Izvor: Blic, 07.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surova bitka za papsku stolicu
Surova bitka za papsku stolicu
Nakon burnog perioda pretprodukcije koji uvek prati njegove kontroverzne teme, epska drama Nila Džordana 'Borgia' (Bordžija, kod nas nepravilno ukorenjena transkripcija; pravilno je Borđa - prim. M.K.) konačno je spremna da se sledećeg aprila zavrti pred kamerama. Film prati borbu za moć koja nastaje kada kardinal španskog porekla Rodrigo Bordžija postaje glavni pretendent na papsku stolicu 1492. godine. Film (budžet 45 miliona dolara) će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na početku biti sniman u Italiji i Rumuniji. Inače, ideja o ovom filmu nastala je još pre sedam godina. Irac Nil Džordan, koji je 1993. dobio 'Oskara' za najbolji scenario za 'Igru plakanja', a u međuvremenu režirao 'Kraj jedne afere', 'Majkla Kolinsa' i 'Intervju sa vampirom', prvi put je došao u dodir sa projektom o Bordžijama još 1999. kada mu je kompanija američkog reditelja i producenta Roberta Zemekisa poslala scenario. Nakon temeljnog istraživanja o ovom klanu i omraženom ponitifikatu pape Aleksandra VI (1492-1503), koji je unosio strah i trepet, Džordan je proširio priču i na živote ostalih članova porodice. Snimanje je prvobitno trebalo da započne 2002. u Nemačkoj sa Juanom Mekgregorom i Kristinom Riči u ulogama ozloglašene papine dece, Ćezara i Lukrecije Bordžije, međutim, usled finansijskih poteškoća projekat je odložen u fioku.
Sada, sa novim sponzorima i budžetom smanjenim za deset miliona dolara, kao i uz nove zvezde angažovane za glavne likove - Kolina Farela i Skarlet Johanson - više nema prepreka za početak snimanja 'Bordžije'. 'Ovaj film je zaista vredan snimanja,' kazao je reditelj prošle nedelje u Los Anđelesu, gde se nalazi povodom promocije svog novog filma 'Breakfast on Pluto' ('Doručak na Plutonu'). 'Nisam vatreni pobornik bilo koje vrste filma, ali mislim da je Evropi potrebna velika, dramatična, emotivna priča koja će privući pažnju najšire publike, a ‘Bordžija’ je upravo to,' objasnio je Džordan dodavši da su 'Hitlerovi poslednji dani' jedan od najboljih evropskih filmova koje je ikada video, 'nakon čega sam pomislio da bih i ja mogao da napravim film sličnih razmera.' M. K.
