Izvor: Blic, 25.Jul.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Investitori će brže dobijati potrebne dozvole

Do kraja godine spremićemo izmene i dopune zakona o prostornom planiranju, građevinskom zemljištu, zakon o katastru i legalizaciji. Svaki od tih zakona je pokazao određene manjkavosti zbog kojih su procedure za izdavanje građevinskih dozvola u Srbiji među najsporijim u ovom delu Evrope - kaže za „Blic" Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Kao glavni razlog opadanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konkurentnosti srpske privrede u svetu ministar navodi sporost izdavanja građevinskih dozvola i najavljuje ubrzavanje tog procesa, što će privući strane investitore u našu zemlju.



Kada vam je ponuđen resor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, da li ste pomislili da odbijete tu ponudu?

- Jesam. Nekoliko puta sam razmišljao i razgovarao s Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem da li da prihvatim ministarstvo. Međutim, došli smo do toga da je to oblast koja će u naredne četiri godine ponuditi prostor za velike reformske poduhvate i biće jedan od motora celog procesa evropske integracije.



Zbog čega je prostorno planiranje pripojeno Ministarstvu zaštite životne sredine?

- Slična ministarstva postoje i u drugim zemljama koje su bile u tranziciji. Pripajanje tih oblasti donelo je i praktičnih koristi. Samo spajanjem inspekcija urbanizma, građevine i ekologije uspećemo da skratimo procese izdavanja različitih rešenja.



Šta će doneti novi zakon o legalizaciji?

- Prema postojećem zakonu, legalizovano je svega pet odsto nelegalnih objekata. Novi zakon će rešiti taj problem. Ali da bi sve te dopune, izmene, pa i novi zakoni postali sistemski, mora se prvo rešiti problem denacionalizacije.



Šta je prepreka denacionalizaciji?

- Traži se model denacionalizacije i njegova ekonomska održivost, a da se budžet i sistem ne sruše. Model je ključni problem i to moramo da rešimo do kraja mandata Vlade.



Ministarstvo je najavilo usvajanje novih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a jedan od najvažnijih je upravljanje otpadom. Šta će nam taj zakon doneti?

- To je jedan od najvažnijih zakona u procesu evropskih integracija. Suštinski važna oblast je reciklaža. Zakonom je planirano da se polako odustaje od deponija i da se stvaraju reciklažni centri. Oni će značajnije rešavati problem zagađenja životne sredine, a donosiće i ekonomsku dobit. Tim zakonom biće zabranjen uvoz opasnih materija, pogotovo otpada, starih automobilskih guma, polovne bele tehnike i slično.



Da li taj zakon omogućava stvaranje privatnih reciklažnih centara?

- Ohrabrivaćemo privatnike da zajedno s državom ulažu u finansiranje reciklažnih centara, da nađu interes u afirmaciji separacije otpada. Ukoliko budemo imali snage da tu oblast uredimo, u narednih nekoliko godina u gradovima će umesto posuda za smeće stajati kontejneri u kojima će građani bacati separisani otpad, a komunalne usluge biće niže.



Do marta sledeće godine planirano je uspostavljanje automatskog sistema za praćenje kvaliteta vazduha. Na koji način će te informacije biti dostupne građanima?

- Instalisano je šest mobilnih stanica za praćenje kvaliteta vazduha, a do kraja godine biće ih još 26. Tako će cela Srbija biti pokrivena. Na nekim mestima dobijaćemo informacije ne samo o aerozagađenju iz industrija već i iz saobraćaja, koncentraciji polena i alergena u vazduhu itd.



Kakav je, na primer, vazduh koji u ovom trenutku udišu građani Pančeva?

- U Pančevu postoje dva ozbiljna problema. Veliki industrijski zagađivači koji su obavezani akcionim planom da isprate sve procese i smanje zagađenje. Drugo, Pančevo ima čudan sistem grejanja koji podrazumeva 27 toplana i koje zimi povećavaju zagađenje vazduha za 30 odsto. Zahvaljujući akciji ministarstva, finansira se projekat sekundarne gasifikacije Pančeva.



Pre oko dva meseca ministarstvo je otpočelo vanredne kontrole zagađivača. Šta ste otkrili?

- Veliki zagađivači su uglavnom pod kontrolom. Mnogo je veći problem sa manjim zagađivačima. To su mali i srednji proizvođači koji se ne kontrolišu redovno. Ideja je da se mi kao država potrudimo da i tim ljudima pomognemo.



Šta podrazumevate pod tom pomoći?

- Ukoliko proizvođač nema dovoljno novca da kupi filter, firma ostaje zatvorena, a radnici bez posla. To nije valjano rešenje. Mogli bismo, recimo, da finansiramo kamatu koju proizvođač plaća bankama ili bismo mogli zajednički da učestvujemo u tom finansiranju.

Ekologija kao predmet u školama?

Ministar Dulić kaže da će deca u Srbiji od iduće godine mnogo više učiti o zaštiti životne sredine.

- Ideja je da razgovaramo sa Ministarstvom prosvete i da se o problemu životne sredine deca upoznaju u najmlađem uzrastu. Nije još odlučeno da li ćemo to organizovati kao treći izborni predmet ili kroz neke seminare i radionice - kaže ministar.

Nastavak na Blic...