Izvor: Politika, 18.Avg.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Navijači Mančester junajteda dobili bitku za „Old Traford”

Na mestu gde se nalazi stadion koji je pre tri godine proslavio vek postojanja neće moći da se sagradi ništa drugo

Od kada je Mančester junajted pre osam godina došao u ruke američkog Jevreja Malkolma Glejzera (85) – 98 odsto akcija za milijardu i po dolara – ne jenjava antiglejzerovsko raspoloženje navijača tog fudbalskog velikana. Setimo se samo da su ljudi iz bunta počeli da dolaze na utakmice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s zeleno-žutim obeležjima, što su bile boje Njuton Hita LJR, kluba kojeg su 1878. osnovali radnici železničkog preduzeća Lankašir i Jorkšir kao preteču „crvenog” Junajteda (od 26. aprila 1902).

Neki su, recimo, skroz okrenuli leđa novcem „okupiranom” voljenom timu. Dali su se u pravljenje sopstvenog kluba Junajted of Mančester, koji je 2005. krenuo od desete lige u Engleskoj, a sada je u sedmoj (domaćin na stadionu sa skoro 12.000 mesta u gradu Beriju, na kojem igra istoimeni četvrtoligaš).

Parcela snova

Strahujući da Glejzer zbog velikih dugova ne krene da krčmi klupsku imovinu, jedno viđenije udruženje pristalica višestrukog engleskog prvaka podnelo je pre tri meseca zahtev upravi Traforda, svojevrsnoj katastarskoj opštini mančesterske oblasti, da proglasi „Old Traford” opštim dobrom i da tom kružoku dodeli pravo preče kupovine ako se čuveni stadion ikada bude prodavao.

Pošto organi uprave u Engleskoj ne kradu bogu dane, ispoštovan je zakonski rok da se odluči po tom predmetu. I – navijači su odneli pobedu. Na mestu na kojem je potkraj prve decenije prošlog veka nikao novi dom Mančester junajteda sada i de fakto ne može da se sagradi ništa drugo, a ukoliko Glejzer i njegova porodica reše da prodaju stadion, posao neće moći da bude sklopljen preko noći nego kroz najkraće šest meseci. Za to vreme navijački narod će presudno da utiče na razvoj događaja u vezi s prometom nepokretnosti.

Rukovodstvo kluba, reagujući, sačinilo je saopštenje u kojem kao i nekoliko puta ranije uverava da vlasniku nije ni na kraj pameti da trguje „Teatrom snova”.

– „Old Traford” je duša i srce Mančester junajteda. U njegovu modernizaciju u poslednjih osam godina, uostalom, uloženo je oko 90 miliona funti, a investicije će biti nastavljene – kaže se u izjavi za javnost.

Oglasio se i izvesni Dankan Drazdo, predsednik udruženja koje je povelo bitku za stadion, a koje je osnovano 1998. pod nazivom „Akcionari Junajteda protiv Mardoka” da bi se suprotstavilo šapama američkog medijskog magnata Ruperta Mardoka.

– Poštujemo to što prodaja „Old Traforda” nije u tekućim planovima porodice Glejzer, ali smo uspeli da zaštitimo naše interese od nje na dugi rok jer niko ne može da zna šta nosi sutra.

Put glave šećera

Otkud bojazan navijača zbog koje su se odlučili da preduprede budućnost, a ne da ona iznenadi njih? Njihov rat s novim gazdom traje od prvog dana i zato što je američki poslovni čovek jevrejske krvi prebacio na teret samog kluba dugove od nepovoljnih kredita koje je uzeo da bi ga kupio. Posle godinu dana gazdovanja objavljeno je da su dugovanja 660 miliona funti (više od milijardu dolara). Mislilo se da će navijačima biti zamazane oči planom o refinansiranju po kojem je godišnja rata za otplatu smanjena s 90 miliona funti na 62. Sredinom 2010, međutim, saopšteno je da se duguje 753 miliona funti, više nego ikada u engleskom fudbalu!

Sledeći Glejzerov poslovni potez bio je emitovanje hartija od vrednosti kluba po kom osnovu je podigao 504 miliona funti za još jedno refinansiranje (dospeva na naplatu u februaru 2017, godišnja rata oko 45 miliona funti). Tada se rodio strah da će mu slamka spasa biti prodaja „Old Traforda” i trening-centra u Keringtonu nadomak grada. Njihova vrednost je procenjena na više od 300 miliona funti.

Tresla se gora, ali Mančester junajted nije, bar za sada, prodao ni prava na naziv stadiona kao što su to, recimo, učinili njegov gradski rival Mančester siti s „Itihadom” (od 2011. do 2021) i Arsenal s „Emiratima” (od 2006. do 2028), moćnim avio-kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. „Crveni đavoli” su ipak nedavno sklopili ugovor na 120 miliona funti s američkom kompanijom „Aon” da se u sledećih osam godina trening-centar zove po njoj. Ta korporacija sada daje godišnje 20 miliona funti za reklamiranje na dresu engleskog giganta. Ugovor na četiri godine ističe na kraju predstojeće sezone, a onda će igrači Mančester junajteda sedam godina na grudima da nose reklamu automobilskog brenda „Ševrolet”, koji je deo američkog koncerna „Dženeral motorsa”. Ugovor vredi 559 miliona dolara i najveći je svih vremena u fudbalu u vezi s takozvanim naslovnim sponzorom (prethodno Barselona i  Qatar Sports Investment na pet godina za 215 miliona dolara).

U međuvremenu dug je prvi put pod Glejzerom manji od 400 miliona funti. Iznosi 370 miliona (oko 430 miliona evra), a nedavno je refinansiran sa 192 miliona funti kredita od „Banke Amerike” s mnogo povoljnijim uslovima od prethodnog (kamata 2,78% umesto zelenaških 8,75!). Godišnja rata je umanjena s 31 milion funti na 21, ali glava šećera nastavlja da putuje...

Bernardinac koji je spasao klub

Danas deluje smešno da je Njuton Hit umalo ugašen 1902. zbog duga od 2.500 funti. Omču oko vrata mu je stavio i njegov predsednik Vilijam Hili, koji je na sudu tražio da mu se vrati pozajmica od 242 funte 17 šilinga i 10 penija.

U klubu su se dosetili da spas od bankrota pronađu u prikupljanju dobrovoljnih priloga. Organizovan je četvorodnevni vašar da bi se što više sveta skupilo na jednom mestu. Atrakcija je bio bernardinac kapitena tima Harija Staforda. Oko njega su vezali sanduče u koje su dobročinitelji ubacivali novac.

Pas je ubrzo pobegao od gužve, ne zna se da li s parama ili bez njih. Pronašao ga je vlasnik mesne pivare Džon Henri Dejvis. Iako je bernardinac osvojio njegovu kćer, pošao je da mu nađe gazdu. Tako se upoznao sa Stafordom, koji ga je ubedio da zajedno ulože 2.000 funti da bi Njuton Hit opstao. Od te klupske legende počinje nova istorija jednog od najboljih fudbalskih timova svih vremena. Pivar je postao predsednik kluba, koji je 26. aprila 1902. promenio naziv u Mančester junajted (predlozi bili i Mančester Seltik i Mančester Sentral).

Preimenovani klub, koji je igrao na stadionu za 50.000 duša (prvi meč 1. septembra 1893), osvojio je prvu titulu prvaka 1908, a sledeće godine i prvi kup. Omiljenost među stanovnicima Mančestera je rasla pa je Dejvis dao 60.000 funti da se sagradi novi stadion, koji je trebalo da ima 100.000 mesta, ali je zbog velikih troškova kapacitet smanjen na 80.000. Pošto je onda to bio veliki novac, klub je podrugljivo nazvan „Ujedinjene vreće para”.

Brzo je nikao objekat s jednom natkrivenom tribinom i tri pod vedrim nebom. Mančester junajted je prvu utakmicu na njemu odigrao 19. februara 1910. s Liverpulom. Iako je vodio s 3:0, izgubio je s 4:3. Dva dana pre tog meča stari stadion, koji je bio u lošem stanju, teško je stradao u naletu oluje.

G. Anđelić

objavljeno: 19.08.2013.

Nastavak na Politika...