Izvor: B92, 18.Feb.2014, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gardijan: BiH ogledalo Evrope

Građani BiH pokazuju Evropi kako izbeći put u katastrofu.Sarajevo je slika ne tako davne prošlosti Evrope i takođe može biti ogledalo budućnosti, piše Gardijan.

Pre tačno 30 godina olimpijski plamen obasjao je Sarajevo. Proteklih nedelja plamen je ponovo upaljen, ali ne olimpijski. Demonstranti su u naletu besa palili zgrade vlade i ostale državne institucije, a razlog tome je nemaština, loša privreda i "ustajali" društveni i politički život, piše u kolumni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Igor Štiks, Sarajlija koji trenutno živi u Edinburgu.

"Kada je davne 1984. godine plamen osvetleo Sarajevo, ja sam živeo tačno preko puta Olimpijskog stadiona. Moja porodica i ja nismo mogli dve nedelje da spavamo zbog jačine plamena, odnosno blještavila. Ali, bili smo jako srećni. To je bio plamen prosperiteta, mira i beskrajnih mogućnosti.

Tada je Sarajevo predstavljalo sliku onoga čemu je Evropska unija težila - prosperitetna, raznolika i sekularna zemlja sa naprednom industrijom, zemlja socijalne jednakosti i konstantnog privrednog rasta.

Evropska unija nije uspela da ostvari te ambicije.

Postoji još jedna scena iz ne tako davne prošlosti. Deset godina nakon Olimpijskih igara Sarajevo je bilo u ruševinama. Gradovi su bivali opkoljeni i uništavani, nevini ljudi su postajali žrtve nacionalizma i sektaštva, zemljom su se nizali koncentracioni logori i masovne grobnice.

Evropa je to nemo posmatrala.

I sada ponovo Bosna i Hercegovina drži ogledalo Evropi. Gradovi u BiH nalikuju Londonu u leto 2011. godine i predgrađima Pariza 2005. godine kada je usledila eksplozija besa i uništavanje svih simbola političke, društvene i ekonomske moći.

Gotovo 20 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma čini se kao da su lokalne elite i međunarodni igrači postigli konsenzus samo u jednoj stvari, a to je kako brzo vratiti kapitalizam. Tako je masovna privatizacija dovela do gotovo potpune deindustrijalizacije.

Rezultat toga su etno-nacionalističke elite, uveliko odgovorne za rat, a opet nagrađene u miru. To je elita koju međunarodna zajednica i EU, preko svojih marginalnih političara koje šalju u svojstvu 'visokih predstavnika' tretiraju kao glavne partnere.

Međutim, postoji jedna velika razlika u neredima u BiH i onima koji su se dešavali u drugim evropskim gradovima. U BiH se nije dogodila pobuna diskriminisanih grupa koje se teritorijalno nalaze na periferiji velikih gradova. To je pobuna cele populacije koja je živela u bedi, političkoj, ekonomskoj i društvenoj.

Upravo zbog toga BiH je slika budućnosti Evrope: neukrotiva puplacija izmorena merama štednje i prepuštena sama sebi nakon raspada i ostataka socijalne države, bez izgleda za ekonomski rast, na čelu sa sumnjivom elitom.

Međutim, BiH šalje u svet još jednu sliku. Reč je o plenumima koji su pokrenuti u brojnim gradovima, a najpohvalniji primjer je plenum u Tuzli koji je jasno izneo svoje zahteve i već doneo neke promene u lokalnoj zajednici preko Skupštine TK.

U BiH je reč o običnim ljudima koji su očajni i ljuti, ali u isto vreme odlučni da se bore za bolji život, uprkos institucionalnim preprekama.

BiH prikazuje moguće scenarije nemira u evropskim gradovima, ali i izlaz kroz borbu građana za socijalnu pravdu, jednakost i demokratiju. BiH nudi sliku onoga što Evropa mora postati kako opet ne bi pretrpela katastrofu kao onu pre jednog veka kada se desio atentat na Franza Ferdinanda i počeo Prvi svetski rat.

Hoće li Evropa shvatiti poruku bh. javnosti? Hoće li Evropa zanemarivati ovaj plamen koji se razbuktao dok ne bukne u nekom drugom delu kontinenta, ili će tada možda biti prekasno?", navedeno je u tekstu.

Nastavak na B92...