Izvor: TvojPortal.com, 03.Feb.2012, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UTICAJ ĐOTA NA MODERNISTE XX VEKA
Tri Đota, dva muzeja, jedna zemlja
„Bog Otac „ iz Padove u Ermitažu do 31. Januara.“-„Madona s mladencem“ iz Firence ( crkva San Đprđo ala Kosta) i Poliptih iz hrama Santa –Reparta uTretjakovskoj galeriji u Moskvi do 19. Marta.
U svojim uspomenama pozanti koreograf Leonid Masina se seća kako ga je Djagilov nagovarao da obilazi muzeje i izučava „radove Fra Anđelika, Đota, Učela i Mantene , od kojih, mogu da se nauče neprocenjivo vredne lekcije za koreogarfske >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << kompozicije“.Tako smo saznali za primer neočlekivanog utiacaja Đota na moderniste XX veka.
U Ermitau i Tretajkovskoj galeriji izložene su tri slike Đota di Bondone ( 1266-1337)-što je unikalni slučaj ne samo za Rusiju , nego uopšte za istoriju umetnosti.Sliakrska remek- dela nastala pre 700 godina po parvilu nikad ne izlaze iza domaćih zidova.Rusi se toga ne pridržavaju :Tretjakovska je poslala u Italiju „Boginju Odigitriju „ sa kraja XIII veka, a Ermitaž –dva platna Rembranta.
U samom Ermitažu do 31. januara ove godine biće izložena Đotova ikona „Bog Otac „ iz Padove ,a u Tretjakvskoj do 19 .marta dve slike -ikona „Madona sa mladencom „, koju je Đoto naslikao krajem XIII veka, a čuva se u crkvi San-Đorđo ala Kosta, kao i poliptih iz hrama Santa-Reparata , nastao otprilike oko 1305.g.Poliptih –oltar na kome su po pet slika razneštene sa obe strane ,tek je nadevano uvršetn u Đotova dela,a slična njegova autorstva u XX veku često su utvrđivana.
„Madonu „ su tokom stoleća očigledno restaurirali , sad njen lik i ne izgleda tako đotovski.Draperija na tronu nije nimalo tipična niti sjajna. Slika je poderana , ali i pored svega toga ostavlja poražavajuće snažan utisak.Tako postaje sasvim jasna odlučujuća uloga Đota u istoriji umetnosti , s njim, smatraju potomci , je rođen italijanski živopis.Pavel Murativ je napsiao u „Slikama Italije „da je „slikartsvo XIV veka posle Đota samo i postojalo da bi ponovilo popularizaciju Đota.“Ovaj poznati ruski istoričar umetnosti nastavlja tamo gde je Leonardo stao u oceni Đota , videvši u njemu početak nove epohe , a istovremeno prećutkujući ono što je bilo tako očigledno-uticaj koji su na njega izvršili majstori vizantijskog ikonopisa:“Rodivši se u brdskoj pustoši , u kojoj su se mogle sresti samo divokoze i ostale zveri , on ,koga je priroda obdarila za umetnodt , počeo je slikati na kozjim stazama po kojima su koze išle, a čiji je on bio posmatrač; i tako je on počeo da slika sve životinje koje su se okolo mogle sresti .Na taj način nakon dugog izučavanja , on je ne samo prevazišao majstore svoga veka , nego i sve ostsale iz mnogih prošlih stoleća.Posle njegovog slikarstva ,sve je ispalo kao da su svi samo podržavali slike koje je on već bio uradio...“
Slično legendi koju je zapsiao Vazari u svojim „Životopisima“.O životu Đota, posebno ranijem njegovom periodu ,ne zna se mnogo,vode se sporovi čak i o njegovom imenu , da li je ono originalno ili skraćeno od nekakvog tamo Ambrođoto ili od Anđiđoto?
U ranu fazu spada i „Bog Otac“koji izložen u Italijanskom kabinetu Ermitaža.Moguće da ta nevelika i malo prohodna dvorana nije najpogodnija za boravište, makar privremeno , ikone iz slavne kapele Skraveni u Padovi.Posle nedavne restauracije posećivanje kapele je vremenski ograničeno , pa je za razledanje ogromnog ciklusa fresaksa koje je uradio Đoto sa svojim učenicima pomoćnicima ,ostavljeno samo 20 minuta.Otuda je toliko značajno što se u Rusiji pojavio jedinstveni rad iz kapele urađen na drvetu topole , a to je samo treći u istoriji slučaj da ova ikona napušta kapelu .S boka ikone vidi se rupica –ona se otvara u vreme liturgije i iza prostora pozadi nje verovatno je izletao golub koji je simbolizovao Sveti Duh.Možda je on sletao ispred lika Madone. Alki to su samo pretpostavke, pošto niko pouzdano ne zna šta se nalazilo u prostoru iza ikone, možda mesto za svetinje.
Na početku XIV veka Đotova slava je bila već velika , a narudžebe koje je dobijao prestižne.O poslednjim njegovim godinama se više zna nego o ranim:slikar je postavljen za glavnog arhitektu Firence, njegovim radovima svi su bez izuzetka bili ushićeni.Možda baš zbog toga, kao što je pisao Muratov, zaro što se njegovo interesovanje za svet ograničavao na interes za čoveka.
Istovremeno sa izložbama u Ermitažu i Tretjakvskoj galeriji , Muzej istorije religije Peterburga pokazaće do februara sjajnu kolekciju italijanskog slikarstvsa XIV-XX veka postavljajući prikazujući i jednu od svojih glavnih znamenitosti: „Raspeće s Devom Marijom i Jovanom Evanđelistom“ koje pripdada Đotovoj školi.Raspeće se pripisuje majstoru iz Verukla ili Đulijanu da Riminiju , ali po duhu-to je pravi,pravcati Đoto.Da bi to bolje razumeli, mnogi su , eto, uspeli,da dožive da vide njegove prave radove.
Pripremio i preveo: B.Rakočević
ermitažfirencađotomadona sa mladencem
Pogledaj vesti o: Moskva
