa uvek stigne tamo gde treba, pre ostalih.
Ipak, Englezi su se, s vremena na vreme, pitali – da im Srbi ipak nisu uvalili robokapa, s lepim licem,koji se povremeno javljao u snovima Boja Džordža.
Igrao je sjajno za Zvezdu i Spartak iz Moskve. Bio je u idealnom timu sveta, u izboru FIFA.
Kada je napustio reprezentaciju, bila je to gotovo neprimetna vest. Kada je u utorak otišao iz Mančestera, bila je to svetska vest.
Toliko o njemu, toliko o nama.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 11.05.2014
