Izvor: B92, 25.Okt.2011, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UK: Pobuna u Vestminsteru
London -- Parlament u Londonu raspravljao o statusu Velike Britanije u Evropskoj uniji. Torijevci masovno odbili poslušnost premijeru. Nema referenduma o statusu UK u EU.
Premijer Dejvid Kameron je doživeo težak poraz u Parlamentu, jer su se njegove partijske kolege oštro suprotstavile nalogu da glasaju za referendum o izmenama statusa Ujedinjenog Kraljevstva (UK). Čak 81 član parlamenta iz redova Torijevaca je glasao protiv, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a njih 17 bilo je uzdržano.
Predlog referenduma je odbijen uz pomoć glasova Laburista i Liberal-demokrata, i to sa odnosom 483 za i 111 protiv.
Cilj referenduma je bio da omogući ostrvskoj kraljevini da u svoje ruke vrati deo ovlašćenja tokom vremena predat EU.
Petočasovna debata u Domu naroda (Hosue of Commons) počela je posle iznošenja inicijative o referendumu koju je potpisalo više od 100 hiljada građana.
predlogom su bile predviđene tri mogućnosti: 1) da UK ostane u EU, 2) da UK napusti EU, i 3) da UK pregovorima izmeni status svoga članstva u EU.
Premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je objašnjavao da će biti potrebne godine da se taj rezultat konačno i postigne.
Donji dom Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva 24. oktobra je izgledao više kao svađa braće na jednoj strani, nego kao sukob politike konzervativnih Torijevaca (Tory) i njihovih koalicionih kolega iz Liberalno-demokratske partije (LibDem) s protivnicima iz Laburističke partije (Labor Party).
Analitičari već tvrde da je reč o najvećoj pobuni unutar Torijevaca, kakvu nisu doživljavali ni premijeri Ted Hit, Margaret Tačer i Džon Mejdžor.
Prvi ministar Dejvid Kameron je iz Doma naroda izašao „krvavog nosa", i sada ga u sedištu Vlade, u Dauning stritu br. 10 (10, Downing Street) čeka ozbiljno preispitivanje toga kako je uspeo da Parlamentu sam sebi nanese „tešku ranu".
Njegova koalicija s Liberal-demokratama, koje predvodi Nik Kleg, je ozbiljno oštećena.
Vođa Laburista Ed Miliband tvrdi da je revolt Torijevaca „ponizio" Prvog ministra.
„Ukoliko ne može da pobedi argumentima u redovima svojih 'opozicionara', kako zemlja da u njega ima poverenja da će argumentima isposlovati ono što je u interesu Britanije?"
Portparol Vlade kaže da su mnogi ljudi glasali za inicijativu, i da su njihova osećanja zaslužuju poštovanje.
„Ipak, Vlada mora da radi ono što je u državnom interesu. Jednostavno bi bilo da se iznegne iznošenje stavova. Bilo je važno da se iskaže snaga u vođenju, jer je u najboljem interesu Britanije da ostane u EU".
Zašto je izbila pobuna?
Dejvid Kameron u Domu naroda (Foto: B92)
Torijevci se sada pitaju zašto se premijer Kameron ubacio u centar arene i sukoba s poslanicima koji ne podržavaju vladu, a nisu samo u opoziciji. Osim toga, glasanje o mogućem referendumu je imalo više simboličnu poruku, nego li nameru da zaista pokreće spor u Briselu. Zašto je onda premijer sebi dopustio da bude poražen na glasanju kojem nije ni morao da prisustvuje?
Dejvid Kameron je ranije nagovestio da nema nameru da sada, kada je Zona evra u krizi, pokreće pregovore i zahteva temeljne promene koje bi stvorile opuštenije veze s Evropskom unijom.
Njegovi pomoćnici tvrde da se premijer „ne kaje" zbog pokretanja spektakularne rasprave sa „disidentima" u redovima Torijevaca, uz napomenu da je njegov prioritet ostao taj da uvede sigurnosne mehanizme da 17 država članica Zone evra ne nameću svoja rešenja i UK.
Premijer je eklatantno objasnio da „žudi za fundamentalnim reformama" i da ostaje „čvrsto posvećen" tzv. „repatrijaciji" nekih ovlašćenja koje su sada u rukama EU.
Ipak, premijer je izneo sumnje da li će vraćanje dela suvereniteta biti moguće dok postoji koalicija Torijevaca i proevropski orijentisanih Liberal-demokrata. Refroma bi morala da čeka vreme posle sledećih izbora maja 2015. godine.
Tokom rasprave u Parlamentu, premijer Kameron je rekao da nije sada vreme da se traže promene, jer ima važnijih obaveza: „Kada je susedna kuća u plamenu, vaš prvi impuls je da susedu pomognete da izađe iz plamena, ne da samo sprečavate da požar ne pređe na vašu kuću."
Razbesneli evroskeptični članovi Parlamenta su premijera upozorili da je podsticanjem svađe s protivnicima EU podstakao ono šte će postati višegodišnja pobuna.
Neposlušni poslanici
Pobuna Torijevaca je nadmašila onu iz 1993. godine, kada se 41 Torijevac pobunio zbog usvajanja Mastrihtskog sporazuma.
Računajući i 17 Torijevaca koji su bili uzdržani od glasanja, više od polovine protivnika ili „bekbenčera" (backbencher) odbilo je da stane na liniju s premijerom Kameronom. Laburističkom premijeru Toniju Bleru (Tony Blair) se takva pobuna dodogila tek u šestoj godini na mestu premijera.
Neposlušnost je izazvala i posledice.
Stjuart Džekson (Stewart Jackson), do sada malo poznati lični parlamentarni sekretar Ovena Patersona (Owen Paterson), koji je sekretar Torijevaca Severne Irske, odmah je smenjen jer je glasao protiv predloga premijera Kamerona.
Njegovo obrazloženje je bilo jasno: „Za mene, biračko telo i zemlja moraju da budu ispred ministarske pozicije. Ostaću veran svom biračkom telu i teška srca ću glasati protiv predloga i prihvatiću posledice."
Premijer Kameron se tokom rasprave suočio s nizom pitanja pobunjenih poslanika o referendumu za predlog stvaranja fiskalne unije u Zoni evra, koji predvodi Nemačka.
Poslanici su naglašavali da će koristiti svaku mogućnost da izmene sporazume EU, da bi vratili deo ovlašćenja u London, i više puta podvukli da je kristalno jasno da je EU predložila fundamentalne reforme.
Šef Forin ofisa Vilijam Hejg (William Hague) je rasplamsao debatu otpisivanjem predloga referenduma o budućnosti Velike Britanije u EU kao „parlamentarne grafite". Šef britanske diplomatije je ustvrdio da je predlog „potpuno protiv politike Vlade", i da bi pogoršao položaj britanske ekonomije.
Potom je usledilo poniženje premijera Dejvida Kamerona: pomoćnik ministra za Evropu Dejvida Lidingtona (David Lidington) se pobuni priključio upečatljivom izjavom u Domu naroda. Adam Holovej (Adam Holloway) je podneo ostavku stojeći na podu pred članovima Parlamenta i rekao: „Ne smete glasati za nešto takvo, jer ste biračkom telu dugo govorili da će biti referendum biti tek za nekoliko godina".
Slaba podrška članstvu u EU
UK vs. EU (Foto: Arhiv B92)
Anketa, koju su zajedno obavili kompanija ComRes i Nezavisna Televizija (ITV) pokazuje da je čak 68% građana podržava ideju nacionalnog referenduma o tome da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane član Evropske unije. Dakle, podrška građana takvom referendumu i polsanicima koji su je podržali je u startu bila velika.
Inicijativu u Parlamentu su pokrenuli potpisnici građanske peticije, njih preko 100 hiljada.
Uprkos tome, i konzervativci, i laburisti, pa čak i liberal-demokrate su svojim poslanicima praktično naredili da glasaju protiv takve inicijative i završe priču o referendumu, iako ni usvojeni predlog de facto ne bi uticao na politiku Vlade.
Premijer Kameron je pobunjenim poslanicima poručio: „Poštujem vaše poglede. Podržavam vaše namere. Nismo saglasni ni o ciljevima, ni o sredstvima. Kao i vi, i ja želim da izmenim naše članstvo sa EU, tako da ono bolje služi interesima naše zemlje. Naš nacionalni interes je da budemo u EU, da pomognemo u određivanju pravila upravljanja Jedinstvenim [evropskim] tržištem - našim najvećim izvoznim tržištem, koje troši 50% naših izvoznih proizvoda i pokreće veliki broj investicija u UK."
Premijer Kameron je tokom rasprave insistirao da će u decembru, na razgovorima EU o promeni delova sporazuma, bez ometanja odobriti dalju integraciju onih zemalja koje koriste zajedničku valutu - evro. Za uzvrat će zahtevati da UK bude zaštićena od potresa u Zoni evra.
Iskusni i stariji Torijevci su premijera nezvanično upozoravali da će do kraja mandata voditi rat sa sopstvenim kolegama, ukoliko ne popusti na ovom pitanju.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova u „Vlade u senci" Dejvid Dejvis (David Davis) kaže: „Rekli su nam da je sada pogrešno vreme. Ovo je vreme kada svim izjavama Nikola Sarkozi i Angela Merkel pokušavaju da još više centralizuju EU i stvore fiskalnu uniju. To će uticati na Britaniju, kaoko je rekao i premijer. Sada je apsolutno vreme da se o tome razmišlja. Moramo sebe štititi od posledica Zone evra", objašnjava Dejvid Dejvis.
Uprkos izričitoj želji građana da Parlament usvoji sredstvo kojim će kontrolisati svoj uticaj u poslove Evropske unije, dve od tri vodeće partije su svojim poslanicima naložile da glasaju protiv predloga referenduma.
Torijevci su, formalno, bili za izglasavanje predloga o referendumu. Pobunom su Torijevci, tvrdeći da je to potpuno opravdano, stali na stranu svojih birača.
Posle disciplinovanog glasanja protiv, ugled Liberal-demokrata kao proevropske partije je ozbiljno ugrožen.
Slično važi i za Laburiste, koji su kroz program Nove levice 1994. godine skrenuli u desno, ali nikada nisu ozbiljno ometali evropske integracije UK.
Sada se postavljaju ozbiljna pitanja.
- Ko u UK u stvari želi da njihova zemlja ostane u Evropskoj uniji?
- Da li Vlada može da "gura" građansku peticiju, uprkos žestokom protivljenju sopstvenih poslanika?
- Ko radi u interesu birača: Vlada koja je htela referendum, ali se o tome nije usaglasila; ili odmetnuti poslanici, koji tvrde da moraju da poštuju volju birača tako što će Vladu sprečiti da se lakše pita za odluke koje se donose u dalekom gradu Briselu?
