Izvor: Blic, 23.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki hedonista našeg slikarstva
Posle višegodišnje pauze u radu, danas u 13 sati nanovo se otvara delom obnovljena Galerija Petra Dobrovića (Kralja Petra 36/IV), predstavljajući beogradskoj publici opus ovog umetnika njegovim najreprezentativnijim delima. Izložba se sastoji od 27 slika, ulja na platnu iz različitih perioda umetnikovog stilskog razvoja. Istovremeno, obeležava se i 120 godina od rođenja umetnika.
Nakon beogradske postavke, čiji je autor Žana Gvozdenović, kustos Muzeja savremene umetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kome galerija pripada, sledi druga, u Pečuju, zahvaljujući Udruženju Srba iz tog grada. Izložba Dobrovićevih slika iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu, biće otvorena 27. novembra u Muzeju „Janus Panonijus" u Pečuju, umetnikovom rodnom gradu, koji je ove godine kulturna prestonica Evrope.
Čiste boje i naglašenog gesta, umetnik kome je hedonizam bio životni stav, a modernizam umetničko opredeljenje, Petar Dobrović (1890-1942) jedan je od glavnih protagonista srpskog modernizma. Slikao je portrete intelektualaca (Slobodana Jovanovića, Krležu, Marka Ristića, Milana Bogdanovića), ostavio nam izvanredne psihološke portrete svojih prijatelja, značajnih i malih ljudi, vedute Venecije i Dubrovnika, pejzaže, mrtve prirode.
- Petar Dobrović je jedan od osnivača Likovne akademije u Beogradu (1937) zajedno sa slikarom Milom Milunovićem i skulptorom Tomom Rosandićem. Želeo je da utiče na opšte stanje kulture u zemlji, da se naša lokalna scena podigne na evropski nivo kakav zaslužuje prema vrednostima same umetnosti. Međutim, okolnosti su bile nepovoljne jer je živeo u vreme velike napetosti u celoj Evropi. Bio je veliki jugoslovenski slikar predela, ljudi i društvene sredine, slikar čulnog života, slikar burnog osećanja sveta, jedan od „najsnažnijih temperamenata" srpskog slikarstva prve polovine XX veka - objašnjava Žana Gvozdenović.
Sam umetnik je, pak, zapisao da se danas zna da su za svaku umetničku kreaciju potrebne tri važne duhovne komponente: intuicija sa kojom umetnik besvesno oseća jednu veliku tajnu, plastična vizija sa kojom ta tajna dobija svoju formu i, na kraju, realizacija, traženje adekvatnog izraza.
„Hteo bih da upozorim da se ne menjaju samo koncepti. Gledanje je rezultat kulture i menjanjem kulture menjaju se i naša čula", reči su umetnika. Po bombardovanju Beogra da povukao se u Grocku, u samoću koja ga je ubrzo dotukla.
Legat Petra Dobrovića
* Galerija Petra Dobrovića u Beogradu, osnovana je 1974. poklonom koji su Olga(supruga) i Đorđe (sin) Dobrović učinili Beogradu, a gradski Sekretarijat za kulturu, predao je Muzeju savremene umetnosti, na stručno staranje. Prvi fond GPD sastoji se iz 124 umetnička dela (64 slike, po 5 pastela, akvarela i tempera i 45 crteža).
* Posle smrti Olge Dobrović, 1995. kao i Đorđa Dobrovića, 2002. na osnovu zaostavštine porodice, Beogradu je pripao i znatno veći, novi fond GPD, do tada u porodičnom vlasništvu, koji se sastoji se od više stotina slika i crteža.
U crtama
1912-1914. Prvi boravak u Parizu, posle studija na budimpeštanskoj akademiji. Pod uticajem sezanizma i kubizma stvara seriju kubističkih i sezanističkih crteža.
1915-1918. slika u Pečuju i Budimpešti. Okreće se renesansnim uzorima.
1919-1926. Formuliše težnju ka "monumentalnoj umetnosti XX veka”.
1919. Učestvuje na Izložbi jugoslovenskih umetnika u Parizu. Priređuje prvu samostalnu izložbu u Jugoslaviji.
1921. Boravi u Firenci. Uticaj Mikelanđelovih skulptura. Povratak u Pečuj. Predsednik kratkotrajne (8 dana) Baranjske srpsko-mađarske republike. Osuđen na smrt "u odsustvu”. Nastanjuje se u Beogradu.
1931-1941. Treći, glavni period: koloristički i ekspresionistički.
1931. Boravak u Holandiji. Studira Rembranta, slika gradske predele.
1932. Izlaže u Pragu sa bratom, arh. Nikolom Dobrovićem.
1934. Saradnik časopisa "Danas” u redakciji Miroslava Krleže i Milana Bogdanovića.
1938. Izlaže na XXI Bijenalu u Veneciji. 1940.
