Izvor: Politika, 19.Jun.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ferguson u Srbiji ne bi imao vreme da se dokaže
Kao menadžer Mančester junajteda prvu sezonu je završio na 11. mestu, drugu na drugom, treću opet na 11, četvrtu čak na 13, i u kojem bi ga našem klubu i posle toga trpeli?
Aleksander Čepmen Ferguson je 27 godina bio menadžer Mančester junajteda. Tim je preuzeo 4. novembra 1986. kada je bio na 21. mestu u ligi (prethodno prvenstvo je završio na četvrtom mestu).
Prvu utakmicu je izgubio (od Oksforda s 2:0), u drugoj igrao nerešeno (s Noričem 0:0). Ipak, klub >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je s pretposlednjeg mesa podigao do 11. na kraju te sezone.
U narednoj je bilo mnogo bolje. Mančester junajted je opet bio drugi, ali je sve vreme bio daleko od titule. A onda su naišle sezone koje s takvim učinkom nijedan trener kod nas ne bi preživeo.
U trećoj je bio opet 11, a u četvrtoj tek 13! U petoj, što bi se u šali reklo, odličan – šesti.
Kod nas nijedan predsednik, nijedna uprava, ničiji navijači, nijedan medij, ne bi skrštenih ruku gledali kako se neko „poigrava ugledom kluba”. Isto tako niko se ne bi setio da podigne spomenik nekom zaslužnom. Pogotovo ne još za života.
Ali, nije smenjen, a nije ni ostavku dao. Otišao je s Old Traforda posle 27 godina.
A tamo će zauvek da stoji njegov spomenik. Otkriven povodom njegovih četvrt veka u klubu. Podignut seru Aleksu Fergusonu u čast.
Mi smo se odvikli da razlučimo trenutni, slučajni uspeh od onog istinskog, zasluženog. Prosinečki, Janković ili Sa Pinto su na početku rada u Zvezdi nizali pobedu za pobedom.
One nisu dolazile kao plod dobre igre, jer preko noći nijedan trener ne može da postavi sve na svoje mesto, ali to nije smetalo da se donose prebrzi zaključci. Kada su usledili porazi i nemoć na igralištu hvalospevi su se pretvorili u nipodaštavanje, pa i u uvrede.
Sa Pinto je otišao, jer nije dobio igrače kakve je želeo. I tu, formalno, niko ništa ne može da mu zameri. Ne može, ni Zvezdi, jer kako ona da izađe iz svoje kože.
Trener može da bude uspešan, čak i ako nije vrhunski stručnjak. I obrnuto, veliki znalac može da bude neuspešan.
Ako klub dovede vrhunske igrače, ako nema finansijskih problema, onda je treneru prosto sekira upala u med. S druge strane, najbolji trener na svetu u malom klubu, ili prezaduženom, ili tamo gde jedni udaraju u klin, a drugi u ploču, teško će u takvim okolnostima da bude uspešan.
Crvena zvezda je u klub najveće evropske vrednosti izrasla na sasvim drugačijem pristupu od današnjeg. Ne samo u njoj, nego uopšte kod nas.
Veliki trener nije onaj kome klub kupi reprezentaciju sveta, pa on s tim preterano plaćenim zvezdama osvaja trofeje. Veliki trener je onaj koji od onoga što mu je pri ruci napravi rakete koje će da obaraju zvezde.
Crvena zvezda i Sa Pinto se, izgleda, nisu razumeli, a pitanje je i kako su shvatili svoju ulogu.
Već godinama Zvezdini treneri idu na odmor između dve sezone. Razume se, to je njihovo pravo i niko ne može i ne treba da im ga oduzima.
Ali, u ovakvoj situaciji Zvezdi ne treba trener koji će da koristi godišnji odmor. Zvezdi je potreban trener koji će sa svojim saradnicima na radi od jutra do mraka i po najvećoj vrućini i po ciči zimi.
Pre nekoliko godina Dušan Maravić, bivši fudbaler Zvezde i reprezentativac, podsetio je na vreme kada je bio u stručnom štabu „crveno-belih”.
Po završetku sezone prvotimci bi odlazili na odmor, ali je na Zvezdinom stadionu bilo kao u košnici. Bilo je toliko posla da je šef njenog stručnog štaba Miljan Miljanić spavao na pomoćnom igralištu, u barakama u kojima su živeli radnici dok su gradili Zvezdin stadion.
U toj „mrtvoj sezoni” Miljanić i njegovi pomoćnici su radili s onima koji su došli na probu. Bili su tu oni koje su sami zapazili, oni koje je im je neko preporučio, a i oni igrači koji su sami došli da okušaju sreću u velikom klubu.
Radilo se i s juniorima da bi se približili prvom timu. Zatim s nekima, koji su već bili u prvom timu, ali je trebalo da otklone neke mane ili da još više napreduju.
Sada je drugačije. Zato su i rezultati drugačiji.
Sa Pinto je u pravu što je zamerio Zvezdi na tome što daje lažnu nadu navijačima. On nije prvi njen trener koji je to zapazio.
Ali, Crvena zvezda mora da govori ono što navijači žele da čuju. I tu je, verovatno, ona suštinski najdublje pala. Jer, ona, kao klub, treba sama, realno, da određuje svoje ciljeve, a ne da joj oni budu nametnuti, bez obzira što su namere, bez ikakve sumnje, najbolje.
Tu Zvezda mora da preseče. To je njena presudna bitka, a ne ona za ovog ili onog trenera, za ovog ili onog igrača.
Mančester junajted u Fergusunovoj epohi
U prvenstvu Engleske Mančester junajted je pod Fergusonovim vođstvom ostvario sledeće plasmane:
1987. jedanaesti (preuzeo klub kada je bio na 21. mestu), 1988. drugi, 1989. jedanaesti, 1990. trinaesti, 1991. šesti, 1992. drugi, 1993. prvi, 1994. prvi, 1995. drugi, 1996. prvi, 1997. prvi, 1998. drugi, 1999. prvi, 2000. prvi, 2001. prvi, 2002. treći, 2003. prvi, 2004. treći, 2005. treći, 2006. drugi, 2007. prvi, 2008. prvi, 2009. prvi, 2010. drugi, 2011. prvi, 2012. drugi i 2013. prvi.
Ivan Cvetković
objavljeno: 19/06/2013
