Izvor: Politika, 09.Maj.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam vremena da uživam u peharima
Ne bih ništa menjao u karijeri, samo mi je žao što s reprezentacijom nisam postigao više, kaže kapiten Mančester junajteda koji za naš list govori o Fergusonu i Gigsu, ali i o tome zašto se u tom klubu oseća kao kod kuće
– Nismo još osvojili titulu. Tek, kada i matematički budemo nedostižni, moći ćemo da pričamo o tome i o slavlju – rekao je kapiten Mančester junajteda Nemanja Vidić na početku ekskluzivnog intervjua za „Politiku”, dan nakon pobede >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nad Čelsijem s 2:1 u kojoj je dao veliki doprinos i bio strelac odlučujućeg pogotka.
Šta je ključ uspeha?
– Na startu prvenstva nismo bili favoriti. Mnogi su pričali da ova generacija nije kao one pre nje, da nam mnogo toga nedostaje… Evo, na kraju smo stigli nadomak šampionskog pehara i do finala Lige šampiona. Na pragu smo ostvarenja velikog uspeha, pre svega, jer smo verovali u sebe i ovo što radimo. Uspeli smo kao kolektiv.
Po čemu je Mančester junajted drugačiji od drugih?
– Tajna je u sistemu po kojem klub funkcioniše. Stabilan je s jasnom vizijom i putem koje sledi. Igrači se menjaju, a sistem ostaje isti. Naravno da je veoma značajan i Aleks Ferguson i njegov dugogodišnji rad, dok ostali veliki klubovi smenjuju trenere. Donedavno su Ronaldo i Tevez bili veoma značajni, a sada smo kao tim došli do uspeha. Imamo izuzetno dobru grupu igrača, zdravu konkurenciju i sjajnu atmosferu. Jednostavno, uživamo.
Neophodan je još samo bod pa da postanete prvi Srbin koji će kao kapiten podići pehar namenjen prvaku „Premijer lige”. Kako se osećate?
– Osećaj je lep, ali zaista ne razmišljam previše o tome. Svaki trofej, koji sam do sada osvojio mi je podjednako drag. Deo sam grupe i teškog rada koji je uložen da bi se do njega stiglo. Iskreno, ni u jednom peharu nisam previše uživao. Sve se brzo dešava, obaveze su velike i nema vremena za uživanje. Eto, ako u subotu protiv Blekburna osvojimo titulu, odmah se okrećemo Ligi šampiona i susretu s Barselonom.
Koliko vam znači to što ste kapiten i kakva je uloga kapitena u Mančester junajtedu?
– Kao i u drugim klubovima kapiten je spona između trenera i „svlačionice”. Svakako da predstavlja veliku odgovornost i to ne samo za sebe, već za ceo tim i to i za igru i za ponašanje. Međutim, uz Van der Sara, Gigsa, Ferdinanda i ostale moj posao nije težak. Oni su iskusni igrači – za primer.
Koji protivnički fudbaler vam je najteži za čuvanje?
– Ne bih nikoga izdvajao. U svaku utakmicu ulazim kao da igram protiv najboljeg na svetu. Obaveza svakog fudbalera Mančestera je da pruži maksimum, a poznato je da se svi protiv nas trude da i oni prikažu najviše i najbolje što znaju.
Protiv Čelsija ste neutralisali Drogbu i Toresa i postigli pogodak?
– Davali su obojica golove protiv nas. Normalno je i da postižeš i da primaš golove. Nismo ništa posebno radili za ovu utakmicu za razliku od ostalih. Timski smo odigrali dobro i došli do rezultata. Rio Ferdinand i ja se odlično poznajemo i razumemo. Čak ne komuniciramo mnogo. U svakom trenutku znamo gde će onaj drugi biti i kako će se postaviti.
Po čemu je specifičan Aleks Ferguson?
– Na poluvremenu nam iznosi nedostatke u igri i gde vidi šansu da se popravimo i stvorimo šansu za pobedu. Uočava svaki detalj i ništa mu ne može promaći. Fascinantno je koliko ima poverenja u svoje igrače. Daje bezrezervnu podršku. Ima onih koji dva meseca nisu bili na terenu, pa su igrali u revanšu Lige šampiona protiv Šalkea. Igrači mu vraćaju na terenu. Najjednostavnije, Ferguson je čovek koji uliva ogromno poverenje.
Da li se vaš odnos s njim promenio od kada ste kapiten?
– Ne. Isti je kakav je i bio. Svako zna svoj posao i obavlja ga.
A, kakav je vaš odnos s Gigsom, Van der Sarom i ostalim starijim igračima?
– Izuzetno poštujemo jedni druge. Međutim, isto je i prema mlađima. To je nešto što se stvara godinama i generacijama u Mančesteru. Tome teži i Ferguson. Cilj je da se mladi fudbaleri razvijaju i kao ličnosti, a ne samo na terenu. Gigs i Van der Sar mogu da budu samo od velike pomoći, jer pored iskustva imaju i kredibilitet.
Kakvi su vam dalji planovi i ciljevi?
– Oni se ne završavaju mečevima s Blekburnom i Barselonom. Težiću i dalje da napredujem kao fudbaler, da jednog dana mogu da kažem sebi da nisam ništa propustio. Zbog toga uvek pokušavam da izvučem maksimum iz sebe. Želim da osvojim što više trofeja, a pre toga, u životu su najvažniji porodica i zdravlje.
Da možete, šta biste promenili?
– Ne bih ništa menjao. Bilo je i dobrih i loših trenutaka. Ne može sve da bude perfektno. Moglo je i bolje, ali je moglo i gore. Žao mi je samo što s reprezentacijom nisam postigao veći uspeh. Generalno, zadovoljan sam ovim dokle sam stigao. Ima još vremena.
Kakva je uloga porodice u vašim uspesima?
– Izuzetno važna i značajna. I supruga i roditelji i familija imaju razumevanja za moj posao, koji ima mnogo i lepih i stresnih situacija. Njihova podrška mi puno znači. Da bi sportista mogao da pruži maksimum neophodna mu je stabilnost, a to dobijam od njih.
Kako provodite slobodno vreme?
– Za razliku od perioda kada sam igrao u Spartaku, ovde ima više slobodnog vremena. Provodim ga uglavnom s porodicom, ali ima vremena i za prijatelje, izlaske. Ima vremena za sve. Bitno mi je da uživam u fudbalu i onom što volim.
Da li vam smeta pisanje medija, koji vas stalno „seljakaju” u druge klubove?
– Nikada ne demantujem takve stvari, jer to niko ne čita. Ni odlazak u Real nisam demantovao. Znam gde sam, gde pripadam i želim da tako i ostane. Hoću da ostanem u Mančester junajtedu. Postao sam i kapiten. Dela čine više od reči.
Želite li da na „Old Trafordu” ostanete do kraja karijere?
– Naravno. Teško je promeniti sredinu. Proveo sam ovde pet lepih godina i osvojio mnogo trofeja. Navikao sam se na način života i zajedno s porodicom uživamo u plodovima rada. Zaista mi je lepo u Mančesteru, imam uspeha i nema razloga za promenu. Nije bilo lako u početku navići se na engleski način života i kulturu, ali sada mi prija i sigurnost i mir koji imamo. Klub uvek izlazi igračima u susret i to ne samo na terenu.
-----------------------------------------------------------
Kolarov živi pet minuta od mene
O svom odnosu sa ostalim našim reprezentativcima, koji igraju u Engleskoj, Vidić je rekao:
– Kolarov stanuje pet minuta daleko od mene i često se viđamo. Odličan je igrač. Snašao se i dobro su ga prihvatili. Nije imao problem adaptacije. Ali ne samo s njim, već i sa ostalima i Žigićem i Milijašem i Jovanovićem i Ivanovićem. Ima nas dosta. Savetujemo jedan drugoga, komentarišemo i ostale evropske lige i iznosimo iskustva. Tu smo da se pomažemo. Mnogo je važno kada imaš nekog svoga.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 10.05.2011.
