Izvor: JUGpress.com, 03.Dec.2025, 10:41
Problemi građana koji žive u malim ulicama u Leskovcu
LESKOVAC
Brojne poruke dobija Regionalna informativna agencija JUGpress od građana i građanki koji žive u malim ulicama, ili po leskovački “sokačiki” a koje nisu uređene, neke nisu ni asfaltirane.
U samom Leskovcu postoji desetak ulica za koje građani koriste termin „sokačiki“. Radi
se o malim ulicama, koje nekad jedva imaju sto metara u dužini, a široke su taman da
jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << auto može da prođe, a neretko se radi i o slepim ulicama. U tim ulicama ima po
nekoliko kuća. Ali, ono što ih čini sličnim sa velikim bulevarima je svakako potreba
onih koji u njima žive da imaju sređenu infrastrukturu.
Neke od ovih ulica su nastajale pre više decenija, a sami građani su snalazili kako su znali i umeli da bi se
priključili na vodovod i kanalizaciju, da bi dobili asfalt. To je bilo nekad, a kako
izgleda danas pitali smo Novicu Nikolića, direktora Javnog preduzeća
„Urbanizam i izgradnja“.
„Ima dosta takvih ulica, a mi svake godine izvodimo određene radove u takvim
ulicama. Pritom se grade i nove, ali posla ima dosta. Da bi se sve to realizovalo
neophodno je, pre svega, obezbediti finansijska sredstva. Znači, treba da postoje pare
u budžetu, a zatim i da ulica ispunjava uslov da dobije građevinsku dozvolu ili
odobrenje”, objašnjava Nikolić.
Kaže da “obično te ulice imaju vodovod i kanalizaciju, ali negde je već potrebno
raditi rekonstrukciju vodovodne mreže, s obzirom kada je ta mreža rađena. Ali, negde
gde se planskim dokumentom planira nova ulica, koja je nema na terenu, a onda tu treba
izgraditi kompletnu infrastrukturu, odnosno te linijske infrastrukturne objekte od
kanalizacije preko vodove mreže, osvetljenja i ostalih instalacija, kao što su
telekomunikacione i tako dalje kao što sam rekao, da bi se došlo do realizacije treba
obezbediti finansijska sredstva, ali ulica treba da ispunjava uslov da dobije dozvolu
ili odobrenje i tek onda se pokreće nabavka, odnosno bira se izvođač radova, a da bi se
došlo do odobrenja, onda moraju da budu ispunjeni uslovi koji su predviđeni pre svega
Zakonom o planiranju izgradnje i Zakonom o putevima. To znači da ulica treba da bude
planirana kroz planski dokument i treba da bude rešena imovina, odnosno da se vodi
na grad Leskovac, a u mnogim slučajima tu nije takva situacija”.
” Mi sada, nakon izmene i dopune obično planskog dokumenta, pošto grad Leskovac je pokriven planovima, kada radimo sada izmenu i dopunu planskog dokumenta, onda i pokrećemo, odnosno šaljemo inicijativu prema gradskoj upravi za rešavanje svih tih problema, kako bi smo u nekom
doglednom vremenu došli do toga da se ulica realizuje. Pokrećemo priču da se, pre
svega, vrši cepanje parcele u skladu sa planskim dokumentom, jer u mnogim ulicama to
nije rešeno. Vi imate ulicu na terenu, imate ulicu u planu planiranu, ali nemate je u
katastru”. objašnjava Nikolić.
Neophodno je, kaže, najpre izvršiti cepanje parcele, da u katastru dobijemo parcelu
koja se vodi na grad Leskovac i da ona bude u skladu sa planskim dokumentom.
“Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljavao je takozvano uređenje u postojećoj regulaciji, a da ne
bismo imali slučajeve koji su masovni, a to su tužbe za tu faktičku eksproprijaciju, gde
pre svega advokati pokreću tu priću i traže ovlašćenja i onda građani dobiju neku
minimalnu nadoknadu, a grad plati sve te sudske troškove, pa su ogromna sredstva koje
se u toku godine izdvajaju za te postupke.“
Zbog ovoga sada, kada se se izvode radovi za koje postoji odobrenje, grad kreće
paralelno i sa rešavanjem svih pravno-imovinskih odnosa, naglašava Nikolić.
„Konkretno sada izvodimo radove u jednoj baš takvoj maloj ulici. To je slepa ulica, ali
smo uspeli da rešimo kompletnu priču. Tu mislim na dobijena odobrenja, ali i na
cepanje parcele i da to administrativno pređe na grad Leskovac. Kada se svi ti uslovi
ispune, onda može da se krene sa radovima i zbog toga nema previše radova u tim
malim ulicama, ali se radi i na tome. Mislim da je vrlo bitno što smo pokrenuli takvu
priču, nakon izmene i dopune planskog dokumenta, da idemo i u rešavanje kompletne
procedure. Sada možemo da polako rešavamo jednu po jednu ulicu i doći ćemo u
situaciju da ulice ispunjavaju uslov za dobijanje odobrenja. Onda ostaje da se obezbede
finansijska sredstva i da dođe do realizacije.“
Trud lokalne samouprave je jedna strana priče, ali koliko građani učestvuju u svemu
tome? Da li su aktivni na bilo koji način ili jednostavno sede i čekaju da im neko drugi
uradi stvari od koje će oni imati koristi. Koliko koriste mogućnosti koje imaju kroz
savete mesnih zajednica, ili, pre svega, kroz rasprave i predloge pre usvajanja budžeta
grada, kada njihovi problemi mogu da budu rešeni ukoliko se nađu na listi onoga što je
u planu da se isfinansira parama svih građana.
Nikolić potvrđuje da ima zahteva i da sami građani učestvuju, ali to nije masovno.
„Zahtevi zvanično idu pre svega prema Gradskoj upravi, odnosno prema Odeljenju za
stambeno-komunalne poslove i saobraćaj, ali zahtevi dolaze i ka Javnom preduzeću
„Urbanizam i izgradnja“ koja je tu da projektuje i da vrši stručni nadzor. Postoje i
usmeni razgovori, mi raspolažemo tim informacijama, krećemo se i vidimo koji su
prioriteti, pa onda i pokušavamo da rešavamo sve to. Vidite da imamo radove u samom
centru grada, radimo na tim bitnim saobraćajnicama, negde sami, negde zajedno sa JP
„Putevi Srbije“, ali imamo radove i na opštinskim putevima, imamo radove i u
prigradskim naseljima, ali i u selima, tako da pokušavamo da pokrivamo celu
teritoriju Grada Leskovca”, kaže Nikolić.
” Opet, budžet je toliki koliki je, a s druge strane, mogućnosti
za projektovanje i za izvođenje su takvi, to je naša realnost, odnosno, postoji određeni
broj ljudi koji projektuje, postoji određeni broj izvođača koji izvodi radove. Hoću da
kažem i kada bi imali mnogo više para, sigurno ne bismo uspeli sve to da realizujemo,
jer jedan izvođač može radi na dva do tri gradilišta, a ni.samih izvođača nema
previše. S druge strane, jedan projektant takođe može dva do tri projekta paralelno da
radi, da je u u toku godine broj takav.“
Sve u svemu, preporuka građanima, svakako, je da, ukoliko imaju neki problem u svojoj
ulici ne čekaju da ga neko drugi reši, već da se i sami potrude onoliko koliko mogu.
Jedan od takvih pozitivnih primera je i ulica Milana Dimitrijevića. Problem je
asfalt, a rešenje komplikuju imovinsko-pravni odnosi. Dok se to ne reši, sami
stanovnici su nabavili grebani asfalt i posuli po ulici, kako bi otklonili rupe koje
se tu nalaze i koje su nakon svake kiša pravile velike bare i sprečavale normalan. (kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
