Izvor: juGmedia, 13.Feb.2018, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola murala i Zida plača
Zid plača je mesto na kojem osnovci mogu da napišu šta god žele u pauzi između časova, da se požale na nastavnika, izjave ljubav svojoj simpatiji ili možda iznesu stav i zapažanje kroz određeni grafit.
I on zaista postoji, u zadnjem delu dvorišta Osnovne škole „Kosta Stamenković“ u Leskovcu, kao simbol jasnih poruka koje ostavlja jedna generacija.
„Da li će tu da iskale svoj bes ili >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << da se raduju na tom mestu, to je njhova maksimalna sloboda. Bolje na ovom zidu nego u učionici, ili da šmrljaju po WC-ima ili da ruže fasadu. Imamo zapravo dva zida plača, jedan iza fiskulturne sale u drugi novi „rezervisan“ na potpornom betonskom zidu u podnožju dvorišta“, objašnjava nam direktor ove škole Goran Ristić.
Iako preuzet od modela zapadnih obrazovnih institucija, Zid plača može biti i mač sa dve oštrice jer svi znamo koliko deca ponekad u svojoj ljutnji znaju da budu i surova, ali direktor smatra da nema potrebe za takvim gledanjem na čitavu ideju.
„Zaista nema ružnih poruka i pordrugljivih komentara. Uglavnom pozdravljaju svoje simpatije, ali mogu slobodno da se požale na račun profesora, učitelja, pa čak i mene ako ih to šišti. Neka ukažu na problem da bi mogli zajednički da ga rešavamo“, ističe Ristić.
KUTAK ZA RODITELJE
Tvrdi da ista prava, ali uvažavanje, imaju i roditelji dece koja pohađaju ovu školu.
„Za roditelje smo napravili Etno kutak, gde u prijatnoj atmosferi mogu da porazgovaraju sa učiteljem ili razrednim starešinom njihovog deteta, da iznesu svoje sugestije, a mi smo tu da ih saslušamo“, tvrdi direktor.
SVAKA UČIONICA MALO UMETNIČKO DELO
Da li je to polje suncokreta ili futurističko selo oslikano na zidu učionica, svaku nastavu čini zanimljivijom i prijatnijom.
„Pre svega jer su te murale osmislili i oslikali sami učenici sa svojim nastavnicima. I svaka učionica je drugačija, sa određenom temom, a inventar u drugačijoj boji, kako su se već dogovorili“, zaključuje direktor, koji je i za svoje nastavno osoblje u jednom delu zgrade napravio klub za okupljanje koji je iz šale nazvan „Dnevnim boravkom za odrasle“.
