Izvor: Politika, 27.Jul.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Partizan nije hteo da pobedi u Genku?
Pitanje iz naslova, razume se, ne treba bukvalno shvatiti, ali je činjenica da „crno-beli” nisu išli na nokaut ni kad je protivnik spustio gard
Poraz od 2:1 u gostima u kup-takmičenjima je povoljan rezultat. Protiv takvog ishoda pre utakmice u Genku niko kome je Partizan na srcu ne bi imao ništa protiv.
Međutim, kada je sudija odsvirao kraj fudbaleri „crno-belih” su pognuli glave kao da ispali. Tako, verovatno, osećaju svi koji su gledali prvi megdan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << belgijskog i našeg prvaka u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Utisak je da je Partizan mogao da pobedi, ali da to nije hteo. Ovo, razume se, ne treba da se shvati bukvalno.
Međutim, činjenica je da naš tim nije išao na nokaut, čak ni kada je protivnik potpuno spustio gard. Partizan kao da je završio posao kad je dao gol, pa ga posle toga napad više nije zanimao.
E, u tom grmu čuči zec. Naši timovi čim povedu počnu da „igraju taktički zrelo”, to jest da „čuvaju rezultat”. I umesto da iskoriste šok u kome je protivnik kad primi gol, pogotovo na svom terenu, oni mu prepuste igru ili drže loptu i ne pomišljajući da mu bar zaprete. Tako se igra u našem prvenstvu i zato je u prošloj sezoni 13 pogodaka bilo dovoljno da se bude najbolji strelac lige. To se Partizanu osvetilo u Genku.
Pored toga on ima i jednu svoju staru boljku – međunarodne utakmice igra sa srcem u petama. Menjaju se igrači, treneri i uprave, ali nepoverenje u sopstvene mogućnosti, strah koji se nakupio višedecenijskim saplitanjem o kamenčiće kad se krene u Evropu, duboko je usađen u klupsku psihu.
Genk nema ime od koga bi se noge odsekle. Nije ni prikazao igru koja bi ga razlikovala od naših ligaša, što ne znači da nije bolji od njih, ali u ovom trenutku...
Partizan to nije iskoristio. Imao je širom otvorena vrata, ali je bio bojažljiv da bi prošao kroz njih. Evo dva najočiglednija primera za to.
Prvo, već na početku partije je stekao figuru više (isključen igrač Genka u 32. minutu) i umesto da mirno pripremi matni napad, vrlo brzo mu je vratio taj poklon (Babović je dobio drugi žuti karton u 48. minutu).
Drugo, prvi je dao gol. Ali – još brže ga je primio.
Pored toga bilo je i pojedinačnih grešaka. Najteža je, jasno, Babovićeva. Šta od njega očekuje trener je jedno, ali šta on pokazuje na igralištu je nešto sasvim drugo.
Uporno pokušava da primeni jednu te istu fintu – da odnese loptu u svoju levu stranu i to unazad (dodavanje iz prve, promena strane, šut na gol – ništa od toga nismo videli). Ne samo što usporava igru, nego često i gubi loptu. To ga je i dovelo do isključenja. Za izgubljenu loptu je hteo da se iskupi „borbenošću”, pa je nepotrebno oštro startovao kod aut-linije duboko na protivničkoj polovini.
Slično je i sa Šćepovićem s tom razlikom što njime vlada neka bezvoljnost: nikako da se seti da ima pravo i na prodor. Da to može pokazao je protiv prvaka Makedonije u Beogradu.
Eduardo je dokazao da je to moguće i protiv prvaka Belgije. Doduše, zabrinjava što nije iskoristio priliku kada je bio sam pred golmanom Genka, jer je sličnu šansu propustio i u prvoj utakmici protiv Škendije.
Na sreću Partizana ispravio ga je Tomić. Dobro je pratio akciju, pa je uradio ono što je pre toga trebalo da učini Brazilac – dao je gol. Međutim, samo tri minuta kasnije je napravio penal. Opet oni koji ne igraju u odbrani zaborave da ono što je bezazlen prekršaj na sredini terena nije i u šesnaestercu.
Oba gola su pala tako što je Partizanovoj odbrani iza leđa ostao protivnički igrač. Za to nisu krivi štoperi Ivanov i Rnić, koji su ukrotili Genkove napadače.
Na primer, drugi gol je pao zato što Volkov nije pratio štopere, koji su pomerili liniju ofsajda. Mnogo je pretrčao, pa je verovatno zamor učinio svoje i pred kraj utakmice mu je pala koncentracija.
Međutim, teško je da se nađe opravdanje za golmana. Stojković je mogao ozbiljnije da shvati akciju iz koje je Genk došao do pobede, mada mu taj pogodak, ipak, ne treba stavljati na dušu. Ali onaj komičan slučaj kada umalo nije primio gol s aut-linije golmanu šampiona ne sme da se desi.
U svakom slučaju ova utakmica je pokazala da Partizan nema razloga da bude preplašen što mu je žreb dodelio baš ovog protivnika. Možda će Genk u jeku sezone da bude opasniji, ali u ovom trenutku „crno-beli” su mu, da ne preteramo, potpuno ravnopravni. Još kad se uzme u obzir da će u Beogradu želeti da pobede...
Sudija koji pušta prednost
Kukulakis je ne samo odlično sudio, nego bi trebalo da bude primer većini naših sudija. Kod nas se često nepotrebno secka igra, a Grk je nekoliko puta pokazao kako treba da se pušta prednost. Partizanovi fudbaleri, međutim, nisu naviknuti na tako nešto. U jednom slučaju, recimo, nisu to umeli da iskoristi pred protivničkim šesnaestercem, a drugi put umalo nisu primili gol dok su čekali da sudija reaguje na to što je Ngvongva udario Ilića. Kukulakis je ispravno postupio što je sačekao da se akcija završi, pa je tek onda pokazao kartone. I Jovančić će valjda da nauči od ovog sudije da ne „prodaje” štosove kao što je šutiranje lopte kad je dosuđen ofsajd. U trenutku kad se bori za mesto u timu bespotrebno dobijenim žutim kartom sam sebe precrtava.
Ivan Cvetković
objavljeno: 28.07.2011.
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona
