Izvor: Politika, 22.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šesti smrtni greh: Zavist
Ekskluzivno za "Politiku"
Prema rečniku: imenica ženskog roda, od latinskog invidia. Mešavina patnje i besa; osećanje nezadovoljstva zbog tuđeg uspeha ili radosti; želja za posedovanjem onoga što drugi imaju.
Prema Katoličkoj crkvi: predstavlja ogrešenje o Desetu zapovest ("Ne poželi ništa što je tuđe"). Prvi put se pominje u Postanju, u priči o Kajinu i njegovom bratu Avelju.
Iz jedne hebrejske priče: Jedan učenik pitao rabine da mu rastumače ovaj odlomak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz "Postanja": "A poslije nekoga vremena dogodi se te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskoga; a i Avelj prinese od prvina stada svojega (...) I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promijeni. Tada reče Gospod Kajinu: što se srdiš? Što li ti se lice promijeni?"
A rabini odgovoriše:
– Bog je trebalo da upita Kajina: " Zašto se srdiš? Da li zato što nisam pogledao na tvoj prinos, ili zato što sam pogledao na prinos brata tvojega?"
Za novinara Zuenira Venturu: Pojmovi povezani sa zavišću jesu razjedanje, destrukcija. Istovremeno, treba da posmatramo zavist kao jednu od uobičajenih ljudskih reakcija. Svi teoretičari zavisti smatraju da čovek može najuspešnije da se izbori sa njom ako se pomiri sa činjenicom da je svi mi osećamo, u manjem ili većem stepenu.
Za pisca Đovanija Papinija: Najbolji način da se osvetim onima koji nameravaju da me obore, jeste da uzletim prema najvišem vrhu. Možda se nikad ne bih vinuo toliko visoko bez podsticaja onih koji bi hteli da me vide na zemlji. Istinski mudar čovek čini i više od toga: služi se klevetama koje su mu upućene da bi njima bolje istakao svoj portret i odstranio senke koje svetlost baca na njega. Tako zavidljivac, i nehotice, postaje saučesnik u njegovom savršenstvu.
Zavist i etika: Za naučnika i istraživača dr Vilijema M. Šeltona, zavist je reakcija gubitnika koji se kriju od stvarnosti pod maskom boraca za uspostavljanje "moralnih vrednosti", "plemenitih ideja" i "socijalne pravde". Situacija postaje opasna kad školski sistem počne da stvara uslove koji podstiču učenika da prezire sve one koji su uspešni, pripisujući njihov uspeh pokvarenosti, manipulaciji i moralnoj degradaciji. Pošto je težnja ka uspehu imanentno svojstvo ljudskog bića, učenici na kraju zapadaju u jedno šizofreno stanje, mrzeći upravo ono što bi moglo da ih usreći, a to samo dovodi do povećanja anksioznih kriza i smanjenja sposobnosti učešća u obnovi i poboljšanju društva.
Sotona i demoni: Demoni dođoše da se požale knezu tame. Već pune dve godine iskušavali su jednog kaluđera koji je živeo u pustinji. "Već smo mu nudili i novac, i žene, sve što nam je bilo na raspolaganju, i ništa nije vredelo".
– Ne znate vi svoj posao – odgovori sotona. – Dođite da vidite kako se to radi.
Odleteše svi zajedno do pećine u kojoj je sveti čovek samovao. Sotona mu priđe i šapne na uvo:
– Tvoj prijatelj Makarije upravo je unapređen u aleksandrijskog episkopa.
Istog časa, čovek stade da proklinje nebesa i izgubi svoju dušu.
Komentar Tao Te Kinga: U drevna vremena, savršeni mudraci bili su tajanstveni, natprirodni, oštroumni i suviše duboki da bi ih ljudi razumeli.
Bili su obazrivi kao čovek koji prelazi virovitu reku, nabujalu od otopljenih snegova, u rano proleće. Uzdržani, kao gost na gozbi kod domaćina koji se strogo pridržava protokola. Nenametljivi, kao led koji se topi. Skromni, kao grub komad drveta koji nije oblikovala ljudska ruka.
Ko može, spokojstvom i vedrinom, da očisti, malo-pomalo, ono što je nečisto? Ko može da postane miran i ostane takav za sva vremena? Onaj koji sledi savršen put ne želi ničim da bude ispunjen.
Prevela s portugalskog Jasmina Nešković
Paulo Koeljo
[objavljeno: 22.07.2007.]
